Umoru vesti o tome kako je predsednik Aleksandar Vučić posetio Kinu, a koje su preplavile naslovne strane medija u Srbiji, uz nezaobilazne pompezne naslove o tome kako je budućnost na svetlom istoku umesto na propalom i trulom zapadu, gotovo neopaženo je prošla vest o tome da je u Tirani održan samit Berlinskog procesa na kom su se evropski lideri sastali s liderima zemalja Zapadnog Balkana i da su im možda, sasvim možda, poslali neke vrlo važne poruke. O tome šta se tamo dešavalo, građani Srbije mogu da se informišu tek sporadično, na marginama udarnih vesti o bratskoj Rusiji i još bratskijoj Kini, jer naravno da je nama, kao zemlji kandidatu za članstvo u EU, važnije šta ima da nam poruči kineski predsednik nego nemački kancelar.
A u Tirani su se desile neke veoma važne stvari. Najpre, bio je ovo prvi susret s liderima EU nakon napada na severu Kosova zbog kog Srbiji prete sankcije EU, bio je ovo sastanak na kom se razgovaralo o budućnosti evropskih integracija Zapadnog Balkana, o investicijama, donacijama EU, pretpristupnim fondovima, reformama, stabilnosti institucija, vladavini prava. O svim onim temama, ukratko, koje našu vlast ne zanimaju. Naša premijerka nije se udostojila ni da se pojavi na zajedničkom fotografisanju i optužila je one koji su o tome izvestili da su lažovi, iako brojni novinari koji su izveštavali sa samita, kao i same fotografije, svedoče da se ona na bini gde su se lideri fotografisali pojavila tek kada je fotografisanje završeno i kada je započeo folklorni program. Prema nekim navodima, nije bila zainteresovana ni da da u okviru samita u Tirani s Kosovom potpiše sporazume iz Brisela i Ohrida - osnovni sporazum i implementacioni aneks. Osnovano je pretpostaviti i da može samo da nas hvata strah da pomislimo za šta još Ana Brnabić nije bila zainteresovana tokom samita i koje je sve prilike Srbija propustila na ovoj važnoj međuvladinoj inicijativi, čiji je cilj povezivanje zemalja Zapadnog Balkana i EU i pomoć da međusobne veze grade na bazi evropskih vrednosti.
Berlinski proces služi kao platforma za saradnju na najvišem nivou, a fokus mu je stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta sa više od 18 miliona ljudi. Cilj mu je da zemlje Zapadnog Balkana sarađuju u razvoju infrastrukture, smanjenju nezaposlenosti, povećanju konkurentnosti privrede, međusobnom pomirenju, obrazovanju i ekologiji. Sve ovo, dakle, sporedna je stvar za našu premijerku, prilika da se duri, svađa s medijima, ponaša kao uvređeno dete, a ne da iskoristi ove sastanke koji se održavaju jedanput godišnje da za Srbiju i njene građane obezbedi bolju budućnost, da uspostavi saradnju sa susednim zemljama, ubrza evropske integracije Srbije ili učini nešto korisno.
I dok se premijerka Brnabić na samitu Berlinskog procesa oseća, po svemu sudeći, kao među neprijateljima, predsednik Aleksandar Vučić izjavljuje da se u Kini oseća kao kod kuće. Odmah nakon Vučića, u Kinu je stigao i Vladimir Putin. Ovo je njegova prva poseta nekoj svetskoj velesili od početka ruske agresije na Ukrajinu. Verovatno će se i on u Kini osećati kao kod kuće, kao među svojima, što bi rekao naš narod. Zašto se Vučić u tom društvu oseća kao među svojima i zašto se Ana Brnabić u društvu EU lidera oseća kao među neprijateljima - pitanje je koje je jedno od ključnih za našu budućnost. Kada ćemo na njega dobiti odgovor i kako ćemo ga tražiti, zavisi samo od nas.
NE PROPUSTITE
