Teško da će neko iz tzv. građanske opozicije što se ovih dana digla na zadnje noge „da odbrani Gorana Markovića“ priznati da je fan „Zadruge“, a može im se i verovati. Jer, da netremice prate Miljanu, Dalilu i Janjuša, kad bi tvitovali?
Zanimljivo je, stoga, pitanje: otkud onda tolika podudarnost u ponašanju jednih i drugih?
Šta, naime, imamo u „Zadruzi“? Dvoje, dve ili dvojica gađaju se bocama i kutijama, šniclama ili čime već, jedni drugima seku odeću, uriniraju po krevetu... i to tako ide letnji dan do podne, dok neko ne pomene nečiju majku u kontekstu polnog opštenja. Tada sin provrišti kao Damjanov Zelenko i u suzama sa svoja dva metra i sto dvadeset kila kidiše na grlo protivnika: „Majku mi ne diraj, bolesna je!“
Ili ovako: dvojica se gađaju, šamaraju i tome podobno, dok jednom od njih treći nešto ne šapne. Tada počinje drama: „Krvi ću ti se napiti! Jebo si mi ženu na dan slave!“ Kao, može svaki drugi dan, ali ne na sveca! Valjda da ima ko da služi goste...
Isto to dešava se u tzv. građanskoj opoziciji. Može, dakle, peder, fašista, picousti, ludak, Čaušesku... ali ako mu kažeš ono što je Goranu Markoviću rekla Darija Kisić: „O krvi govori kao o vodi. Pričinjavaju mu se logori za ljude. Srbija mu je dno dna... Ogroman novac koji je dobio od RTS za snimanje serija i filmova čuva za crne dane“ - onda lelek do neba! „Jebi mene, samo nemoj filmskog režisera!“
Pre tri meseca, u septembru, Nova.rs objavila je „Pet malj izjava Gorana Markovića“: „Vučić ima vojnike ljudoždere“, „Kada pogledate Tomu Monu, to je pornić, čovek je porno-zvezda, ako ćemo pošteno“, između ostalog, a pre neki dan Marković je izrazio nadu da Vučić „pred očima ima Čaušeskuov kraj“.
A sad, odjednom: „Nećete valjda napasti reditelja koji ima naočare!“
Pa kad šalješ tvitove i pisma, onda ih, brajko, i primaj!
Kad Darija Kisić Tepavčević ravnom merom uzvrati Markoviću, proziva se za kršenje lekarske etike!
A Marković može maljem? Zato što reditelji nemaju etiku?
Ili zato što je malj „metafora“? I Čaušesku je metafora?
Moglo je i ono što je Kisić Tepavčević Markoviću rekla da se podvede pod neku stilsku figuru, i mirna Bačka.
Ali nije, nego se digla napred opisana kuka i motika, a Dušan Teodorović vrisnuo do neba, kao da je on u porno-filmu - pokrenuo peticiju „u odbranu velikog srpskog reditelja Gorana Markovića i njegovog dela“. (Vitalan akademik, i lucidan - Tita već 40 godina nema, a on se seća cele fraze! Čime se bure prvo napuni, ceo vek posle na to miriše...)
Kako objasniti ovoliku galamu? Otkud to da su neki glumci, reperi i intelektualci opšte prakse ustali u odbranu Markovića iako ga niko nije napao?
Baš zato! Budući da napadača nema, nema ni opasnosti od posledica junačenja! Kud ćeš bolju priliku da u biografiju, za svaki slučaj, upišeš ovakav „aktivizam“.
NE PROPUSTITE
