Amerikanci su izašli na birališta 3. novembra, a skoro 100 miliona ljudi je glasalo pre izbornog dana. Biranje predsedniak SAD je zapravo proces dugačak nekoliko meseci i izbori su samo jedan korak.
CNN je uradio analizu onoga što čeka SAD nakon izbornog dana, a moglo bi se reći da Amerikance čeka još dosta posla. Ima nekoliko datuma koji su od ključne važnosti u izbornom procesu.
3. novembar - izborni dan: Građani izlaze na birališta i glasaju; broje se glasovi
Milioni Amerikanaca je glasalo pre izbora, putem pošte ili glasanjem u odsustvu. Američki zakon kaže da se dan izbora održava prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru.
Nakon što se zatvore biračka mesta, kreće se sa prebrojavanjem glasova. Mediji u svojom analizama predviđaju pobednika izborne trke, ali treba još vremena nakon dana izbora da se prebroje glasovi.
4. novembar - 23. novembar: Još glasova je prebrojano
Glasački listići koji stižu putem pošte moraju da budu poštanski obeleženi do 3. novembra u svakoj državi SAD. Oni mogu da se prime i kasnije i uđu u brojanje u mnogim državama. U većini slučajeva, moraju da budu primljeni dan ili dva nakon izbornog dana.
Međutim, postoji i izuzetak. U državi Vašington mogu da budu primljeni i do 23. novembra, dan pre nego što država potvrdi svoje izborne rezultate.
U američkim saveznim državama koje važe za "države izbornog bojnog polja", u Severnoj Karolini i Pensilvaniji, glasovi putem pošte mogu da se prime do 6. novembra. U Minesoti i Nevadi mogu da stignu do 10. novembra, a u Ohaju do 13. novembra.
10. novembar - 11. decembar: Američke savezne države potvrđuju rezultate izbora
Svaka savezna američka država to čini malo drugačije, ali počevši od nedelje nakon dana izbora, vlade tih država počinju da potvrđuju svoje izborne rezultate.
Rokovi se mogu promeniti u slučaju ponovnog brojanja ako postoji slučaj da kandidati imaju skoro slične rezultate.
Većina ovih datuma dešava se u poslednje dve nedelje novembra, dok je u Kaliforniji rok do 8. decembra.
8. decembar: "Sigurna luka" da se odrede rezultati izbora i dodeljivanje elektora
Do ovog datuma, savezne države su obavezi da prebroje glasove, reše sporove i odrede pobednika svojih izbornih koledža. Guverneri treba da napišu potvrde o utvrđivanju pobednika na izborima i liste elektora.
14. decembar: Elektorski glasovi
Po zakonu, ovaj dan pada prvog ponedeljka nakon druge srede u decembru - a to je ove godine 14. decembra.
Šest dana nakon što bi sporovi trebalo da budu rešeni, elektori bi trebalo da se sastanu u svojim državama i da glasaju za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Overavaju šest skupova glasova i šalju ih u Vašington. Mnoge savezne države imaju zakone koji zahtevaju od njihovih birača da podrže pobednika na izborima njihove države i imaju dozvolu da nametnu novčane kazne ako elektori ne budu tako i glasali.
23. decembar: Elektorski glasovi moraju da stignu u Vašington
Elektorski glasovi imaju devet dana roka da iz savesnih država budu dostavljenih na Kapitol Hil.
3. januar: Novi Kongres polaže zakletvu
Članovi Doma i novi članovi Senata polažu zakletvu u podne. Ovo je zvanični početak 117. Kongresa.
6. januar: Prebrojani su elektorski glasovi
Članovi Doma i Senata okupljaju se u odaji Doma. Predsednik Senata predsedava sednicom, a elektorski glasovi se čitaju i broje po abecednom redu. Potom daju svoj zbir predsedavajućem, koji objavljuje rezultate i pritom osluškuje prigovore.
Ako postoje primedbe ili ako država predloži višestruke liste elektora, Dom i Senat ih razmatraju odvojeno kako bi odlučili kako da prebroje te glasove.
20. januar: Dan inauguracije
Novi predsednik SAD polaže zakletvu u podne. Ako izabrani predsednik umre između dana izbora i inauguracije, izabrani potpredsednik u tom slučaju polaže zakletvu i postaje predsednik SAD.
Ako se desi slučaj da u slučaju spornih izbora, Predstavnički dom nije izabrao predsednika, ali je Senat izabrao potpredsednika, izabrani potpredsednik postaje vršilac dužnosti predsednika sve dok Dom ne donese konačnu odluku.
A ako nema izabranog predsednika i izabranog potpredsednika, Dom imenuje predsednika države dok se on ne izabere.
Prema predsedničkom Zakonu o nasleđivanju, to mesto čuvara verovatno bi pripalo Nensi Pelosi ukoliko podnese ostavku u Kongresu.
Kurir.rs/CNN
NE PROPUSTITE
