Dan za danom, ljudi se skupljaju ispred zelene kuće na ulici Estevez u nadi da će dobiti neku informaciju o svojim najmilijim koji su nestali bez traga. "Kažu da ih ima mnogo, možda 40", kaže Džesenija Elizabet Francija, 38-godišnja domaćica koja je došla iz susednog gradića Čalkuape u potrazi za svojim sinom Luisom Fernandom koji je nestao pre sedam godina, kada je imao 16.
"Želim makar da nađem njegove kosti kako bi ih pokopala i našla neki mir", kaže dok grčevito drži fotogrfiju nestalog sina.
Drugi su tu u potrazi za ćerkama ili suprugama, za koje strahuju da su žrtve Uga Ernesta Osorija Čaveza, bivšeg policajca-serijskog ubice koji je svoje žrtve zakopavao po i oko kuće.
"Imala je 24", kaže Kandelarija Karanca Kastro, sedokosa majka čija je ćerka nestala u julu 2015. "Samo želim da je nađem", očajna je ona.
Masovna grobnica pronađena je u ovoj ulici u noći 7. maja kada su komšije pozvale policiju jer su čule vriske žene. Kada je policija došla, sat vremena kasnije, žena i njena majka su bile mrtve - metalnom šipkom ih je zatukao Orosio koji je potom priznao svoje zločine.
Dok su ga privodili, policajci su nabasali na poluspaljena tela dvojice muškaraca na tremu kuće a, kada su počeli da kopaju, leševe u više rupa. Tačan broj leševa se još uvek ne zna, ali se strahuje da bi moglo da ih bude oko 40. U svakom slučaju, ne manje od 15.
Zvaničnici veruju da su većina žrtava mlade žene koje je Orosio namamljivao kod sebe nudeći im pomoć da nađu posao u Meksiku. Bar tri žrtve su deca stara dve, sedam i devet godina. Uhapšeno je devetoro osumnjičenih, među kojima su i krijumčari i bivši pripadnici vojske i policije, što je izazvalo spekulacije da je Orosio koristio svoj plac kao tajno groblje za žrtve drugih ljudi.
"Ovako nešto nismo očekivali od njega", rekao je Arnoldo Gonzales, 40-godišnji sused dok je posmatrao ožalošćene porodice kako se tiskaju ispred jednospratne kuće u selu u blizini Čalkuape. "Uvek je vozi motor i delovao je prijatno, normalno. Ponekad bi nam rekao da radi kao privatni detektiv ili telohranitelj, ali nikada nismo posumnjali u njega jer je bio policajac", rekao je Gonzales, jedan od retkih lokalaca koji je želeo da priča sa medijima.
Slučaj je šokirao El Salvador ali je i bacio svetlost na zastrašujuć rast stope femicida u celoj Latinskoj Americi, od Argentine do Meksika gde je samo 2019. ubijeno 4000 žena.
El Salvador se već duže vreme smatra jednim od najopasnijih mesta na svetu za žene, a ta realnost primorava mnoge da pobegnu dalje na sever u potrazi za utočištem u Sjedinjenim Državama. Prošle godine, 541 žena je nestala u ovoj zemlji gde živi 6,7 miliona ljudi, navodi Organizacija salvadorskih žena za mir Ormusa.
"Serijski ubica žena iz Čakluape nije izolovani incident", rekla je feministkinja i aktivista Morena Herera. "To je incident koji korene vuče iz dve stvari: spremnosti društva da dozvili nasilje nad ženama i instutucionalnog saučesništva. Institucije El Salvadora nimalo ne mare za živote žena - i tu ne govorim samo o policiji", dodala je Herera.
Od dolaska na vlast pre dve godine, populista Najib Bukele tvrdi da je stopa ubistava u zemlji pala sa u proseku devet dnevno na tri. Ali postavlja se pitanje da li je ovaj pad broja ubistava rezultat vladine politike ili tajnog dogovora postignutog sa najvećom krimi bandom El Salvadora, Mara Salvaturča (MS-13).
Prošle godine, salvarodska medijska grupa El Faro objavila je čitav niz dokumenata za koje tvrde da pokazuju da su državni zvaničnici ubedili zatvorene bosove da "smire" svoje "vojnike" u zamenu za bolji tretman u zatvoru. Drugi ukazuju na to da dok broj ubistava opada, stopa nestanaka raste i to u zemlji gde su tokom građanskog rata koji je trajao od 1979. do 1992. nestale na hiljade ljudi.
Masovna grobnica dodatno pobija tvrdnje 39-godišnjeg Bukelea, čija sve autoritativnija vlada izaziva nervozu u međunarodnoj zajednici, da El Salvador postaje bezbednije mesto za život. Zvaničnici, koje naizgled ne dotiču naslovi poput "pokolj u Čalkuapi", pokušavaju da čitavu stvar predstave kao akcije poremećenog psihošate iako ih u tome ometa hapšenje i bivših pripadnika bezbednosnih snaga.
"Zahvaljujući brzoj akciji naše policije, provešće najmanje 100 godina u zatvoru", tvitovao je predsednik i obećao da Osorio nikada više neće videti svetlost dana.
Krajem prošle sedmice, državni tužilac Rodolfo Delgado kritikovao je "morbidno" izveštavanje medija, dok je ministar bezbednosti Gustavo Viljatoro ocenio da "zlobni" novinari pokušavaju da na osnovu ovog slučaja donesu šire zaključke o bezbednosnoj situaciji u zemlji i sve većem broju nestalih.
Za porodice nestalih, otkriće u kući strave pružilo je bledunjavu nadu da će dobiti bar neke odgovore. Jedan policajac koji čuva mesto zločina kaže da u proseku 15ak ljudi stigne svakog dana u potrazi za svojim najmilijim. Novinari Gardijana su se prošlog petka sreli sa šest porodica koje su došle u Čalkuapu u nadi da će možda konačno pronaći svoje nestale.
Dok sedi u hladu drveta u blizini Osoriove kuće, Francija se seća kako je 30. avgusta 2014. poslala sina da kupi ručak u Ahuačapanu, gradu udaljenom 30 minuta vožnje od Čalkuape. "Otišao je i nikada ga više nisam videla", rekla je ona. "Tražila sam ga po bolnicama, po mrtvačnicama, svuda, ali uzalud", kaže Francija dok istražitelji u belim odelima izlaze i ulaze u kuću.
Karanca kaže da su joj pokazali fotografije predmeta i stvari koje su pronašli u kući ali da ništa od toga ne pripada njenoj nestaloj ćerki Arli Arasli Antilon.
"Videla sam odeću, cipele, nakit", kaže žena koja se savršeno seća šta je njena ćerka nosila na dan kada je nestala. "Ali ništa od toga nije njeno, ništa".
"Možda će pronaći još nešto kasnije, nikada se ne zna", pokušava da je uteši njena sestra. "Možda", kaže Karanca dok grli fotografiju deteta koje nije videla šest godina.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
