Pet saveta kako da se zaštitite od zagađenog vazduha

Srbija je trenutno u grupi zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu, prenela je Svetska alijansa za zdravlje i zagađenje. Da li će nas hirurške maske zaštititi i šta će se dogoditi ukoliko provetravamo prostorije u kojima boravimo, pitanja su koja građane Srbije danima zabrinjavaju. Zbog povećanog broja pacijenata, pre svega hroničnih bolesnika i astmatičara koji su najviše izloženi posledicama prašine u vazduhu, razgovarali smo sa dr Milovanom Šarovićem, pneumoftiziologom, saradnikom MediGroup-a . U nastavku delimo njegovih pet saveta na koji način da se zaštitite.

1. Provetravajte prostorije isključivo u periodu od 11 do 17 časova

Rani jutarnji časovi su najkritičniji. Uveče je manja produkcija dima iz saobraćaja, pa je situacija nešto povoljnija uveče nego ujutru. Otvaranje prozora se preporučuje u periodu od 11 pa do 17h kada je koncentracija ovih materija u vazduhu manja.

2. Koristite prečišćivače vazduha

Kako biste bili sigurni da je vazduh koji udišete čist, koristite prečišćivače vazduha. Naravno, prilikom njihove upotrebe u prostoriji prozori moraju da budu zatvoreni.

3. Koristite nano maske umesto hirurških

Kada su u pitanju maske, njihova upotreba nema neki naročit efekat. Maske koje su kod nas u prodaji su hiriruške i one nemaju praktično nikakav značaj. Osim njih postoje nano maske koje su skuplje, ali svakako delotvornije.

4. Ograničite vreme koje provodite napolju

Jedan od načina na koji se možete zaštititi je da češće provodite vreme u zatvorenom prostoru i minimizirate izlazak napolje, naročito u periodu kada je koncentracija zagađenosti u vazduhu najveća, a to su rani jutarnji časovi.

5. Izbegavajte izvođenje dece napolje na duži period

Posledicom trenutnih klimatskih uslova u Srbiji i nedostatka strujanja vetra i padavina, sva prašina koja se stvorila ostala je u vazduhu. Tu prašinu predstavljaju lebdeće sitne čestice od 2.5 i 10 mikrona, takozvane Particulate matter. Koliko su one sitne možete videti ukoliko ih uporedite sa veličinom ljudske dlake koja iznosi 70 mikrona, što znači da su ove čestice i do 30 puta sitnije od ljudske dlake. Njihovim deponovanjem u plućima smanjuje se gasna razmena. Organi koji su najviše ugroženi su pluća i srce, a sve češće se moždani i srčani udari povezuju sa zagađenjem vazduha. Osim toga, podaci u poslednje vreme pokazuju da zagađenje ima uticaj i na Alchajmerovu bolest i neka druga neurološka oboljenja.

Deca su posebno osetljiva, pa se preporučuje da ih u periodu najveće koncentracije zagađenih čestica u vazduhu ne izvodite na duži period