Kristina Kovač vraća se na muzičku scenu posle višegodišnje pauze, ali ne kao pevačica. To se više nikad neće desiti, glasi njena poruka u intervjuu za Kurir jer, po sopstvenom mišljenju, ne zadovoljava kriterijume.
Nastaviće da se bavi stvaranjem muzike, prvenstveno komponovanjem, pa je zajedno s Timom Gosdenom napisala pesmu "Moj prvi ožiljak na duši", koju će mlada pevačica Nađa izvesti na festivalu Pesma za Evroviziju 2023. To je bio povod za razgovor sa Kristinom, ali pričali smo i o drugim temama, poput njenog preseljenja u Švedsku, novom poslu, porodici i drugo.
Kako je nastala pesma "Moj prvi ožiljak na duši" i na koji način ste pronašli Nađu?
- Pesma "Moj prvi ožiljak na duši" nastala je u novembru 2022, u kišnom i maglovitom Noriču, u Engleskoj. Na to putovanje krenula sam u velikoj želji da u saradnji sa britanskim producentom i kompozitorom iskomponujem pesmu za mladu Nađu. Nađu sam pronašla tako što se javila na moj post na Fejsbuku kojim sam pozivala mlade, neafirmisane izvođače da se jave ukoliko imaju želju da učestvuju na Pesmi za Evroviziju ove godine, sa pesmom koju bismo za njih iskomponovali Tim i ja. Nađa se prijavila i oduvala me svetskim kalibrom svog glasa - to što mi je poslala ništa nije zaostajalo za jednom Tejlor Svift, Olivijom Rodrigo i drugim umetnicama tog ranga.
Šta očekujete od učešća na PZE 23? Pobedili ste već jednom na nacionalnom izboru. Osećate li sada veći pritisak? Nekad ste protiv sebe imali oca Kornelija (Vampire) i sestru Aleksandru.
- Eto još jednog razloga da verujem svom instiktu i ljubavi prema radu sa potpuno nepoznatim, a jako talentovanim izvođačima. Kada je jedna "neiskusna klinka" Nina uspela svojom fantastičnom energijom i besprekornom izvedbom "Čarobnog" da pobedi uveliko afirmisanu Aleksandru i legendarnog Kornelija, koji su oboje imali odlične pesme, smatram da je sve moguće, naročito s novim licem i velikim talentom.
"Ožiljci na duši" je deo naziva pesme... Kakvi su vaši ožiljci?
- Ima ih raznih, jako dubokih, onih plićih, 48 godina nije malo. I kakav bi to život bio da mi duša nije u ožiljcima? Verujem da je jedino smisleno živeti dovoljno hrabro da budeš otvoren i ranjiv, da posegneš za onim što želiš šta god to bilo, pa i onda kada rizikuješ da budeš duboko ranjen... Samo takav život za mene ima smisla, i tako ga i živim.
Kako vam se čine ostali učesnici na PZE 23? Da li vam se, osim Nađe, neko još izdvaja od novih lica?
- Pre svega, teško je zaključiti ko su favoriti, jer imam utisak da je u pitanju igra u kojoj je trenutno najbitnije ko ima najjača leđa, u prevodu, najviše novca za, da kažemo, nekonvencionalne "promotivne" aktivnosti.
Nađa i ja smo iz toga potpuno izdvojene, u ovome smo takve kakve jesmo, bez kula i gradova, i zato sam na naših 106.000 pregleda na Jutjubu užasno ponosna, jer znam da su iza njih stvarni ljudi kojima je pesma pomerila dušu bar na tren.
Raduje me što vidim da je mladih autora sve više i da određen broj pesama zvuči interesantno i sveže. Meni lično se dopao Egret sa pesmom "Ako shvatim kasno", jer je pesma, sem što je kvalitetna i lepa, potpuno lišena umetnikovih kalkulacija, i to užasno cenim i podržavam.
Godinama već živite u Švedskoj.
- Moja selidba u Švedsku sanjana je i planirana godinama, i to bukvalno. Ona je zapravo i počela kao jedan papirni, svetlucavi san, za koji je većina ljudi koja me što poznaje, što prati na mrežama mislila da će da se završi neslavno ili da ispari. Ja sam za vreme "X faktora", u kom sam bila sudija, bila u Stokholmu na 12 dana da sarađujem sa švedskim kompozitorima, i tada sam shvatila da je to taj grad, da je to mesto gde vidim i želim našu budućnost. Sledećih šest-sedam godina sam kovala planove kako, vredno radila, učila, detaljno istraživala - i 2019. ostvarila svoj plan.
Šta trenutno radite? Da li ste uspeli da ostanete u muzici i na koji način?
- Sa 45 godina sam prešla u novu zemlju i prvi put u svom životu, nakon uspešnog bavljenja muzikom, koje mi je oduvek obezbeđivalo egzistenciju, počela da radim od 9 do 5 - prvo u jednom startapu koji se bavi veštačkom inteligencijom, a sad u velikoj internacionalnoj firmi, isto u IT industriji, i to kao ofis menadžer. Mnogima je to kuriozitet, ali meni je to bila najprirodnija stvar na svetu - kako najbrže da dovedem dete i čoveka. Tako što ću naći stalan posao.
Prezahvalna sam na šansi koju su mi dali u Švedskoj, verujući u mene i moje sposobnosti iako su mogli da pomisle: "Čekaj, ova je u svojoj zemlji bila javna ličnost, kako će onda sad da bude vredna i radna u ulozi ofis menadžera, možda je razmažena, možda je nemotivisana..." Sada ostvarujem dalje - muziku polako vraćam nazad u svoj život, aktivirala sam se i slobodne trenutke planiram da provodim što na kompozitorskim kampovima širom Evrope. Zato danas i razgovaramo.
Da li ste digli ruke od pevanja? Ponovo sviraju zajedno Bijelo dugme, Tap 011... Ima li šanse da se slično desi i s bendom K2?
- Digla ruke od pevanja jesam, nikada me nije ispunjavalo, prevashodno zato što nikada nisam zadovoljavala sopstvene kriterijume kao pevač, sem onih da verno prenesem emociju kompozicije koju iskomponujem. Tu sam bila neprikosnovena. Bend K2 je, nažalost, u prošlosti i verujem da će zauvek u njoj i ostati, kao jedno retko divno, sretno, netaknuto sećanje.
Nedavno je vaš otac Kornelije Kovač posthumno odlikovan. Koliko vama znači to priznanje?
- Meni to priznanje ne znači bukvalno ništa. Ja nisam osoba forme, već suštine. Ono što mi znači jeste to koliko je života dotakao i promenio svojom muzikom, svojom dobrotom, svojim vrednim radom. Znači mi to koliko se ljudi u poslednjih 60 godina zaljubilo uz njegove pesme, koliko je ljudi uz njih plakalo, koliko se ljudi uz njih radovalo.
Za koliko su muzičkih karijera njegove pesme bile presudne, počevši od najveće jugoslovenske zvezde svih vremena Zdravka Čolića, čiji su svi najveći hitovi stvoreni na tatinom klaviru i bez kojih bi njegov život možda krenuo nekim drugim tokom. Ali mi najviše od svega znači što je bio moj tajko i što ga volim otkad znam za sebe pa zauvek.
Imate li kao porodica ideju da se na neki način čuva sećanje na njega kao autora i na koji način?
- Bilo bi jako lepo smisliti kako sačuvati sećanje na tatu na najlepše moguće načine. Ukoliko to u ovim prilično neobećavajućim okolnostima bude bilo moguće, sigurna sam da ću učiniti sve što je u mojoj moći da se to i desi.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
