Danas ljudi imaju pravo izbora partnera, zaljubljivanja, a šta je zaljubljenost? Zaljubljenost je osećanje viđenja Boga u drugoj osobi. Ako u braku ne preraste u ljubav, može se izvrgnuti u mržnju.
Nema idealnog braka, kaže jedan od najistaknutijih balkanskih intelektualaca današnjice, psihijatar, književnik i svestrani erudita.
Vladeta Jerotić je u jednom od svojih predavanja otkrio kako i kada se stiče ljubav, zašto se brakovi raspadaju i u kakvim zajednicama treba da odrastaju deca.
– Kriza u braku je velika, ne samo u Srbiji, već u celom svetu. Kada sam pre mnogo godina bio u Francuskoj pitao sam ih kako stoje stvari po tom pitanju. Rekli su mi da 30 odsto njih ne žive zajedno. U stvari, žive zajedno, a odvojeno. Kako to izgleda? Svako ima svoj posao, stan, dva-tri puta nedeljno se vide, imaju vanbračnu decu. To se zove otuđenje. Kako će deca odrastati tamo gde vlada otuđenje?
Zatim je otkrio šta bi to po njegovom mišljenju moglo da pomogne našim brakovima.
– Neophodna su nam predbračna savetovališta. Katolička crkva ih je imala pre mnogo godina. Moja nesuđena doktorska disertacija je bila izbor partnera. To me jako zanimalo. I sada me zanima. Stvari su se iskomplikovale od kraja 19. i 20. veka. Do tada je izbor partnera bio drugačiji. Očevi su birali partnere za sinove i ćerke. Nije to nostalgija za patrijarhatom…
Otac je znao za koga ćerka ne treba da se uda ili koga da sin oženi. Birao je snahe i zetove iz porodice u kojoj nema duševnih bolesti, alkoholizma, padavice, tuberkoloze. Deca su bila poslušna. Ne znači da tada nije bilo sukoba u braku, ali daleko manje. Najprirodniji način je mlad brak i 2.000 godina je bilo tako. Mladi roditelji se igraju sa svojom decom. To se zove homo ludens – čovek koji se igra.
Kako tvrdi, u braku postoje četiri nivoa komunikacije između partnera: duhovni, intelektualni, emotivni i fizički. Za dobar brak, bar dva bi trebalo da funkcionišu. Kad popusti jedan ili dva, treba raditi na ostalim. Muž i žena, odnosno svako, treba da rade na svojoj individuaciji.
Borba za moć
Ljubomora se često javlja u partnerskim odnosima, a evo koliko je loša po brak.
– Ljubomora počiva na kaptativnoj ljubavi, u osnovi egoističnoj i pohlepnoj.
Afektivna osnova ljubomore je strah od odvajanja i strah od gubitka, otud u svakoj ljubomori ima potrebe za posedovanjem i gospodarenjem, koju porodična i šira društvena struktura pojačavaju ili slabe. Ljubomora je manje seksualna strast, više težnja za moći.
– Ne treba mešati individualizam i individuaciju. Svi se rađamo kao individue, ali ovo drugo je proces razvoja koji vodi do ličnosti, koja se piše malim i velikim slovom. Razvijati samog sebe, dakle.
Otkriva i kada se može reći da ima ljubavi u braku.
– Ilija Šugajev je napisao knjigu „Jednom za ceo život“ i tamo je zapisao da se ljubav stiče u braku. Zamislite to! Pričao mi je otac Justin crtice koje je čuo prilikom ispovedanja muškaraca i žena. Jedna od njih mu je rekla da svako jutro zagnjuri glavu u pazuh svog muža. Bili su već dugo zajedno, imali odraslu decu. Kada ju je upitao zašto, ona mu je odgovorila da joj tamo miriše.
A, ovo je savet Vladete Jerotića.
– Citiraću Majndorfa koji kaže da monogamna zajednica muškarca i žene zasnovana na večnoj ljubavi postoji samo kao ideal. Zbog toga svako treba da neguje brak. Nije lako sačuvati ljubav. I nije isto u 50. kao kada ste imali 20 godina. Razvijajte se. Negujmo brak što duže. Šta ćemo bez braka? Trećina Evropljana neće brak, a zašto mladi neće? Zato što su imali loš primer roditelja. Najbolji je negovati ga da doživite zlatnu svadbu.
Što se tiče zajednice u Srbiji kaže da ima mnogo jalovog nezadovoljstva.
- Imam običaj da kažem muškarcima da budu pažljivi sa ženama. Svetiće vam se žene posle 50. godine. Zašto? Žena ima dva ženska i jedan muški hormon. Kada u svom životnom ciklusu izgubi prva dva, ostaje ovaj treći – muški! Drugo, ne držite u strahu majku svoje dece, koja vam je podarila najveći izvor radosti. Nikako!
Zatim objašnjava šta znači da se žena ne drži u strahu.
– Kada kažete pokorna žena, onda znate da ona živi u strahu. Poslušna žena uživa u ljubavi. Ne zaboravimo da je ista ta žena 2.000 godina držana nepismena. Stvari su se u međuvremenu promenile.
Kako je to uticalo na muškarce?
– Postali su nesigurni. Inače, postoje dve vrste muškaraca: bludnici i sejači života. Prvi spavaju sa ženama, bez velikih emocija i ljubavi. Drugi se žene po nekoliko puta u svakom braku imaju decu, jer ih vole.
Evo šta mi možemo sami da učinimo po tom pitanju.
– Razvijajte se, dopunjujte se, prosvećujte se. Rastite! Radite na individuaciji. Jedan moj pacijent mi je posle duge psihoterapije ovako rekao: „Vi se, doktore, zaista mnogo trudite, ali ja ne mogu da se promenim.“ Nemojte to da kažete, nikako! Duh nikada nije star i uvek je sposoban za promene. To je, zapravo, zadatost čovekovog bića.
(Kurir.rs/BlicŽena/K.K)
NE PROPUSTITE
