Mora da se eurodilberi iz Krugova Dvojke ibrete čitajući ovaj antibojkotaški mini-serijal - a sigurno ga čitaju, krišom, na internetu, da ih neko, daleko bilo, ne savata u građanskom krivičnom delu čitanja Kurira - i da se pitaju zašto agitujem da opozicija, na koju inače gledam ko na smrdljiv sir, izađe na beogradske izbore.
Evo zašto, što reko Blic. Zato što su izbori - tj. borba za vlast mirnim putem - smisao bavljenja politikom. Pređimo na sportski teren. Zamislimo situaciju u kojoj biznismen, nazovimo ga X, kupi fudbalski klub, kupi igrače, uloži u opremu i onda ne otputuje na zakazanu utakmicu - ili preda utakmicu bez borbe - a neodlazak opravda pristrasnošću sudije.
Takvog biznismena bi svi gledali kao budalu - i to s pravom - dočim na biznismena - nazovimo ga Y, koji uloži pare u stranku, (pot)kupi viđenije članove, neviđenije savata, i na kraju ne izađe na izbore - u Srbiji, zemlji čuda, gledaju kao na žrtvu, a i sam se javno ponaša kao žrtva. Da ne pomislite da govorim ezopovskim jezikom, mislim na Đilasa, Dragana, ne Milovana. Ko ga je gledao u „Utisku“, znaće šta govorim.
Podsetimo se Kolakovskog: „Biti prevaren (pokraden) u politici nije nikakav izgovor.“ Pogotovo to nije izgovor u zemlji u kojoj 75% punoletne populacije u izbornim (i postizbornim) prevarama, krađama i prevarama ne vidi ništa loše. Misliti drugačije, znači ne poznavati Srbiju, pa čak ni prestoni Beograd, čak ni opštine Stari grad i Vračar.
To tome nije tako što su Srbi genetski skloni prevarama i krađama od drugih naroda, nego je to zato što, osim dva-tri kratkotrajna pokušaja da se to promeni - u Srbiji nikad nije bilo instance, u datom slučaju, pravne države koja bi populaciju poučila da su prevare i krađe nedopuštene i koja bi - one koji se ipak drznu da varaju i kradu - pravnim putem poučila da se prevara i krađa ne isplate.
Takođe je naivno (i pogrešno) verovanje - gotovo pa kult - da se Visoko Mesto na vlasti održava samo zahvaljujući medijskoj supremaciji, tj. tabloidima i televizorima i da bi, ukoliko bi se mediji „oslobodili“, narod „progledao“ i glasao za opoziciju. Mediji igraju određenu ulogu, ali samo zato što narod izričito hoće takve novine i televizore.
Tačno je da su u periodu 2000-2012. izbori bili „fer i pošteni“, ali je isto tako tačno da posle 12. 3. 2003. tadašnja Visoka Mesta (imena poznata redakciji) dupetom nisu mrdala na poslu dovršavanja države i konsolidacije institucija. Daleko od toga. Sasvim suprotno. Krenuli su putem kojim se u Srbiji odvajkada lakše ide - usiljenim građansko-populističkim maršem kroz narodno dupe, ali su, takvi-kakvi su, bili strano (građansko) telo u narodnom čmaru, pa je narodna guzica odbacila građanske organizme. Takozvani beli listići su u toj stvari poslužili kao toalet-papir, da bi se - kad su im se nade izjalovile - predstavili kao kunstdruk. Za neupućene, to je visokokvalitetni papir.
Za kraj preporučujem dve misli Mao Cedunga. Misao br. 1: Kako god da se okreneš, dupe ti je pozadi. I misao br. 2: Ne događa se ništa što „ne treba“ da se dogodi. Događa se samo ono što „mora“ da se zbude. Kraj priče.
NE PROPUSTITE
