Blizanci u materici razgovaraju:
"Veruješ li u život posle rođenja?"
"Naravno, sigurno postoji nešto nakon rođenja. Možda smo ovde baš zato da se pripremimo na život posle rođenja."
"To je glupost. Nema života posle rođenja. Kako bi taj život uopšte izgledao?"
"Ne znam tačno, ali uveren sam da će biti više svetla i da ćemo moći da hodamo i da jedemo svojim ustima."
"To je potpuna glupost. Znaš da je nemoguće trčati, i jesti svojim ustima, pa zato imamo pupčanu vrpcu. Kažem ti posle rođenja nema života."
"Pupčana vrpca je prekratka. Uveren sam da postoji nešto posle rođenja. Nešto sasvim drugačije nego ovo što živimo sada."
"Ali niko se nije vratio od tamo. Život se posle rođenja završava. Osim toga život nije ništa drugo nego postojanje u uskoj i mračnoj okolini."
"Pa ne znam baš tačno kako izgleda život posle rođenja, ali ćemo u svakom slučaju sresti našu mamu. Ona će zatim brinuti za nas."
"Mama?!? Ti veruješ u mamu, pa gde bi po tvome ta mama bila?"
"Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujući njoj smo živi, bez nje ne bismo uopšte postojali."
"Ne verujem! Mamu nisam nikada video, zato je jasno da ne postoji."
"Da, moguće, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, možemo je čuti kako peva i miluje naš svet. Znaš, uveren sam da život posle rođenja zapravo tek započinje …"
I bi svetlo…
