Nema subote, dana za kulturu, dok traje predizbornost. Nastavljamo gde smo stali. U našoj jučerašnjoj kolumni sam pozvao opozicione pravnike da me prosvetle glede legalnosti kol-centara, nadnica za kol-gerle i kupovine glasova, a na poziv se ljubazno - doduše preko Tvitera - odazvao kadija Majić sledećom pravnom poukom, citiram:
„Gospodin Basara je tražio prosvetljenje, pa da ponovimo; da, plaćanje bilo kom dilberu da na glasanju zaokruži bilo koji broj je krivično delo (videti čl. 156, st. 2 KZ). Eventualna uobičajenost takvog ponašanja samo ukazuje na to da smo na kriminal navikli.“
Ja stvarno nisam znao da li je kupovina glasova protivzakonita ili ne - finese su tu u pitanju, ima čitavo jedno mnoštvo gadosti koje se nekako uklope u zakonitost - i zato sam tražio (i dobio) pravničku ekspertizu. Dakle, kupovina glasova je krivično delo. Kadija Majić je u pravu i kad kaže da smo se navikli na kriminal, mada bih ja to malčice preokrenuo i stvar postavio ovako: nikad se nismo navikli na zakonitost.
I to poglavito zato što je Srbija od nastanka bila - a kako stvari stoje, ostaće do sudnjeg dana - pretpolitičko društvo kojim dominira „običajnost“, a ne zakonitost. Šta to znači - i kuda to vodi - možete se obavestiti u studiji Jovana Komšića „Prividi identiteta - demokratija u magli nacionalnog preporoda“.
Ali viđi sad vraga. Kadija Majić ne samo da se nije ogradio nego je i pohvalio podršku Matije i ljotićevske bratije ProGlasu. Šta je u toj podršci loše, bezbeli će zagrajati drkadžije? Evo šta, što reko Blic. Bećković je glavni promoter i telal pretpolitičke običajnosti, koja funkcioniše na principu moj pradeda je jeo govna, pa ću govna jesti i ja, a od koje je JexS-ov koalicioni partner napravio politiku.
Koja je, obrni-okreni, efikasnija od moralnog ibretenija i dizanja furtutme oko kol-centara, gerli i dnevnica, za koje kadija Majić nije rekao da su nelegalni, a sumnjam da bi propustio da to napomene da jesu. To je politika pljuvanja pod prozor.
Ali to je tako u društvu u kome, saglasno Čedi Jvanoviću, postoje samo dva i po političara - Vučić, Čedomir i Dačić. Treba li uopšte reći da je Čedina izjava izazvala ibretenije ravno ibreteniju zbog kol-centra, što samo znači da je 100% istinita. Jer smo mi - osim što smo društvo naviknutosti na kriminal - istovremeno i društvo u kome moralne panike ne izazivaju laži, nego istine.
A sušta je istina da u Srbiji postoje samo dva i po političara u pravom smislu te reči. Prvi je Vučić - čija je politika muka duhu moje neznatnosti, ali je uprkos mojim pljuvanjima pod Visoki Prozor sprovedena u delo; drugi je Čedomir - čija je politika melem za moju dušu, uprkos tome što je prdnula u čabar, a treći je polovični Dačić, koji veštim hokus-pokusima opstaje na histeričnoj sceni već decenijama.
Politika je tehnologija uspentravanja, opstajanja na vlasti i uređenja javnih poslova u skladu sa vlastitim pogledom na svet, što nije nikakva garancija kvaliteta, ali je osnovni preduslov. ProGlas ima još dva dana Grace Perioda da se ogradi od Matije i bratije.
NE PROPUSTITE
