Ako želite da razumete struje promene koje oblikuju naš svet, pogledajte ka periferiji. Zemlje i ljudi gurnuti na marginu uče nas mnogo o demokratiji. Pokazuju paradoks u kome živimo. Kao pripovedači iz ovih čudnih pograničnih područja zapadne kulture, naš životni poziv je da tragamo za narativima nade i preživljavanja u mračnim vremenima. Naša domovina Poljska je puna takvih priča.
Poljska autorka i dobitnica Nobelove nagrade za književnost Olga Tokarčuk i režiserka i predsednica Evropske filmske akademije Agnješka Holand napisale su tekst za Gardijan o građanskim protestima u Poljskoj.
Uzmite, na primer, Elžbetu Podlešnu, aktivistkinju koja radi u Ploku, gradu u centralnoj Poljskoj gde sveštenstvo ima nekontrolisanu političku moć.
Organizovala je proteste protiv crkvene izložbe koja je pozivala vernike da se bore protiv takozvanih LGBT grehova. Preko noći polepili su oko crkve plakate Device Marije sa oreolom u duginim bojama. Protest je momentalno izazvao bes policije, Katoličke crkve i advokata koji su vikali kleveta.
Na suđenju, Podlešna je održala govor vredan holivudskog filma. Dvoboj crkve i Podlešne i njenih saradnika Ane Prus i Joane Gzire Iskandar kristalizovao je tenzije koje besne u Poljskoj, između modernističkog društva i konzervativne strukture moći.
Ove senke su važne i trebalo bi da budu alarm za uzbunu za Evropu i dalje. U provincijalnim sudovima se ljudi bore da očuvanje prosvetiteljskih vrednosti. Tu, na akademiji i iznad svega na ulici se odlučuje budućnost tolerantnog Zapada.
Za mladu osobu koja otkriva i definiše svoju seksualnost u Poljskoj, situacija je sumorna. Nedavne studije su pokazale da manje od trećine poljskih pripadnika LGBTQ zajednice može da računa na podršku roditelja kada se konačno "autuju". Mnogi bivaju pretučeni, ismejani i zlostavljani - kod kuće, u školi ili crkvi. Zakon ih ne pštiti jer nasilje i diskriminacija zasnovani na homofobiji i transfobiji nisu zvanično prepoznati kao zločin mržnje u našoj zemlji.
Akcije i reči poljskog vođstva govore za sebe. Prošle godine, predsednik Andržej Duda opisao je LGBTQ prava kao stranu ideologiju goru od komunizma. Poljska vlada predvođena Strankom prava i pravde potpiruje mržnju podržavanjem desničarskih organizacija koje šire homofobiju i mizoginiju kroz svoje brutačne kampanje. Njihov uspeh je površinski. Nakon što je uspela da uvede gotovo potpunu zabranu abortusa, Poljska je postala inspiracija "iliberalima" širom kontinenta i plodno tlo za ekstremiste.
Stoga, navode Tokarčuk i Holand, ne treba se čuditi što grupe za zaštitu i poštovanje ljudskih prava konstantno rangiraju Poljsku kao jednu od najhomofobičnijih zemalja Evrope. Ali, to nije kompletna slika. Postoji tračak nade u našoj ultrakonzervativnoj distopiji.
Proštetajte Varpavom danas i videćete stotine prozora ukrašenih zastavama dugine boje, simbolima jednakosti i slobode. Čak je i znamenitost glavnog grada, Palata kulture, gargantuovsko sovjetsko ruglo, redovno osvetljena duginim bojama i podsetnik da Varšava i dalje ima gradonačelnika koji misli svojom glavom.
Što čvršće desničarska vlada steže svoj stisak, to su jači glasovi protesta. Nova generacija aktivista se pojavljuje i oni grade soilidarnost između LGBTQ zajednice i pokreta za ženska prava,. Državna propaganda sada nailazi na kontra kampanjame podizanja svesti ljudi. I dok se desetine malih poljskih gradova proglasilo "zonama očišćenim od LGBT-a", zemljom se šire ostrva tolerancije, gde progresivni gradonačelnici i gradska veća stvaraju utočišta za progonjene manjine.
Uprkos veoma ograničenim resursima, ovi pokreti i akcije već su počeli da daju rezultate u vidu efikasne promene stavova miliona Poljaka. Imamo mladu generaciju koja je progresivnija nego ikad i sve više imuna na agresivne poruke verske desnice.
Istorija nas uči da su uvek progonjene manjine te koje su katalizatori globalne promene. Setimo se smao pobune Stonvol iz 19369. u Njujorku koja je dovela do moćnog pokreta za političku i pravnu ravnopravnost LGBTQ zajednice.
Kao i ti demonstranti pre gotovo pola veka, borci za jednakost u Poljskoj takođe menjaju naše društvo. Hrabra sudija oslobodila je Podlešnu i njene saveznike svih optužbi. Drugi aktivisti su otvorili hostele i skloništa za mlade koje su njihove homofobične porodice izbacile iz kuća, progonjeni aktivisti dobijaju pravnu pomoć, dele se naučno zasnovani materijali o seksualnom obrazovanju a žrtve nasilja dobijaju psihološku pomoć.
Posledica Stonvol protesta bila je da je homoseksualnost sklonjena sa liste mentalnih poremečaja Američkog udruženja psihijatara. Pobuna je takođe dovela do prvog marša na Vašington u borbi za prava homoseksualaca. Sada je vreme da Poljska svim svojim građanima obezbedi ista prava.
Odlučni aktivisti su čekali dovoljno dugo. U mnogima od njih prepoznaćete velike heroje društvenih pokreta iz celog sveta. Ovi hrabri, mladi Poljaci idu njihovim stopama i odbijaju da se predaju. Pročitajte njihove priče, potražite njihova imena. Oni zaslužuju vašu podršku.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
