Najnovije vesti

LIČI NA POSAO IZ SNOVA, A ZA MNOGE JE SMRTNA ZAMKA: Superbogataši plaćaju debelo radnike na jahtama, ali ako neki zaposleni umre, tek tad se vidi kako se BAHATO ODNOSE PREMA NJIMA (VIDEO)
Foto: Profimedia

sramota

LIČI NA POSAO IZ SNOVA, A ZA MNOGE JE SMRTNA ZAMKA: Superbogataši plaćaju debelo radnike na jahtama, ali ako neki zaposleni umre, tek tad se vidi kako se BAHATO ODNOSE PREMA NJIMA (VIDEO)

Planeta

Ako kojim slučajem njegov šef poželi neku posebnu namirnicu, Dirk Cimerman, 35-godišnji šef na superjahti, seda u helikopter i kreće u potragu ne bi li ugodio bogatašu.

Kako sam kaže,često je poletao s jahte u potrazi za tikvicama u Omanu, tartufima u Argentini ili pak za paradajzom koje raste na obližnjem pacifičkom atolu. "Šokiralo bi vas kad bi znali koliko su novca u stanju da potroše, ali dvosatni let helikopterom u potrazi za hranom me uvek razveseli", kaže Cimerman dok priprema suši u profesionalno opremljenoj kuhinji 60-metarske jahte 'St. David' ukotvljene u Monaku.

 

I dok bogati postaju sve bogatiji - samo prošle godine bilo je 145 novih milijardera - rastu i narudžbine za novim superluksuznim jahtama dužim od 24 metra. Ovog trena gradi ih se više od 500 u brodogradilištima po svetu. Neke od njih predviđaju i više od 100 zaposlenih. Ukupno, ova grana turizma zapošljava oko 37.000 ljudi, a mladi koji sebe vide u tom poslu školuju se na Univerzitetu Sauthempton Soltent koji odnedavno nudi i dodatno usavršavanje na Varsaš Superjaht Akademiji. Svakog proleća desetine mladih Britanaca odlaze na usavršavanje u Antibe na Azurnoj obali, nezvanično središte za regrutaciju posada, gde šetaju dokovima u potrazi za srećom. I dok je to jednima posao iz snova, mnogi znaju da postoji i druga strana medalje.

Nesreće, povrede, smrti sastavni su deo ovog posla i rad na jednoj takvoj superjahti može biti opasniji od rada na naftnoj platformi. Samo u poslednjih nekoliko godina trojica mladih članova posade izgubili su život dok su služili svojim superbogatašima. Takve superjahte obično bez prekida plove oko sveta i samo nakratko pristaju u neku marinu, a razlog je upravo taj da se ne moraju nigde registrovati i plaćati poreze. Zato i posade ne mogu imati istu pravnu zaštitu kao oni koji rade na kopnu. Porodice se žale da u slučaju nesreće ili smrti, nemaju koga da tuže, a da nikad, baš nikad nisu dobili izraze saučešća, a kamo li pomoći u slučaju pogibije njihovih najmilijih, kao što se nikad nitko od bogatih vlasnika jahti nije pojavio na sahrani. Majkl Hanlon imao je 22 godine kad je u mart 2013. dobio posao iz snova - da bude instruktor vodenih sportova na 62-metarskoj jahti 'Fejt' u posedu kanadskog modnog milijardera Lorensa Strola.

 

Ni mesec dana kasnije i pre no što je zaradio prvu platu od oko 3.500 dolara, bio je mrtav. Vratio se mrtav umoran nakon noćnog provoda izvan broda u Antibesu na francuskoj rivijeri. Odradio je dvije smjene turista, radeći dan i noć, a onda je otišao u lokalni bar proslaviti što je prvi put u životu preplovio Atlantik. Ali, kako se jahta noću zaključava, on je pokušao ući na nju neslužbenim izlazom za slučaj opasnosti. Pao je s gornje palube i udario glavom u mol, i potonuo.

 

 

Njegovo telo pronašli su tek idući dan. Džejkob Nikol iz Kornvola umro je prošle godine kad mu je bilo tek 24. Dve godine proveo je u bolnici s teškom povredom mozga nakon što je pao sa superjahte 'Kibo' dok ju je čistio kad je bila vezana na doku u Palma de Majorki. Bio je treći asistent inženjer i kobnog dana je bio vezan sigurnosnim užadima dok je prao jahtu iako to uopštee nije bio njegov posao. Pao je i slomio lobanju. Ruski multimilijarder Aleksander Mamut, u čijem je posedu 90-metarska jahta, nije bio tada na brodu. Nakon deset dana u komi u bolnici u Palma de Majorki, prebačen je u rodni grad i od tada mu je trebala konstantna medicinska pažnja i njega.

 

Godine 2010. Robin Blek dobio je poziv od kapetana 15.000.000 funti vredne superluksuzne jedrilice 'Buraska' da bude časnik zadužen za putnike i opremu. Upravo se bio održavao jaht-šou u Monaku u poznatoj Port Herkules.

Kako je kapetan ispričao ocu, Robina nisu videli 24 sata, od trenutka kad se tender - brod kojim goste s jahte prevoze do obale, a kojim je upravljao Robin, sudario s drugim čamcem.

 

 

Uplakanoj porodici kapetan je rekao da ne brinu, da će njegove lične stvari ostaviti policiji u Monaku i da će u more baciti cveće, a onda su isplovili dalje zacrtanom rutom. "Ne mogu da verujem da je jahta isplovila pre negoo što su pronašli telo mog sina i pre no što smo mi doputovali u Monaco. Ne mogu da verujem da u takvoj tragediji oni jednostavno dižu sidro i odlaze, a rodbinu ostavljaju da se sami bave s papirima, policijom i svim drugim", govori Robinova majka. Kako kažu, ne znaju ni čija je 'Buraska', mogu samo pretpostavljati da je u vlasništvu nekog ruskog tajkuna, ali to niko nije dužan da otkrije. Iz jahte nisu tražili ni ronioce koji bi eventualno pronašli Robinovo telo.

 

 

Ronioce je angažovao porodični prijatelj koji je kapetan druge superjahte, ali ronioci nisu uspeli da pronađu Robina jer u trenutku potonuća nije imao na sebi prsluk za spašavanje. Takođe, nije imao ni životno osiguranje. A kad nešto pođe po zlu, dodatni problem sa superjahtama je taj da je sasvim nemoguće saznati i razumjeti čiji zakoni bi se trebali primeniti. Brodovi često plove u međunarodnim vodama, na dnevnoj bazi vodi ih osoblje i menadžment kompanije kojoj se ne zna vlasnik, a brodovi su obično registrovani u ofšore kompanijama u zemljama poput Paname ili Devičanskih otoka. A da stvar bude gora, brodovi mogu biti registrovani u nekoj trećoj zemlji i ploviti pod njezinom zastavom iako tamo uopšte nisu stacionirani.

 

Tako je i 'Buraska' u trenutku Vilove smrti, bila registrovana na St. Vincentu u Karibima, Britanija nije tražila istragu, a lokalne vlasti su to proglasile nesrećnim slučajem. U zapisniku je pisalo:"Blek je upravljao tenderom... na sidrištu je bila gužva, kad se vraćao prema matičnoj jahti sudario se s drugim brodom koji je bio usidren u luci... tender je pronađen kako pluta bez nadzora.. telo g. Bleka nije nađeno." Njegova sestra kaže da je Robin voleo svoj posao i ovo mu nije bilo prvi put. "Taj posao je lep, slao mi je selfije s poznatim ličnostima... Ja bih taj posao svakom preporučila, ali pre nego što prihvate poziv mladi ljudi moraju da znajujesu li osigurani i da svakako saznaju u čijem je vlasništvu brod." Ali, članovi posade također dobro znaju da ako su i osigurani, njihov život vredi mnogo manje no što to misle njihovi roditelji. Osim toga, osiguranje ne može pokriti sve.

"Život na brodu je fenomenalan za vlasnike jer tu dobivaju uslugu sa sedam zvezdica. Ali za oficire i posadu to je sasvim druga priča", kaže Deni Mekgovan, strateški organizator u Nautilus International - udruženju pomoraca. Došao je na šou u Monako iz kancelarije u Londonu da bi upozorio upravo na pogibije mladih radnika i da bi upozorio na opasnosti ovog posla u industriji koja se smatra vrhuncem glamura. Upravo zastupa 42-članu posadu sa 67-metarske jahte indijskog multimilijardera Vidžaja Malija. Posada nije plaćena mesecima i duguje im se oko milion dolara. Mekgovan je uspeo njihov slučaj dovesti do suda, pa je jahta konačno zaplenjena na Malti. Malija, inače suvlasnik indijskog tima Formule 1, uhapšen je u Londonu prošle godine zbog optužbi da je Formulu finansirao opranim novcem, pa ga traže i indijske vlasti da bi mu sudile. Malija živi u Hertfordšajeru u vili, a njegova jahta, na kojoj je i bioskop dvorana sa 15 sedišta i piano Eltona Džona, ostala je i dalje ukotvljena na Malti zajedno s posadom.

 

"Posade rade svaki dan bez predaha, neretko od jutra do mraka, pa i duže. Ne samo da ginu. Ima tu na hiljade drugih povreda, ali i povreda radnog prava. Posadi se, pri ulasku u brod pasoši oduzimaju a izbacuje ih se i za najmanju pogrešku. Vlasnici jahti na posadu gledaju kao na 'potrošnu i zamenjivu radnu snagu'. Nisam tu da bih se borio protiv multimilijardera, nego da zajedno s njima ovaj posao unapredimo", kaže Mekgovan za Gardian.

 

Kurir.rs/Express.hr

Foto. Profimedia

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...