Za diplomca Lija Su-bina iz Seula, prelazak na novi način života tokom pandemije nije bio velika stvar.
"U univerzitetskoj biblioteci rezervisao bih svoje knjige onlajn, koje bi potom bile dezinfikovane u sterilizatoru za knjige pre nego što bi bile isporučene u ormarić za preuzimanje", ispričao je ovaj 25-godišnjak. "Odsustvo kontakta je mnoge aspekte života učinilo zgodnim".
Uvedena 2020. godine, "odsustvo kontakta" (untact) je politika vlade Južne Koreje koja ima za cilj da podstakne ekonomski rast uklanjanjem slojeva ljudske interakcije iz društva. Ova "nekontaktna" politika je dobila zamah pandemije i brzo se širi kroz sektore od zdravstva, do poslovanja i zabave.
Cilj stvaranja beskontaktnih usluga je da se poveća produktivnost i smanji birokratija, ali je ova politika vlasti izazvala zabrinutost zbog potencijalnih društvenih posledica.
Čoi Džong-rijul, profesor sociologije na Univerzitetu Keimjung, kaže da iako postoje prednosti razvoja beskontaktnog društva, ono takođe ugrožava društvenu solidarnost i može da se završi izolacijom pojedinaca.
"Ako više ljudi izgubi 'osećaj kontakta' zbog nedostatka interakcije licem u lice, društvo će upasti u fundamentalnu krizu“, kaže Čoi.
Od robota do metaverzuma
U svakodnevnom životu sve su uočljivije male promene koje donosi odsustvo ljudskog kontakta.
Roboti kuvaju kafu i donose piće na stolove u kafićima. Robotska ruka perfektno priprema pomfrit i piletinu. U bolnici Jongin Severans – 5G robot za dezinfekciju prska sredstvo za dezinfekciju ruku, proverava telesnu temperaturu, kontroliše fizičko distanciranje, pa čak i upozorava ljude da nose maske.
Bespilotne ili hibridne prodavnice cvetaju. Mobilni operater LG Uplus nedavno je otvorio nekoliko beskontaktnih prodavnica telefona, gde kupci mogu da uporede modele, potpišu ugovore i dobiju najnovije pametne telefone a da pri tom nijednom nemaju posla sa stvarnom osobom.
Državne službe takođe dobijaju "beskontaktni fejslifting". Grad Seul planira da izgradi "metaverzum“ – virtuelni prostor gde korisnici mogu da komuniciraju sa digitalnim prikazima ljudi i objekata – a avatari javnih zvaničnika će rešavati žalbe. Nekoliko lokalnih samouprava pokrenulo je AI pozivne botove za praćenje zdravlja onih koji su u samoizolaciji. Za pacijente sa kovidom koji se leče kod kuće, vladina aplikacija takođe prati zdravlje i omogućava video pristup lekaru.
Svet K-popa je takođe zakoračio u metaverzum. Obožavaoci kreiraju avatare gde mogu da "upoznaju“ svoje favorite poput Blackpinka u virtuelnom prostoru i dobiju virtuelne autograme.
Ekonomski podsticaj
Beskontaktnost u Južnoj Koreji je više od moderne reči: ona predstavlja potencijalni ekonomski motor za zemlju.
"Kompanije bez kontakta uspešnije su u privlačenju investicija i otvaranju radnih mesta od kompanija koje posluju licem u lice", rekao je južnokorejski ministar za mala preduzeća i startap Kvon Čil-seung za Gardijan, napominjući da 12 od 15 korejskih jednorog kompanija – privatne firme u vrednosti od milijardu dolara ili više - koriste metode koje nisu licem u lice u svom primarnom poslovanju.
"Južna Koreja ima veoma jaku (komunikacionu) infrastrukturu u zemlji i mnoge industrije zasnovane su na toj infrastrukturi“, rekao je on i dodao da je beskontaktnost deo rastućeg globalnog trenda koji se ubrzao u svetlu pandemije.
Njegovo ministarstvo je toliko ozbiljno u vezi sa tom politikom da će uložiti 9 biliona vona (7,6 milijardi dolara) u "fond netaknutog rasta“ kako bi pronašao i podržao 1.200 beskontaktnih startapova do 2025.
Mnogi su pozdravili promenu. Institut u Seulu je otkrio da je 80 odsto stanovnika glavnog grada koji su se bavili aktivnostima koje ne podrazumevaju direktan kontatk sa osobom, reklo da će to nastaviti i nakon što se pandemija smiri.
Sociolog Čoi Džong-rijul kaže da je odbacivanje direktnog kontakta donelo neke prednosti - omogućilo je aninomnost ljudima, oslobodilo ih je pritiska formalnosti, smanjen je emocionalni rad povezan sa uslužnom industrijom. Poslednji problem je posebno akutan u Južnoj Koreji, gde je usluga korisnicima veoma cenjena, hijerarhijske strukture i dalje postoje, a uvredljivo ponašanje onih na pozicijama moći, poznato kao "gapdžil", je uobičajeno.
Ali zabrinutost zbog osećaja usamljenosti i društvene fragmentacije ostaje.
Zemlja je nedavno objavila planove da uloži skoro 30 milijardi vona (25,4 miliona dolara) u istraživanje digitalne platforme za lečenje depresije, projekat koji je pokrenut kao rezultat nedostatka kontakta sa ljudima zbog pandemije. Usamljenost među starijim ljudima – postojeći problem u Južnoj Koreji koji je samo pogoršala pandemija – takođe dobija beskontaktni tretman.
SK Telekomova usluga AI Care je među nekoliko raspoređenih širom zemlje i omogućava starijim osobama koje žive same da komuniciraju sa AI zvučnikom tražeći od njega da pusti muziku, vodi jednostavan razgovor, izvodi kvizove ili čak poziva pomoć u hitnim slučajevima. Sistem je navodno smanjio usamljenost među korisnicima, a predsednik zemlje mu je čak pripisao i spasavanje života.
"Ove tehnologije ne zamenjuju ljude. Radi se o koegzistenciji sa ljudima“, rekla je Iren Kim, portparol SK Telekoma.
"Socijalna solidarnost"
Li Su-bin kaže da je, iako joj je nije bilo problem da koristi prodavnice bez osoblja i druge beskontatkne tehnologije, bila zabrinuta za druge kojima bi upotreba takvih stvari bila problematična.
"Morala sam da pomognem dedi i pokažem mu kako da na automatskom kiosku naruči obrok“, rekla je ona.
Kvon priznaje da je ova politika vlasti "izazovna" jer postoje oni koji nisu u toku sa iznenadnom digitalnom transformacijom i kaže da vlada mora da primeni politike i propise kako bi "postigla ravnotežu".
Dugoročni uticaj beskontaktnosti na društvo ostaje nejasan, ali profesor Čoi veruje da je budućnost bez ljudskog kontakta neizbežna za povećanje ekonomske efikasnosti.
"Ključ je razumevanje društvenih i etičkih implikacija beskontaktnog društva i pronalaženje načina da se održi društvena solidarnost", rekao je profesor.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
