Ovaj neobični duo pronađen je na udaljenosti od 6.500 svetlosnih godina u blizini središta naše galaksije Mlečni put.
Par se smatra neočekivanim jer se džinovska gasna egzoplaneta veličine Jupitera nalazi u orbiti belog patuljka, ostataka jezgra koji ostaju nakon što zvezda nalik Suncu "nabubri" do veličine crvenog džina i progori svoju atmosferu tokom evolucije zvezde, objašnjava CNN.
Istraživači su utvrdili da su planeta i zvezda nastali otprilike u isto vreme i da je planeta preživela smrt zvezde. Planeta je udaljen oko 2,8 astronomskij jedinica od zvijezde. AJ ili astronomska jedinica je udaljenost između Zemlje i Sunca, odnosno 148 miliona kilometara.
Naučnici su do sada verovali da gasni džinovi moraju da budu udaljeniji da bi preživeli smrt zvezde.
"Ovi dokazi potvrđuju da planete koji kruže na dovoljno velikoj udaljenosti mogu da nastave da postoje i nakon smrti svoje zvezde", rekao je Džošua Blekman, autor studije i istraživač sa Univerziteta Tasmanija u Australiji.
"S obzirom na to da je ovaj sistem analogan našem Sunčevom sistemu, to ukazuje da bi Jupiter i Saturn mogli da prežive Sunčevu fazu crvenog džina, kad ostane bez nuklearnog goriva i samouništi se", zaključio je on.
Kakve su šanse Zemlje u tom slučaju, teško je reći.
"Zemljina budućnost možda nije tako ružičasta jer je mnogo bliže Suncu", rekao je Dejvid Benet, koautor studije i naučnik sa Univerziteta Meriland i NASA-e.
"Kad bi se čovečanstvo preselilo na mesec Jupitera ili Saturna pre nego što Sunce sprži Zemlju tokom njegove faze crvenog supergiganta, mi bismo i dalje ostali u orbiti oko Sunca, iako se ne bismo jako dugo mogli osloniti na toplinu Sunca-belog patuljka", objasnio je Benet.
Uz to, iako su jedino divovske planete pronađene u orbiti belih patuljaka, to ne znači da su jedine planete oko ovih mrtvih zvezda. Vrlo je moguće da oko njih kruže manje, stenovite planete.
Mgu li i ljudi da prežive propast svoje zvezde kao i ove planete? Kad bi život mogao da opstane čak i na planetama koje kruže oko leševa zvezda, to bi značilo neverojatnu budućnost našeg kosmosa, rekala je Lisa Kaltenger, direktorka Karl Sagan instituta na Kornelu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
