Najnovije vesti

PILA SAM LEKOVE, ALI I DALJE IMAM ALEGIJU NA POLEN, ŠTA MI JE ČINITI? Naša doktorka odgovara šta uraditi i kada se treba TESTIRATI
Foto: Privatna Arhiva, Shutterstock

PITAJTE našeg LEKARA

PILA SAM LEKOVE, ALI I DALJE IMAM ALEGIJU NA POLEN, ŠTA MI JE ČINITI? Naša doktorka odgovara šta uraditi i kada se treba TESTIRATI

Zdravlje






Pacijenti postavljaju pitanja i na jednostavan i lak način dolaze do relevantnih i personalizovanih informacija. To ne može da zameni klinički pregled, ali razgovor sa stručnjacima je uvek bolja opcija od guglanja na internetu.

Lekari su tu da preko anamneze pacijenta daju najbolje savete, a pitanja za naše lekare-saradnike možete da pošaljete na i-mejl zdravlje@kurir.rs.

Dr Jasminka Šojić Rajčić
foto: Privatna arhiva

Na vaša pitanja je odgovarala prim. dr sc. med. Jasminka Šojić Rajčić, specijalistkinja interne medicine, alergologinja i klinička imunologinja, dugogodišnja ekspertkinja UKC Srbije i Alfa Medica poliklinike, članica Evropske akademije za alergologiju i imunologiju.

1. Stalno mi curi nos, svi gledaju u mene, a prava drama nastaje kad sam s decom. I oni šmrkću, ljudi traže da se odaljimo, misle da imamo koronu. Patim od alergije, hoće li ona i moju decu pratiti ceo život?

Kijanje, pojačana sekrecija iz nosa, svrab očiju i blago stezanje u grlu najčešći su simptomi koji ukazuju na alergijsku reakciju koju u ovo doba godine izazivaju poleni korovskih biljaka (čak 60 odsto reakcija). Sklonost ka alergiji se nasleđuje, ali to ne znači da će vaše dete obavezno imati alergiju i da će njegove reakcije biti iste kao vaše. Studija objavljena u Publikaciji za alergijsku i kliničku imunologiju pokazuje da sklonost ka alergijama ne samo da je prenosiva već je i polno određena.

Naime, ako su oba roditelja alergična, dete će verovatno pokazivati iste simptome, ali majka u ovom slučaju ima daleko veći uticaj. Studija ukazuje i da majke mnogo češće prenose alergije na ćerke, a očevi na sinove. U oba slučaju se ne radi o nekoj posebnoj alergiji, nego o tendenciji za razvoj alergije.

alergije
foto: Shutterstock

Ukoliko samo jedan roditelj ima alergije, dete će imati od 30 do 50 odsto veće šanse da bude alergično na nešto. Dakle, ne mora da znači da će i deca biti alergična na isto na šta su i roditelji. Recimo, ako ste vi alergični na mačju dlaku, vaša deca apsolutno ne moraju da reaguju na ove ljubimce, ali mogu da imaju ekstremnu reakciju na kikiriki, prašinu ili neku vrstu polena. Kad oba roditelja pate od alergija, deca će imati 60 do 80 odsto veće mogućnosti da i sama razviju alergijske reakcije. Jedini izuzetak za nasleđivanje tendencije je alergija na penicilin, jer nema veze sa specifičnošću polova i podjednako se može naslediti i od majke i od oca.

2. Nisam ranije primećivao da okolina i vreme izazivaju neke alergijske reakcije kod mene, ali od prošle godine mi nešto ne da mira. Ne znam šta je tačno u pitanju, sumnjam čas na jedno, čas na drugo, treće... Hteo bih da uradim testove na alergiju. Kako se izvode, da li su bolni, da li testiranje na šta sam alergičan zahteva neke posebne pripreme?

Svima koji su alergični, a nisu do sada utvrdili šta ih tačno iritira, ili su se tek ove godine prvi put susreli sa curenjem nosa, grebuckanjem grla i peckanjem očiju, preporučujem da urade alergene testove. Testovi na alergiju su bezbolni, obavljaju se brzo, vrše se krajnje jednostavnim postupcima, a kad se utvrdi uzrok alergijske reakcije, odmah se obezbeđuje neophodna pravovremena i efikasna terapija kojom se uklanjaju ili olakšavaju tegobe. U kliničko-bolničkim centrima koji se bave ovom problematikom i imaju opremljene imunološke laboratorije ove dijagnostičke procedure su dostupne pacijentima na uput izabranog lekara.

alergija
foto: Shutterstock

Kožni "prik" testovi su jedan od načina dijagnostikovanja preosetljivosti na razne alergene. Izuzetno su pouzdan način za postavljanje dijagnoze u slučaju da pacijent nije uzimao antihistaminike četiri dana uoči testiranja. Na blago zagrebanu kožu podlaktice nanosi se po kap različitih i najčešćih alergena, a ako se pojavi crvenilo oko neke od njih, potvrđuje se postojanje alergije. Ako nalazi dobijeni na koži ukažu na alergiju, rade se i testovi krvi. U slučaju da se dobije negativan rezultat kožnog "prik" testa, a anamnestički podaci ipak ukazuju da je pacijent preosetljiv na pojedine alergene, takođe se obavljaju testiranja iz krvi. Iz seruma pacijenta traže se specifična IgE antitela na određeni sumnjivi alergen. Specifična analiza krvi je neophodna i ukoliko pacijent ne može da obustavi terapiju antihistaminicima, ili je koža podlaktice nedostupna za izvođenje "prik" kožnih testova.

alergije
foto: Shutterstock

Analiza iz krvi pomaže za određivanje prave terapije, rezultati ukazuju da li je pacijent kandidat za imunoterapiju. Kad faramakoterapija nema efekta, onda se obavezno primenjuje imunoterapija, a najbolji rezultati se postižu njihovom kombinacijom. Sa ovim vidom lečenja može da se počne tek kad prođe sezona, sprovodi se najmanje tri do pet godina. Primenjuje se supkutana (potkožno ubrizgavanje alergena) i sublingvalna (rastvor alergena se pije, obično sa kockom šećera) terapija. Pacijenti samostalno mogu da izaberu koja im odgovara.

3. Pila sam antihistaminik koji mi je preporučio lekar opšte medicine u domu zdravlja, ali nisam primetila neki boljitak. I dalje imam alergijske reakcije na polen. Šta još da uradim da ublažim tegobe?

Trenutno je najaktuelniji polen lipe, popinog praseta, pšenice, raži, konoplje, muške bokvice, koprive... pa se osobe koje pate od alergija užasno iscrpljuju i umaraju. Treba da učine sve što je u njihovoj moći da ih koliko-toliko ublaže. Kao mera prevencije savetuje se izbegavanje kontakta sa alergenima, a kako to nije u potpunosti moguće, neophodna je primena farmakoterapije. Crvenilo i svrab očiju trebalo bi da se ublaže i smanje pravilnom upotrebom lekova: antihistaminika i nazalnih kortikosteroidnih lekova, antagonista leukotrijena, a ako to ne pomaže, mogu se primeniti lokalni antihistaminici za oči i nosnu sluznicu. Ako terapija ne utiče na poboljšanje simptoma ili pacijent ne želi da koristi farmakoterapiju - medikamente u lečenju alergijskog rinitisa, savetujem imunoterapiju. Sprovodi se u vidu potkožnih injekcija ili se pije u vidu kapi ili tableta, a dovodi do smanjenja tegoba kod pacijenta i potrebe za uzimanjem lekova za oko 45 odsto.

alergija, kijanje
foto: Profimedia

Kako je od ključne važnosti da se smanji kontakt alergena s nosnom sluznicom, veoma je bitna redovna higijena nosa, odnosno nosne šupljine. Obavlja se rastvorima za toaletu nosa, a treba je primenjivati ujutro i uveče, obavezno prilikom povratka iz spoljne u zatvorenu sredinu. Preventivne mere protiv virusa korona, posebno nošenje maski, mogu da rezultiraju dodatnim koristima za sve osobe sa alergijama na aktuelni polen.

Maske imaju mehaničku barijeru, pa smanjuju kontakt alergena s nosnom sluznicom i onemogućavaju čitav niz alergijskih reakcija. Inače, posebno za vreme suvih i vetrovitih dana treba da izbegavate boravak na otvorenom, kampovanje, šetnje parkom, naročito u jutarnjim satima. Kad izlazite, nosite naočare za sunce, po povratku se istuširajte, operite kosu (koristite kvalitetne hipoalergijske kozmetičke proizvode), promenite garderobu. Ne sušite veš napolju, a tokom prepodneva držite prozore zatvorenim, tada je koncentracija polena najveća.

4. U poslednje vreme kod mene su sve izraženije alergijske reakcije kad nešto pojedem. Uz koprivnjaču, koja se javlja na pojedinim delovima tela, primetio sam i da otežano dišem, reaguje mi i stomak. Čak su i jabuke počele da mi smetaju. Da li se to dešava zato što je voće puno pesticida? Kako pravilno da organizujem ishranu, čega treba da se klonim?

Alergijske bolesti danas zauzimaju četvrto mesto najznačajnijih hroničnih bolesti, može se slobodno reći da predstavljaju neinfektivnu epidemiju 21. veka, jer svaki drugi stanovnik planete ispoljava kliničku sliku alergijskog rinitisa. Razloga za to je mnogo, svaki drugi ili treći stanovnik ubrzo će bolovati od neke alergijske bolesti zbog izmenjenih klimatskih uslova, sve većeg broja sunčanih dana, aerozagađenja, stresa, ali i većeg stepena higijene ljudi.

Kad je hrana u pitanju - alergijske reakcije izaziva izmenjen nutritivni sastav, uz pesticide i aditive. Ishrana mnogih je poremećena i konzumiranjem hrane bogate rafinisanim šećerima, pijenjem nekvalitetne vode... Prisutni su i drugi dodaci hrani, hemijske supstance kojih je oko 5.000, pa pacijentima preporučujem ishranu bez konzervansa. Neka hrana (riba, plodovi mora, neki sirevi, orašasti plodovi...) češće izaziva reakcije. Sve to iscrpljuje imunitet i više od 40 odsto ljudi je osetljivo na određene sastojke u hrani. Ne sme se smetnuti sa uma da to mogu da učine i neki lekovi.

alergije
foto: Shutterstock

Za početak, proverite nivo cinka u krvi. Snižen nivo cinka u organizmu povezan je s povećanjem učestalosti alergijskih bolesti; klinički je dokazano da konzumiranje preparta sa ovim mineralom pozitivno utiče na otpornost organizma i veću sposobnost da se bori sa alergenima. Kao antioksidans, cink je veoma značajan i u održavanju sluznice respiratornog trakta. Ima ga u spanaću, integralnim žitaricama, orahu, bademu, susamu, semenu suncokreta, najviše u namirnicama životinjskog porekla: telećoj i svinjskoj džigerici, žumancu, ribi, konjskom mesu. Može se nadomestiti i putem suplemenata.

Osobama sa dokazanom preosetljivošću na određene vrste polena savetujem da izbegavaju određenu hranu zbog ukrštene alergijske reakcije. Do reakcija dolazi između alergena polena breze i jabuke, alergena ambrozije i dinje, lubenice i tikvica. Radi se o oralnom alergijskom sindromu, koji se može ispoljiti kliničkom slikom koprivnjače, oticanja mekih tkiva lica, tegoba donjih disajnih puteva ili digestivnog trakta. Naravno, voće i povrće i zbog higijenskih razloga treba dobro oprati pre upotrebe, pustite da malo odstoji u vodi s rastvorom sode bikarbone i nakon toga dobro isperite.

važno je znati, zdravlje, infografik
foto: Canva/A.M.

U četvrtak na vaša pitanja odgovara Milka Raičević, licencirana dijetetičarka-nutricionistkinja i aromaterapeutkinja, osnivač Udruženja za prevenciju gojaznosti "Svi na vagu".

PIŠITE NAM:

Pitanje za lekare možete poslati na i-mejl: zdravlje@kurir.rs

nutricionista Milka Raičević
foto: Privatna Arhiva

(Kurir.rs/Zdravlje)

Bonus video:

SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O MAJČINOJ DUŠICI
02:16

SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O MAJČINOJ DUŠICI

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja