LEDENI JE NAJPOZNATIJI SERIJSKI UBICA AMERIKE! TESTEROM SEKAO TELA! Jedan je od mene tražio da mu isečem jezik i uguram u zadnjicu
Planeta -
Amerikanac iz Nju Džerzija, primer čoveka koji je istovremeno bio i plaćeni i serijski ubica, osuđen je za pet ubistava, veruje se da ih je počinio 15, ali on je tvrdio da je ubio više od 100 ljudi
Jezive priče o brutalnim ubistvima, kasapljenju tela, poigravanju sa ostacima žrtava... već mesecima potresaju Srbiju. Mnogima deluje čudno otkriće da postoje kriminalci spremni da u obračunu s rivalima idu tako daleko i da se ponašaju toliko monstruozno, nečovečno.
Ovaj Amerikanac iz Nju Džerzija osuđen je za ukupno pet ubistava, ali se veruje da ih je počinio najmanje 15. Brojke umeju da budu i mnogo veće - sam Kuklinski je u intervjuu za HBO 1993. tvrdio da je ubio više od 100 ljudi. Potvrde za to, tvrde detektivi koji su ga uhapsili, nema.
foto: Screenshot
Ledeni je odrastao u nasilnoj porodici i nasilje je obeležilo veći deo njegovog života.
- Mrzeo sam svog oca. Da sam mogao, verovatno bih ga ubio. I verovatno bih uživao u tome. Tukao me je samo zato što bih ga pogledao - ispričao je Kuklinski.
Smrad tela
Kako je sam govorio, kao tinejdžer počeo je da ubija mačke, pa je brzo rešio da likvidira i jednog beskućnika iz kraja. Kasnije je shvatio da mu taj vid nasilja prija, pa je počeo da radi za mafiju, čas je samo sarađivao s njima u piratizovanju porno-filmova, čas je ubijao za njih. I sve to vreme je, poput serijskih ubica kao što su Rus Mihail Popkov ili Amerikanac Denis Rejder, uspevao da živi dvostruki život - zločini mu nisu ni najmanje smetali u tome da ima normalan porodični život i da njegovi žena i deca nikad i ne posumnjaju da ima tako mračne tajne.
- Obožavam brbljive ljude, obožavam jer mi je brbljanje dovoljan izgovor. Brbljivci me podsećaju na mog oca. Imao sam 18 godina kada je jedan brbljivac u baru počeo da me ismeva. Nekoliko sati kasnije izlazio sam iz bara i video sam ga kako spava u kolima. „Imam te, budalo! Sad ćeš da vidiš! Zapaliću te!” To sam i uradio. Našao sam flašu s benzinom i ubacio mu je u auto. Vrištao je. I goreo je. Osećao sam smrad mesa koje gori. Kada sam zašao za ugao, i dalje sam osećao smrad. To je bilo lično. Naljutio me je - ispričao je on.
foto: Screenshot
Sa 25 godina, tvrdio je, počeo je da radi za mafijaškog bosa Roja de Meja. Ubijao je iz pištolja, cijanidom, davio žrtve... U kući strave ovog mafijaša, u baru „Džemini” u Nju Džerziju, učestvovao je i u kasapljenju žrtava. Tokom jednog od intervjua za HBO, novinar ga je pitao da li je koristio motornu testeru za ubistva i kakav je osećaj seći nekog njom.
- Koristio sam je, ali samo za uklanjanje tela. Ne za ubistva. Dok sam ih sekao, nisam imao nikakav osećaj. To se samo dešavalo. Tako je moralo da bude. Prljavo. Jedan tip je od mene tražio da nekome isečem jezik. Takođe, tražio je da mu jezik uguram u zadnjicu. Mislio sam da je to definitivna poruka koju želi da pošalje - ispričao je Kuklinski.
Kako navodi, retko kad se zbog nečeg kajao, ali jeste zbog načina jednog ubistva.
foto: Screenshot
- Jedan čovek je kukao, molio me... Stalno je molio boga da mu pomogne. Zato sam mu rekao da ima pola sata da se pomoli bogu. Ako se bog pojavi i promeni situaciju, dobiće vreme. Ali se bog nije pojavio. I okolnosti se nisu promenile. I to je bilo to. To je nešto što nije trebalo da uradim. Nije trebalo da uradim na taj način - rekao je.
„Nešto dobro”
Kuklinski je više puta govorio da je uživao u tom životu i da je mislio da je postigao „nešto dobro”. Posebno zato što njegova porodica nikad nije bila povezana sa zločinima i što im je „obezbedio sve što može”.
- Jednom sam izašao na Badnje veče da ubijem čoveka. Vratio sam se kući i, dok sam sa decom otvarao poklone, na TV sam video vest o ubistvu. Rekli su da je u pitanju mafijaška likvidacija. Prvi put sam shvatio da sam povezan s mafijom - ispričao je Ledeni, koji je nadimak dobio po tome što je deo žrtava stavljao u frižider i u njemu ih čuvao po dve godine kako bi kasnije zbunio policiju.
Kuklinski je specifičan po tome što je jedan od retkih zatvorenika koji je rešio da se otvori u razgovorima s psiholozima, ali i novinarima, pa su o njemu snimljena tri dokumentarca, napisano je nekoliko knjiga, a snimljen je i jedan holivudski film.
Kriminolozi
Profit i fantazija
Profesor kriminologije Skot Bon u uglednom magazinu Sajkolodži tudej tvrdi da je razlika između plaćenih i serijskih ubica u tome što prvi sve rade za profit, a drugi za fantaziju.
- Postoji debata među kriminolozima, psiholozima i pripadnicima reda o tome da li profesionalne ubice treba smatrati serijskim ubicama. FBI ove druge definiše kao ljude koji ubiju najmanje tri žrtve na tri različita mesta i u odvojeno vreme. Iako bi to moglo da se primeni i na mafijaške ubice, razlika je u tome što oni ne biraju svoje žrtve, već ih za njih biraju drugi. Ubistva ne ispunjavaju njihove emotivne ili psihološke potrebe, kao što je slučaj sa serijskim ubicama. Naravno, postoje i izuzeci, a jedan od njih je Ričard Kuklinski - piše on.
O ubistvu farmaceuta
Stavio sam ga u bure i svakog dana gledao
foto: Screenshot
Pol Hofman bio je farmaceut koji je hteo brzo da zaradi i 1982. postigao je dogovor o kupovini leka „tagamet” od Ričarda Kuklinskog.
- Pokazao mi je kofer s novcem. Pitao me: „Šta ćemo da uradimo?” Stavio sam mu pištolj pod bradu i rekao mu da nema robe. Upucao sam ga. Nije umro. Pištolj se zaglavio. Grgoljio je. Udario sam ga. Krv mu je liptala iz usta i delovalo je da ga mnogo boli. Uzeo sam pajser i udario ga, pao je u nesvest. Umro je. Uzeo sam telo i stavio sam ga u bure, pa postavio kraj motela u irskom kraju. Stajao je tamo mesecima, gledao sam ga svakog dana. Niko nikad ništa nije rekao o tome. Ne znam šta se desilo s buretom - ispričao je Kuklinski u intervjuu za HBO.
