Novija istorija Evrope često je prepuna potpuno bizarnih događaja. Interesantno je da su oba vezana za dva aktera jedan je Italijnska ratna mornarica, a drugi je Albanija. Jedan posve bizaran događaj dogodio se 7. aprila 1916, a drugi 23. aprila 1997. godine. U prvom je bilo žrtava, a u drugom ne, ali je bila velika blamaža jer je u pitanju bio kapitalni brod italijanske ratne mornarice krstarica Vitorio Veneto.
"Albanija donosi nesreću italijanskoj ratnoj mornarici", bio je zaključak koji su tad italijanski mediji u Rimu doneli zaključak pošto se dogodio veoma bizarni incident, kada se kapitalni brod italijanske vojske nasukao na plitke peščane obale luke Valona. U ovoj nesreći nije bilo poginulih i povređenih, ali je ostavljena loša slika o italijanskoj ratnoj mornarici i bacila senku na celu operaciju Alba koju je Italija sa pojednim članicama NATO pakta pokrenula u ALbaniji posle kraha države, koji je usledio posle sloma piramidalnih banaka kada se kompletna država raspala, a vojna skladišta poharana, od čega je 90 posto naoružanja završilo na Kosovu i Metohiji i severu Albanije uz granicu sa tadašnjom SR Jugoslavijom.
Bila je nedelja 22. aprila 1997. godine. Padala je kiša i jak vetar. More je bilo valovito. Ispred luke Valona bio je usidren veliki italijanski ratni brod. Radilo se o kristarici Vitorio Veneto. Kaj vetar i valovito more iznenada su pokrenuli ratni brod, sidro je popustilo i počelo da ore peščano dno. Bilo je 23.30 sati kada je brod krenuo prema gradu Valoni. Inače brod je bio usidren nekih 300 metara od same obale. S obzirom da je brod bio na toj udaljenosti nisu bili uključeni motori kako bi se brod suprostavio jakom vetru. Nije bilo ni vremena za manevar i ovaj brod nasukao se na peščane sprudove.
Brod se zaustavio blizu obale. Zbogo ovoga pokrenuta je bila interna istraga, kako se dogodilo da popusti sidro i brod završi blizu same obale. Komandant broda Vićenco de Franisa je momentalno smenjen.
Takav pomalo bizaran incident se nije smeo da se dogodi, a nasukvanje plovila se nije smelo opravdati slučajnošću, tvrdio je portparol italijanske ratne mornarice, jer prema propisima brod takvih dimenzija mora da bude usidren dovoljno daleko kako bi imao prostor za manevar u slučaju da se dogodi da pod uticajme nevremena krene prema obali.
La Republika, italijnski dnevni list opleo je po italijanskoj moranirici, navodeći da nasukavanje broda izgleda kao "letnja avantura" loše usidrenog broda koga je uhvatio jak vetar i odsetio da posada broda koja je brojila 504 mornara i 53 oficira nije očekivala da će nasukati jedno takvo plovilo u pesak.
A, onda se umešao i tdašanji komandant lučke kapetanije u luci Valona koji je albanskim medijima izjavio da se ova nesreća ne bi dogodila da je komandant broda od njih zatražio koordinate sigurnog sidrišta blizu luke..
A onda umešali su se i pomorski istoričari, italijanski koji su naveli tad za tamošnje medije na slučaj nesreće krstarice Regine Margberite, koja je na istom mestu imala nesreću.
Naime incident se dogodio 7. aprila 1916. godine. Ta krstarica, kao i krstarica Vitorio Veneto je bila usidrena na istom mestu u luci Valona., pošto je primila naređenje o povratku u luci Tranto. Meteorološka situacija je bila skoro slična. Brod je izašao iz kanala i skrenuo iznenada iz sigurne rute i naišao na postavljene morske mine, koje je ironijom sudbine postavila italijanska mornarica. Krstarica je posle eksplozije za svega nekoliko minuta nestala na dnu mora. Smrtno je stradalo 647 članova posade.
Međutim, slična situacija se dogodila, sad već 1939 i to opet u aprilu mesecu, kada je došlo do još jednog veliko propusta italijnske ratne mornarice, koja je zbog nepoznavanja dubine mora, zbog čega je bilo nemoguće izvesti iskrcavanje ljudi i tehnike, a da ona ne potone, a ljudi se ne podave. Zbog toga je moralo da se izvodi prekrcavanje na manja plovila, što je vremenski produžilo operaciju okupacije Albanije i skoro je dovelo u pitanje.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
