Grunfov aksiom „ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti“ uopšte nije toliko glup koliko se čini na pravi pogled, kao što ni Grunfov domicilni strip „Alan Ford“ uopšte nije bezazlena crnohumorna zajebancija - mada jeste i to - nego mračno proročanstvo. Nije bez neke težine što je „Alan Ford“ najveću popularnost u Evropi - gde je prošao maltene nezapaženo - ostvario u štokavskim republičicama bivše Jugoslavije. Valjda su „Alanovi“ fanovi slutili šta ih čeka, pa ko vele: daj da se malo nasmejemo pre nego što zaplačemo.
Grunfovom aksiomu bi se mogao dodati još jedan amandman: ako u politici kaniš izgubiti, moraš biti glup ko noć za politku. Ima još Grunfovih amandmana: dvostruko ćeš više gubiti u politici ako neprestano gubiš i očekuješ da pobediš „iz prve“, i to tako da ti u tome pomogne vlast, a da se, ako posumnjaš da ćeš pobediti - ili ako te uhvati mala snaga - odlučiš na bojkot.
Ostavimo Grunfa po strani, najpre razmotrimo šta je politička pamet, posle ćemo o političkoj gluposti. Biti politički pametan - što je osnovni uslov da se bude uspešan - znači sagledati i prihvatiti realnost onakvom kakva jeste, nipošto kao nepravdu - pa onda pronalaziti rupe u realnosti i raditi na tome da se promeni nabolje. (Napomena: za taj posao su neophodna i velika muda.) U poslednji čas, pred zaključenje broja, pade mi na pamet da je potrebno još nešto: politika kvalitativno različita od vladajuće.
Davno smo apsolvirali da je ponavljanje loše istorije - praćeno neodustajnom nadom da će ponavljanje grešaka doneti dobar rezultat - verovatno najstariji srpski zanat. Deo opozicije - cinik bi rekao s većinskim kapitalom - opet je ponovio istoriju i odlučio se za bojkot, obrazložen ubuđalim, budalastim floskulama - od kojih je najbudalastija „neka se igraju sami“ - tipa „nećemo da dajemo legitimitet“, „ogolićemo vlast“, „aktivno ćemo bojkotovati“.
Ostavimo po strani što je opozicija prihvatanjem mandata za republičku skupinu dala legitimitet vlasti, pa se zapitajmo: koji qwrz Viskom Mestu, Evropskoj uniji i to all whom it may concern treba davanje legitimiteta za gradske izbore od strane grupe građana koji su već dali legitimitet na republičkim izborima.
Adresama neočekivanih (velikih) sila, od kojih ovdašnja opozicija očekuje da se pojave niotkuda i reše stvar, ne treba ništa „ogoljavati“, njima su preciznije nego nama koji ovde živimo dobro poznati Visoki Poslovi i Dani, ali im puca qwrz za te poslove i dane. Sve dok se, daleko bilo, regionalno ne pripuca, opozicionim adresama su Visoki Poslovi i Dani sasvim prihvatljivi. I to iz sledećih razloga, od kojih je glavni onaj Čerčilov, da nemaju nameru da žive ovde, a da pritom mogu nešto i da zarade, da dođu na nekoliko dana u Beograd, „grad sa najboljom hranom i najlepšim devojkama“, da naguze nekog devojčurka (ili momčića) i da se vrate kući.
Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje - to je tačno - ali je tačno da zaslužuje i opoziciju kakvu ima.
NE PROPUSTITE
