Ako su psihopate ljudi kojima je pripisan „nedostatak interesovanja ili brige za svetost ljudskog života“, a sociopate osobe sa „nedostatakom interesovanja za pravila društva ili brige o njima“, jasno je i zašto je Modsli svrstan u obe kategorije.
Robert je britanski serijski ubica, odgovoran za ubistva četiri osobe. Tri od ovih ubistava počinio je u zatvoru, nakon što je dobio doživotnu kaznu za jedno ubistvo. Rođen 1953. godine, još uvek je živ, a kaznu služi u zatvoru maksimalnog obezbeđenja.
Malo ljudi zna ko je on kada se izgovori njegovo ime. Međutim, samo jedan pogled na njegovu zatvorsku ćeliju u Vejkfildu, u Zapadnom Jorkširu, dovoljan je da se lako pronađe veza između njega i dr Hanibala Lektora.
Modsli živi u ćeliji od 5,5 puta 4,5 metara, hranu dobija kroz rupu u zidu, a kontakt sa drugim ljudima nema čak ni u vreme kada ga puste da prošeta sat vremena dnevno. Staklena ćelija pod zemljom u kojoj je zatvoren već 40 godina izgrađena je posebno za njega 1983. godine.
Tomas Haris čak kaže da je on primarna inspiracija za njegov lik. Kao u njegovim romanima, i u filmovima sa Entonijem Hopkinsom, on živi u ćeliji, koja je samica, pod zemljom, i potrebno je proći više zaključanih kontrolnih punktova sa naoružanim čuvarima da biste došli do njega.
Možda nije tako pametan ili obrazovan kao lik zasnovan na njemu. Ali on je definicija „čistog sociopate“. Mnogi ljudi opisuju Roberta kao osobu koja nema nikakvog interesa za svetost ljudskog života ili pravila bilo kog društva. Psihološki procenjivači su primetili da on ne ubija iz uživanja. Umesto toga, on ubija jer oseća da je to njegova dužnost.
Zatvorski psihijatri su ga nazvali „stopostotnim psihopatom“. Stražari i drugi zatvorenici se plaše šta bi bilo kada bi uspeo da pobegne.
Zlostavljanje u detinjstvu Priča o Robertu Modsliju je tragična. Rođen je u Liverpulu 1953. Njegova priča počinje kao i mnoge druge o serijskim ubicama i psihopatama. Navodno je bio seksualno i psihički zlostavljan kao dete. Sa samo dve godine, bio je jedan od najmlađih četvoro braće i sestara koji su oduzeti od roditelja i smešteni u sirotište.
Za razliku od mnoge dece, on ima srećna sećanja na život u sirotištu. Njegove borbe su počele sa 8 godina, kada je vraćen kući. Otac ga je zlostavljao, a sa 16 godina pobegao je da traži bolji život u Londonu.
Nažalost, stvari su krenule drugim putem, jer je pronađen kako spava na ulicama Londona. Postao je zavisnik od droge i okrenuo se prostituciji da bi platio svoju zavisnost od droge. Čak je bio hospitalizovan zbog pokušaja samoubistva. Tada je odveden na psihijatrijsku procenu tokom koje je rekao da mu glasovi u glavi govore da ubije roditelje.
DOBAR MOMAK? Neki ljudi bi mogli reći da je Robert zapravo dobar momak i da cilja i ubija samo ljude koji to zaslužuju. Njegova prva žrtva bio je navodni zlostavljač dece.
Kada je imao 21 godinu, uzeo ga je čovek po imenu Džon Farel. Pokazao je Modsliju fotografije na kojima vrši seksualno zlostavljanje dece, i to je izazvalo Modslijev bes. Zadavio je Farela u trenutku. Proglašen je nesposobnim za suđenje zbog pretpostavljene psihoze u to vreme, i poslat u bolnicu Broadmur za kriminalno poremećene.
Tu je počinio još jedan zločin. Godine 1977. kidnapovao je i mučio zatvorenika, koji je bio osuđeni seksualni prestupnik i zlostavljač.
On i još jedan psihopata uzeli su jednog zatvorenika u ćeliji i mučili ga do smrti devet sati. Čovek je otkriven sa glavom "raspuklom kao kuvano jaje" sa kašikom koja je virila iz nje.
Jedan od čuvara je tada tvrdio da je Modsli pojeo deo žrtvinog mozga, što je dovelo do toga da ga obeleženo nadimkom "kanibal" - uprkos tome što su ov ejezive informacije bile lažne.
Osuđen za brutalno ubistvo, prebačen je iz bolnice u zatvor Vejkfild da bi proveo vreme u zatvoru visoke bezbednosti.
Godinu dana kasnije, ubio je dvoje ljudi istog dana. Salnei Darvud, osuđeni seksualni prestupnik zatvoren zbog ubistva svoje žene, i Bil Roberts, jedina žrtva o kojoj nema mnogo informacija.
Salnija Darvuda (46), je namamio u ćeliju pre nego što ga je zadavio i izbo nožem napravljenim od kašike za supu i sakrio telo ispod kreveta.
Zatim se uvukao u ćeliju Vilijama Robertsa, koji je ležao na svom krevetu, i razbio mu glavu o zid pre nego što je upotrebio oružje ručne izrade da mu otvori lobanju.
Nakon toga je ušao mirno u kancelariju i rekao čuvarima: „Imaćete dvojicu manje na prozivci".
Još 1983. označen je kao "britanski najopasniji zatvorenik". Njegov nećaj gavin rekao je u jednom dokumentarcu da prilično redovno dobija pisma od njega u kojima ga obaveštava šta je gledao na TVu, da uživa u klasičnoj muzici, da se druži sa bubašvabama, ali i da se nije šišao 12 godina jer nijedan zatvorski frizer nije pristao na to da ga ošiša.
Uprkos svim traumama izolovanosti, mediji prenose da ni posle 40 godina u zatvoru, još uvek nije izgubio razum. Uživa u klasičnoj muzici, poeziji i umetnosti. Čak se tražio i kurseve sa fakulteta.
U svojoj ćeliji kažu da ima Plej stejšn, a svoj 64. rođendan proveo je igrajući "Call of Duti".
Kurir.rs
Foto: Video prtscr / The Sun / The killer in my familly, video prtscr / The Silence of the Lambs
NE PROPUSTITE
