Sećam se jedne letnje noći i modne revije koju sam otišla da gledam. Atmosfera moćna, ispunjena iščekivanjem vizuelnog performansa sjajnog mladog kreatora koji se spremao da ode odavde, negde gde umetnost znači život i gde će ga njegova autentičnost voditi ka uspehu, a ne podsmehu. Ali to je neka druga priča...
U trenutku, ugledala sam jednu dragu poznanicu. Imale smo vremena da se malo ispričamo. Ja njoj o novom poslu, a ona meni gde je i šta radi poslednjih godina. Ljubav je, naravno, neizostavna tema pa smo se i nje dotakle. I u toku razgovora, kažem joj, onako šeretski, u kontekstu priče o muškarcima: "Ljubav mora da boli, pa to ti je. Da ne boli, da li bi to bila ljubav?", na šta je ona odgovorila: "Skroz si u krivu, prava ljubav ne boli! Ona menja oblik, transformiše se, ali nikad ne boli. Bole naša neispunjena očekivanja i neostvarena kontrola nad partnerom. Razmisli o tome." Danima nakon ovog susreta razmišljala sam o onome što mi je rekla. Zato je ova priča uvod u tekst o partnerskoj ljubavi.
Shvatila sam da je rečenica "ljubav mora da boli" ništa drugo do uverenje. Ona mogu biti deo porodičnog ambijenta, što znači da su prenesena na nas, a mogu proizaći i iz ličnog iskustva koje nije bilo prijatno. Krenimo od toga šta je to što "unosimo" u sve naše odnose, pa i partnerske: vaspitanje pre svega, sistem vrednosti, navike... Dakle, u naše odnose utkani su naši roditelji, bake, deke i svi oni koji su bili uz nas i uz koje smo se formirali kao ljudi. Najvažnije od svega je šta smo naučili o ljubavi kroz odrastanje.
Šta je ono što ćemo kroz život zvati ljubav?
Dugo sam mislila da postoji neki "konsenzus" u ljubavi, ali me je posao psihoterapeuta naučio da ljudi različito definišu pojam emocija. I tu dolazimo do ključne tačke svega, a to je porodica. Najznačajnija lekcija o ljubavi je roditeljski odnos. Tu leži izvor naših izbora partnera.
- Ako smo tražili ljubav, a nailazili na ćutanje i distancu - šta mislite kakve partnere ćemo birati? Verovatno distancirane u nekoj meri (jer je to jedino što poznajemo).
- Ako smo tražeći ljubav i nežnost nailazili na neodobravanje - biraćemo partnere koji će isto tako tu našu potrebu, žudnju, omalovažavati i pričati kako je ljubav nešto sasvim drugo (što za njih možda zaista i jeste, ali to ne mora biti i naša istina).
- Ako smo ljubav morali da zaslužimo, tada biramo partnere s kojima ćemo stalno osećati da moramo nešto da radimo da bismo bili voljeni i da bi nam bilo uzvraćeno.
Nekad se desi da biramo partnera suprotno od onoga kakvi su naši roditelji pa se iznenadimo kad shvatimo da smo za partnera, u stvari, birali "oca" kakvog nismo imali ili "majku" kakva nam je bila potrebna. Desi se i sledeće - da se stvori idealizacija oca (koji je u realnosti dobar i brižan pa žene ostaju "večite devojčice" koje se ili udaju za "tatu" ili ostanu same jer "niko nije tako dobar muškarac kao što je bio on").
Zato je važno da shvatimo sledeće: Partner mora da bude samo to - partner! Ravnopravni član zajednice koja se zove "volim te i želim da budem sa tobom!". On nije ni majka ni otac, niti to treba da bude. Može da poseduje neke osobine (roditelja) koje cenimo, ali je vrlo bitno razumeti i učiti šta čini ravnopravan partnerski odnos.
Kako rešavati probleme
Svaki odnos, da bi opstao, mora da se neguje. Obostrano. E, tu nastaje problem! Koje to razlike među partnerima dovedu do kraja, jer prevare, izdaje, samo su posledica, a ne uzrok. Evo jedne vežbe koju često dajem klijentima s problemima u vezama: zamolim ih da napišu šta žele od partnerskog odnosa i koje osobine žele da njihov partner ima. To izgleda ovako: "Želim da mi partner u vezi bude veran, posvećen, privržen...", a onda kad pišu o partneru, napišu "Želim dinamičnog avanturistu, koji je pun energije i života, vredan i slično..." E pa, drage moje dame, ako znate takvog muškarca - javite mi. Vrlo često dame budu zbunjene kontradiktornošću koju sagledaju radeći ovu vežbu. Jednom rečju, može jare i pare, ali za to je potrebno puno truda i rada. Tu dolazimo do najvećeg problema u vezama. Već i vrapci na grani znaju da je komunikacija među partnerima najvažnija, mislim na onu finu, tananu vezu koju samo ljubavnici dele. Na ono "nešto" zbog čega smo odlučili da nekome kažemo "da" za ceo život (ili na neko vreme).
Partnerski odnos počinje da se narušava onog trenutka kad se desi problem. On donosi jedan novi oblik komuniciranja koji ume da napravi totalni raskol, a u direktnoj je vezi s tim kako smo naučili da se nosimo s problemima:
- Neki bi da se sve reši istog trenutka, da bi mogli da se umire jer ne mogu da podnesu neizvesnost, ljutnju ili ćutanje partnera. Problem nastaje ako partner ne rešava svoju uznemirenost na isti način (možda je naučio da se izoluje, osami, da pusti da ga prođe?).
- Neki "kažnjavaju" ćutanjem i odsustvom objašnjenja zašto ćute, jer je njima nekad neko ćutao kad su hteli da znaju šta nije u redu, pa se tako stvara sve dublji jaz. Druga strana tada beži iz odnosa jer joj je već dosadilo da "baca pasulj" da bi otkrila šta je sad pogrešio.
- Neki padaju u vatru ako partner nije spreman da ih bezrezervno podrži u svemu, jer "ako me voliš, valjda si na mojoj strani", histerišu i testiraju njegove granice na sve načine. A šta ako druga strana ne može da podnese toliku količinu "histerije" i beži od toga, što prvog partnera uvodi u još veći kolaps (ti me, u stvari, ne voliš). Nije problem kako biramo partnere, već kako rešavamo probleme kad se pojave, to su obrasci ponašanja zbog kojih razlike budu "premostive" ili "nepremostive".
OTVORITE SRCE
Ovo je deo priče o očekivanjima u odnosu. Naravno da svi u početku tolerišemo sve, ali znate i sami da to traje neko vreme ali ne i sve vreme. U redu je da imamo očekivanja, problem je samo u tome da li smo ih svesni. U želji da ovaj tekst inspiriše čitaoce, evo predloga kako negovati vezu s partnerom:
Pre svega dobro razmislite da li želite da investirate svoju energiju, trud i rad u neki odnos i u kojoj meri. Ako je odgovor "želim", čitajte dalje. Ako je odgovor "onako", pročitajte tekst iz radoznalosti. A ako je odgovor "ne", tekst vam nije potreban, već onoj drugoj strani treba iskreno da kažete šta (ne) želite od odnosa u kom ste.
Za one koji su u vezi i žele da unaprede kvalitet odnosa ili da porade na njemu, evo nekoliko preporuka:
- KAŽITE JASNO ŠTA OČEKUJETE OD PARTNERA u konkretnim situacijama, nemojte se ljutiti na njega što to ne zna ili ne ume, možda jednostavno "to nešto" nema u svom iskustvu.
- U komunikaciji, NIKAD NE POLAZITE OD SEBE u tumačenju tuđih postupaka, zato što svako od nas ima različita uverenja, vaspitanje, razumevanje i tumačenje stvari. Kad to usvojite, manje ćete biti ogorčeni.
- POSTAVLJAJTE GRANICE NA VREME i činite to sa ljubavlju i spremnošću da i vi poštujete njihove. Ako to ne uradite, krivićete partnere za nešto za šta ste VI odgovorni.
- ŠTA GOD DA RADITE, RAZMISLITE ŠTA JE ONO ŠTO ZAISTA ŽELITE U ODNOSU U KOM STE (ne svađajte se ako želite mir, nemojte ćutati ako želite nežnost, a nedostaje vam, ne junačite se dok unutra izgarate, jer biti ranjiv i pokazati to partneru je izraz ljubavi, a ne slabosti). Otvorite srce. To je uvek najbolji način za sve odgovore.
SLAVITE LJUBAV
U susret Danu zaljubljenih moja poruka svima je sledeća:
Svako ko vas je nekada činio srećnim zaslužuje vaše poštovanje bez obzira na to kako se taj odnos završio. U duši oprostite prošlosti i otvorite svoje srce za ljubav. Davno, jedna divna osoba koja je prošla kroz moj život rekla je: "Ksenija, nikad ne okrećite leđa ljubavi!"
I to je i moja poruka za kraj - slavite ljubav kad god vam život tu priliku pruži!
Ksenija Mijatović, master psihologije i integrativni psihoterapeut / www.dobremisli.com
NE PROPUSTITE
