To su samo neka od pitanja na koja su odgovor potražili novinari Vajerda u svojoj opširnoj analizi godine koja je pred nama. Njihovi sagovornici, među kojima i Ričard Brenson, Vendi Hol i Mustafa Sulejman, kažu kako očekuju promenu, kako očekuju da će se svet promeniti.
Tehnologija će nam omogućiti nova čula
Kualia, unutrapnje subjektivno iskustvo čula, teško je kvantifikovati. Naša čula dodira, ukusa, sluha, vida i mirisa zasnivaju se na informacijama koje prikupljamo iz svoje okoline, sveta koji nas okružuje, koje prima naš mozak i procesuira dalje. Ali postavlja se pitanje, šta ako postoji način na koji se može izmeniti ono što u njega ulazi?
"Ako bi mogli imati novi dotok informacija, priliv podataka u naš mozak, to će dovesti i od novih iskustava", rekao je to Dejvid Igleman, sa univerziteta Stanford i autor knjige Mozak: Priča o vama. "Čini se kao da je reč o potpunoj fantaziji, ali sada smo konačno na tehnološkom stepenu, na kom to možemo da testiramo", rekao je.
Mali sateliti izmeniće način na koji posmatramo svet
Bez obzira da li upravljaju telekomunikacionim sistemima ili osiguravaju da svemirske misije budu kako treba, sateliti igraju važnu ulogu u osiguravanju dobrog funkcionisanja našeg sveta. Ali slanje tih veliki uređaja u svemir zahteva mnogo sredstava. Sada bi mali sateliti to mogli da promene. CubeSat sa 10x10x11.35 cm, dolazi sa komponentama od odbačenih pametnih uređaja, a u svemir će biti lansiran za samo delić uobičajene cene.
Može se iskoristiti za snimanje miliona fotografija površine naše zemlje. "Puno se toga događa ispod onih službenih podataka, one velike ekonomije, i ne pojavljuje se to u statistikama mesecima, možda i godinama", rekao je Tim Harford, ekonomista i autor knjige Pritajeni ekonomista. "U 2019. godini to ćemo moći videti iz dana u dan", rekao je.
Javni prevoz biće izmenjen, ali ne na način na koji mislite
Javni gradski prevoz iz dana u dan postaje sve gušći, a dok sve više i više ljudi odlazi u velike gradove, pa se tako menjaju i granice gradova, trenutni sistemi mogli bi se slomiti pod svim tim pritiskom. Kada stvari krenu loše, popravke možda neće biti dovoljno rešenje potencijalne krize.
"Na način na koji su se železnice transformisale proteklih 100 godina, mogle bi i u sledećih 100. Zamislite kakav bi to uticaj bio, i novi nivo neposrednog pristupa. Vreme putovanja bi se moglo skratiti, sa tri sata vozom na 30 minuta, s cenama koje bi mogle biti uporedive sa gradskim javnim prevozom", rekao je Ričard Brenson, osnivač Virdžin grupe.
Majčinstvo će postati izvor zarade
Ekonomija u kojoj će ljudi biti spremni da ulože puno sredstva u druge ljude čini se kako bi nas mogla odvojiti od ludosti sveta u kom živimo. Plaćanje i dobijanje novca za ono što majke inače rade, kao što je odgajanje, i sl., mogli bi zapravo biti suprotnost tom ne emocionalnom, svetu kog pokreće želja za podacima.
"Dok veštačka inteligencija i robotika oduzimaju sve više i više rutinskih poslova, ideja ekonomije u kojoj ljudi investiraju jedni u druge postaje atraktivnija. Naš posao će biti da osiguramo kako je rodno neutralna, kući i na poslu", rekla je Mari Sloter, predsednica "Nju Amerika".
Lažni video materijali okupiraće stvarnost
Video materijali i snimci nova su granica digitalnih laži, a svesna, politička manipulacija vizualnim materijalom izmeniće način na koji komuniciramo sa svetom.
Tokom godina razviće se sofisticirani sistemi koji će kroz nepoštene načine, poput zamena lica, menjati informacije koje dobijamo.
"Možda najstrašnije otkriće oko rasta takvih vesti je to da ne moraju biti savršene da bi bile efikasne. Svet će se suočiti sa novim falsifikovanim videima koji će biti razvijeni da zavaraju celu populaciju", kaže Džasmin Grin, direktor istraživanja i razvoja u Džigsou.
Digitalni medicinski uređaji mogli bi nas i poboljšati
Informacije o našem telu i svemu što s njim ne funkcioniša postaje sve lakše prikupiti, uz pomoć tih pametnih uređaja. Do sada je nivo takve tehnologije prilično ograničen, ali prenosivi proizvodi mogli bi revolucionisati zdravstvenu brogu 2019. godine, uz mentalna i fizička očitavanja koji će nam omogućiti personalizovana rešenja. "Već zavisimo od mobilnih tehnologija za ispunjavanje naših svakodnevnih zadataka i ciljeva, ali uskoro ćemo od njih zavisiti i optimalno funkcioniranje naših tela", naglašava Peti Mes sa MIT.
Blokčejn će transformisati umetnički svet
Vrednost svetskog tržišta umetnina raste iz godine u godinu, a uz to dolazi i čitav niz naočigled nerešivih problema, poput prevara. O vrednostima blokčejna u drugim industrijama, kao što je bankarski sektor već se mnogo raspravlja, ali novu upotrebu može imati i u umetničkoj industriji, i postizati rekorde od početne provere autentičnosti do trenutnog vlasništva.
"Samo pet odsto od 500 milijardi dolara iz blokčejn industrije usmereno je na tržište umetnosti ", kaže poslanik Ed Vej, koji je ranije bio ministar za komunikacije, kulturu i kreativne industrije.
"Blokčejn bi mogao bi da poveća brzinu, transparentnost i obim globalne prodaje umetnosti, a što je najvažnije, demokratizira sektor kako bismo svi mogli iskoristiti svoje bogatstvo", naglašava.
Tamnopute žene postaće najsnažniji glasački blok u budućnosti
2018. godine često se nazivala "godinom žene". Ali kojih žena? Opozicija predsedniku Trampu u SAD-u postala je ključna sila koja je iznedrila neverojatne političke kandidate - kao što su tamnopute žene, koje su nedovoljno zastupljene u vladinim telima. Iako su neke žene napredovale i došle do pozicija moći, ima još puno prostora za napredak.
"Čak i danas, možemo čuti kako žene prosečno zarađuju 80 centi muškarčevog dolara, a u slučaju Afroamerikanki taj je iznos na 63 centa", kaže Ala Murabit. "Njihove želje uopšteno podstiču kampanje na društvenim medijima, a 2019. godine videćemo kako taj aktivizam ubire dividende", naglašava ona.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
