Najnovije vesti

RAK DOBIJAMO ZATO ŠTO SU NAS PUŠTALI DA PLAČEMO KAO BEBE?! Nova ZABRINJAVAJUĆA teorija koja je okupirala ceo svet!
Foto: Profimedia

istini ili zabluda

RAK DOBIJAMO ZATO ŠTO SU NAS PUŠTALI DA PLAČEMO KAO BEBE?! Nova ZABRINJAVAJUĆA teorija koja je okupirala ceo svet!

Zanimljivosti

- "Neka ga neka plače, jača pluća" “Manje će da piški” – možda ste ove rečenice čuli od svojih roditelja, ili ste ih sami izgovorili, jer su bile duboko ukorenjene u način na koji su se vaspitavale čitave generacije.

Dugo je vladalo mišljenje da roditelj ne treba uvek da reaguje na plač bebe, jer je to način da dete nauči određenom ponašanju. Takve metode vaspitanja su prevaziđene i veoma opasne, mišljenje je većine priznatih psihologa današnjice, među kojima je najistaknutiji doktor Gabor Mate. Ignorisanje bebinih potreba dovodi do ozbiljnih posledica po njegov dalji razvoj i zdravlje.

beba, plač
foto: Shutterstock

O tome smo razgovarali sa psihološkinjom i dečijom terapeutkinjom Milenom Buđevac.

Gabor Mate i trauma ranog detinjstva

Kad je reč o namernom ignorisanju dečijeg plača, najpoznatija je "Ferberova metoda" nazvana po dr Ričardu Ferberu, pedijatrijskom stručnjaku za spavanje. Ta metoda je zapravo proces "obuke“ bebe da spava ignorisanjem njenog plača.

Dok je bio porodični lekar, slavni Gabor Mate, čovek koji je iscrpno proučavao poreklo traume, i sam je zagovarao Ferberovu metodu, jer ju je kao roditelj praktikovao. Ali, kasnije je shvatio koliko je ta metoda štetna za razvoj bebe i dugoročno emocionalno zdravlje deteta. Mate smatra da je ignorisanje dečijeg plača temelj za traumu i kasnije probleme u životu. Zašto?

Beba Plače
foto: Shuttersotck

Ideja o potisnutoj traumi iz detinjstva, koja kasnije može da se odrazi i na fizičko zdravlje, okosnica je knjige Gabora Matea "Kada telo kaže ne“. Objavljena 2019. godine, ova knjiga tvrdi da su biološki, psihološki, društveni i faktori životne sredine neodvojivi za potpuno razumevanje bolesti.

Umesto periodičnih spoljašnjih stresnih događaja, Mate kaže da ljudi u modernom društvu imaju tendenciju da dožive hronični stres. On kaže da je veliki deo stresa koji doživljavamo podsvestan, pa ga možda čak i ne prepoznajemo kao stres. U stvari, često su oni koji veruju da su najmanje emocionalno uznemireni ti koji su u najvećem riziku, jer je potiskivanje negativnih emocija naš najveći neprijatelj.

Devojčica plače, plač, tuga, suze, devojčica, 0131951331
foto: Profimedia

Ljudi ne mogu svesno da se prisete šta su "naučili“ u prvoj godini života, jer moždane strukture koje čuvaju narativnu memoriju još nisu razvijene. Ali neuropsihološka istraživanja su utvrdila da ljudska bića imaju daleko moćniji sistem pamćenja utisnut u njihov nervni sistem koji se zove intrinzična memorija.

Ta memorija kodira emocionalne aspekte ranog iskustva, uglavnom u prefrontalnom režnju mozga. Ova emocionalna sećanja mogu trajati ceo život. Ona zapravo služe kao šablon za to kako doživljavamo svet.

- Implicitna poruka koju beba dobija od ignorisanja njenog plača je da je svet – kako ga predstavljaju njeni negovatelji – ravnodušan prema njenim osećanjima. Kada beba zaspi nakon perioda plakanja i frustriranih vapaja za pomoć, nije naučila veštinu uspavljivanja. Ono što se desilo jeste da se njen mozak, da bi izbegao ogroman bol napuštenosti, isključio - piše Gabor Mate.

Takav stres koji se nakuplja od ranog detinjstva može da bude okidač za mnoge bolesti. Mate objašnjava da svi ljudi imaju oštećene i abnormalne (čak i maligne) ćelije u svojim telima. Međutim, velika većina njih nikada ne postane rak, jer imuni sistem radi na popravljanju oštećenja ili ćelije odumiru pre nego što se repliciraju. Prema Mateu, to znači da za pojavu bilo kakvog raka samo oštećenje ćelija nije dovoljno; takođe mora da postoji neki otkaz imunog sistema koji omogućava oštećenim ćelijama da nastave da se umnožavaju bez kontrole.

beba, plač, suze
foto: Profimedia

U knjizi, Mate citira studije koje su pokazale da su psihosocijalni faktori povezani sa rakom dojke, uključujući: emocionalnu distancu od roditelja u detinjstvu; potiskivanje emocija, posebno besa; nedostatak odnosa podrške; i tendencije „kompulzivne brige” (samopožrtvovanje). On citira dve različite studije u kojima su naučnici mogli da predvide sa tačnošću od 94-96% koje žene će imati dijagnozu raka dojke samo na osnovu ovih psihosocijalnih faktora. Slični rezultati su dobijeni i kada su rađene studije o raku jajnika.

beba
foto: Profimeida / Sam Edwards

Mate objašnjava da se skoro 90 odsto razvoja mozga odvija u prvih nekoliko godina života deteta, a ovaj razvoj je proizvod nasleđenih genetskih faktora i uslova okoline. Kaže da ljubavna emocionalna interakcija sa roditeljem, ili njen nedostatak, utiče na oslobađanje hormona, a količina i ravnoteža tih hormona utiče na razvoj mozga. Kada dečji mozak ne dobija dosledne poruke ljubavi i nege, on se razvija na takav način da ne može pravilno da razlikuje pretnje i situacije koje to nisu.

(Kurir.rs / Zadovoljna)

Bonus video:

Ovako reaguje beba iz Holandije kad čuje prvi put Konstraktu
00:14

Ovako reaguje beba iz Holandije kad čuje prvi put Konstraktu

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja