U Srbiji ima oko 12.000 ljudi koji se nalaze u zatvoru, a oko 8.000 svake godine izađe na slobodu. Osamdeset odsto krivičnih dela čine krađe, razbojništva, dilovanje droge i sve što donosi brzu zaradu.
Sa stopom recidiva od 60 do 75 procenata, mnogi od njih ponovo završe u zatvoru. Od 12.000 ljudi koji služe zatvorsku kaznu u Srbiji, tek su 200 žene. Ovi ljudi često nemaju dokumenta, novac i podršku porodice.
Postpenalna pomoć u Srbiji ume da zakaže.
Danas, nakon životnog rolerkostera, cilj mu je da pomogne zatvorenicima da se na slobodi što brže i bolje resocijalizuju, gost "Crne hronike" je Dušan Mirić, predsednik Udruženja "Posle kiše".
Mirić je započeo svoju ispovest, pa je komentarisao i to što je dvaput bio iza rešetaka:
- Cela priča počinje od turbulentnih vremena odrastanje, koje je zakačilo mene i moju generaciju. Jednostavno, u petom razredu osnovne škole, otac je otišao u rat, majka je ostala sama sa tri sina, pa sam na neki način bio prepušten ulici. To vreme na ulici je bila borba za opstanak i nekako sam se priklonio ulici. Vremenom sam upoznavao tu vrstu ljudi, pa je i problem došao. Prvi put sam osuđen sa pokušaj ubistva.
Mirić je detaljnije pričao o prvom hapšenju:
- Dogodilo se to da se u Kragujevcu pojavio jedan lik, inače se svi njega sećamo iz mladosti, gledali smo ga sa poštovanjem. Pošto je bio u Domu u Kruševcu, iza sebe je imao dosta toga, pojavio se u Kragujevcu i vrbovao je mene i još par drugara da budemo tu pored njega. Često sam s njim provodio vreme i pomagao mu u njegovim poslovima, koji su bili nelegalni. Zadavao je stvari koje nisam želeo, radio stvari koje se meni nisu svidele, počeo da se druži sa ljudima koji mi se ne sviđaju, pa je krenulo naše razdvajanje. Nije mogao to da spreči, pa je pokušao da preko picerije uvali vrstu reketa, tada smo ušli u svađu. Došlo je do sukoba u kojem sa ja bio brži i pucao sam u njega, ranio sam ga.
Nakon pucnjave, bio je 12 dana u bekstvu, pa su ga uhapsili. U istražnom zatvoru proveo je 19 meseci, osuđen je na 3 i po godine zatvorske kazne. Tada izlazi na slobodu, a u emisiji je otkrio šta ga je navelo da se ponovo vrati u zatvor zbog pokušaja ubistva:
- Zaista sam imao podršku porodice, moj izlazak iz zatvora je bio odlazak kući, gde sam pomislio da je to to i kraj svih problema. Vremenom, počeo sam da nailazim na mnoštvo problema. Prva devojka, nakon mog izlaska, naišla je na problem roditelja. Međutim, pravi problem je došao kada sam pokušao da se zaposlim, ljudi su se sklanjali, nisu hteli ni da me uvrede. Posle sedam meseci, počeo sam da izlazim i da se viđam sa starim društvom jer sam ostao bez novca i opcija. Jednostavno sam se našao u društvu, desila se masovna tuča iz koje sam ja izašao kao neko ko je okrivljen. Tuča je okarakterisana kao pokušaj ubistva, a jer sam već bio osuđen za to, imao sam otežavajuću okolnosti. Nakon sedam meseci, našao sam se ponovo iza rešetaka.
Potom se osvrnuo na optužnicu, za koju tvrdi da je bila strašna:
- Optužnica je bila strašna, bilo je da sam ja organizovao grupu da se likvidira taj što je bio oštećen, pa mi u optužnici stajalo od 15 do 30 godina. U to vreme mi je preminuo otac, bio sam u fazi razmišljanja, posle nekih mesec dana odlučio sam da se borim sa suđenjem. Sve mi prolazilo kroz glavu, kako ću da imam decu, šta ako me osude trideset godina... Odneo sam pobedu na suđenju, te sam osuđen na tri godine.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
