Naša matična planeta, piše Index.hr, može biti ugrožena na više načina, između ostalih, klimatskim promenama, nuklearnim ratovima i udarima asteroida, a kroz duže razdoblje drastičnim padom nivoa kiseonika i ekspanzijom Sunca.
Naseljavanje Marsa bio bi početak našeg razvoja kao višeplanetarne civilizacije, navodi se u tekstu.
Jedan od prvih koraka u tom nastojanju trebalo bi da bude izgradnja naselja na Marsu. Međutim, dugoročno bi bilo idealno teraformirati Mars – pretvoriti ga u svojevrsnu kopiju Zemlje koja bi, uz vodene površine, imala i atmosferu koja bi mogla da se udiše.
Naučnici smatraju da je rani Mars davno u svojoj evolucijskoj prošlosti izgubio gustu atmosferu bogatu vodom, odnosno njen najveći die, zato što su je oduvali solarni vetrovi i jonizirajuće čestice.
Simulacije objavljene u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society to su potvrdile. To se dogodilo zato što se jezgra Marsa ohladila i izgubila funkciju dinama koji stvara magnetni štit.
Mars ima male delove preostalog površinskog magnetskog polja, ali oni su lokalizovani na južnoj hemisferi i nisu dovoljne veličine da zaštite planetu ili koloniju.
Za razliku od Marsa, Zemlja ima jezgr koje kruži i poput dinama stvara magnetsko polje, magnetosferu, svojevrstan štit koji skreće nabijene čestice i tako čuva atmosferu od solarnih vetrova.
Rešenja za stvaranje veštačke magnetosfere
Unutrašnjost Marsa je manja i hladnija i ne možemo je jednostavno pokrenuti kako bismo stvorili magnetosferu. Ali postoji nekoliko načina za stvaranje veštačkog magnetnog polja Marsa.
Neke ideje o tome kako bi se to moglo izvesti već su ranije predlagane, a uglavnom uključuju raspoređivanje solenoida, odnosno elektromagneta na tlo ili u orbitu odakle bi mogli da stvaraju neki osnovni nivo zaštitnog magnetskog polja.
Novo istraživanje potvrđuje da bi to moglo da funkcioniše, ali predlaže još bolje rešenje.
Kako se navodi u studiji, ako želite dobro planetarno magnetsko polje, ono što vam je stvarno potrebno je snažan protok nabijenih čestica, bilo unutar planete ili oko planete.
Budući da je kruženje nabijenih čestica praktično nemoguće ostvariti unutar Marsa, preostaje samo druga opcija. Prema autorima studije, oko Marsa bi mogao da se stvori prsten nabijenih čestica uz pomoć njegovog najvećeg meseca Fobosa.
Fobos je veći od druga dva Marsova meseca i kruži toliko blizu Crvene planete da je obiđe svakih osam sati. Autori studije stoga predlažu da se površina Fobosa jonizuje kako bi se u njegovom kruženju duž orbite formirao torus plazme. On bi pak stvorio magnetsko polje dovoljno jako da zaštiti atmosferu teraformiranog Marsa.
Ovaj plan je teoretski ostvariv, međutim za njegovu realizaciju u stvarnosti trebalo bi premostiti značajne inženjerske prepreke
No, kako ističu autori, važno je na vreme da počnemo da razmišljamo o određenim problemima kako bismo bili spremni da ih testiramo kada čovečanstvo počne da naseljava Mars.
"Sa novom erom istraživanja svemira koja je u toku, ovo je pravo vreme da počnemo da razmišljamo o ovim novim i hrabrim budućim konceptima i počnemo ispunjavati praznine u strateškom znanju.
Uz to, ovde istraženi principi takođe su primenjivi na objekte manjih razmera kao što su svemirske letelice sa ljudskom posadom, svemirske stanice ili mesečeve baze, koje bi imale koristi od stvaranja zaštitnih mini-magnetosfera“, pišu u autori studije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
