MILOVAN JOVANOVIĆ: SLOM REPUBLIKANACA

Početkom oktobra se prvi put u istoriji SAD dogodila smena predsednika Predstavničkog doma Kongresa, čime je Kevin Makarti izgubio status trećeg čoveka u državi. Po ustavu, u slučaju da se nešto dogodi predsedniku i potpredsedniku, vođenje SAD preuzima upravo predsednik Kongresa.

Smenu Kevina Makartija podržali su i predstavnici Demokratske stranke, što je rezultiralo sa 216 glasova za i 210 protiv. Podsećanja radi, republikanci su na prošlogodišnjim izborima osvojili tesnu većinu u Predstavničkom domu.

Makarti je kongresmen od 2007, a u januaru ove godine postao je predsednik Donjeg doma Kongresa posle čak 15 rundi glasanja. Preloman je bio pristanak na ponižavajući uslov da samo jedan kongresmen može pokrenuti postupak njegovog opoziva. Tada je upravo Met Gec insistirao na tome. Taj truli kompromis na kraju je i koštao funkcije ambicioznog Makartija.

Predstavnički dom je danas daleko od izbora Makartijevog naslednika. Vođa republikanske većine Stiv Skalis odustao je od borbe uprkos tome što ga je većina poslanika GOP (Grand Old Party - drugi naziv za Republikansku partiju) podržala. Skalis je za mesto šefa Kongresa unutar GOP dobio više glasova od kongresmena Džima Džordana iz Ohaja, 113 prema 99 glasova.

Džim Džordan je pristalica i pouzdani saveznik Donalda Trampa i osnivač konzervativnog kluba za slobodu. Trenutno niko ne zna postoji li republikanac koji bi mogao dobiti dovoljnu podršku unutar partije kako bi bio izabran na tu funkciju. Potrebno je 217 glasova da bi se postalo predsednik Kongresa.

Republikanski kongresmen Patrik Makhenri iz Severne Karoline nastaviće da obavlja ulogu privremenog predsednika Predstavničkog doma Kongresa SAD sve dok se ne izabere novi lider. Iako je ta uloga uglavnom ceremonijalna i fokusirana na nadgledanje glasanja za novog predsednika, Makhenriju bi mogla biti data dodatna ovlašćenja kako bi se obezbedilo normalno funkcionisanje Predstavničkog doma.

U američkoj politici je Demokratska stranka slovila za haotičnu. Poslednjih godina, međutim, to važi i za Trampove republikance. Demokrate su ovim dobile poklon koji im omogućava da se ponovo predstave kao ozbiljnija, odgovornija, umerenija i organizovanija politička snaga u zemlji.

U zatrovanoj, polarizovanoj i radikalizovanoj atmosferi koja dominira u američkoj politici svaki pokušaj međustranačke saradnje i dogovora doživljava se kao izdaja. Sve ono što se događa od 2020. godine, kad je Tramp poražen na predsedničkim izborima, pokazuje da ovakav ekstremizovani GOP više nije kadar ni za vlast ni za opoziciju.

Velika stara partija je odavno talac Trampovog populizma i toksične politike. Neophodna joj je temeljna reforma, ali i nova lica i nova energija, kako bi postala opet snažna, kredibilna, odgovorna i istinski demokratska.