Rusija i Belorusija najavili su u februaru zajedničke vojne vežbe, za koje zapadni stručnjaci tvrde da su deo priprema za invaziju na Ukrajinu. U međuvremenu, Kijev je ove nedelje dobio novo oružje iz Velike Britanije za, kako je rečeno u Londonu, pojačanje njegove samoodbrane.
Istovremeno, članice EU raspravljaju šta bi tačno moglo da dovede do uvođenja sankcija Rusiji, dok Moskva nastavlja da insistira da nema nameru da upotrebi silu protiv Kijeva.
Da li su razgovori između SAD i Rusije umirili situaciju?
Nekoliko rundi diplomatskih pregovora Rusije, SAD i NATO prošle nedelje nisu uspeli da reše problem. Zapad je odbacio zahtev Moskve da zaustavi ekspanziju NATO u Evropi i, posebno, da odustane od svog obećanja iz 2008. da će na kraju primiti Ukrajinu i Gruziju.
NATO je naveo da je njegova politika otvorenih vrata od suštinskog značaja za njegovu misiju. Moskva proširenje NATO vidi kao neprijateljsko i ugrožavanje nacionalne bezbednosti Rusije. Kao rezultat toga, verbalni sukob oko planova Moskve vis-a-vis Ukrajine je intenzivan kao kada je počeo u novembru.
Šta Rusija radi po pitanju Ukrajine?
Zapad optužuje Moskvu da nagomilala trupe i vojnu opremu kako bi izvršila invaziju na Ukrajinu. Bela kuća je u utorak saopštila da se ruski napad može dogoditi "u svakom trenutku“.
Vašington i Kijev su takođe optužili Rusiju za sajber napade na nekoliko veb stranica ukrajinske vlade. Američka podsekretarka za politička pitanja Viktorija Nuland, poznata po svojoj ulozi u događajima u Majdanskoj revoluciji 2014. godine, nazvala je takve akcije "oprobanim i pravim ruskim receptom" i dodala da SAD imaju spremnih 18 scenarija reagovanja.
Ove nedelje su mediji objavili da je Rusija u januaru povukla skoro 50 članova diplomatskog osoblja i njihovih porodica iz svojih misija u Ukrajini. Moskva je demantovala izveštaje Njujork tajmsa, a sam Kijev je saopštio da nisu znali za bilo kakvu evakuaciju.
Šta radi Ukrajina?
Kijev je pojačao vojne vežbe i pokušava da poboljša svoj kapacitet za mobilizaciju. Prošlog meseca, ministarstvo odbrane naredilo je ženama određenih profesija i uzrasta da se prijave u rezerve. Ukrajina je takođe započela obuku civila za svoje takozvane "Snage teritorijalne odbrane“.
Ove nedelje, portparol samoproglašene Donjecke Narodne Republike tvrdio je da je oko 60 naoružanih ljudi bez obeležja zauzelo nekoliko zgrada u selu na liniji koja razdvaja vladine i pobunjeničke snage, na istoku. Ukrajinski regioni Donjeck i Lugansk proglasili su 2014. nezavisnost. Kijev i njihovi zapadni saveznici smatraju ih ruskim podružnicama iako ih Moskva nije priznala kao države.
Bez obzira na dešavanja u istočnoj Ukrajini, čini se da su SAD postavile teren da optuže Rusiju za potpirivanje nasilja. Prošle nedelje, Bela kuća je tvrdila da ima obaveštajne podatke da Moskva planira da izvede napad pod lažnom zastavom kako bi opravdala invaziju.
Uprkos vojnim pripremama, Kijev se nada da će dobiti pomoć Zapada u slučaju otvorenog sukoba sa Rusijom. Američki državni sekretar Entoni Blinken trenutno je u poseti Kijevu kako bi se sastao sa najvišim ukrajinskim zvaničnicima i američkim diplomatama stacioniranim u zemlji, pre nego štoode u Berlin i Ženevu.
Da li NATO pomaže Kijevu?
Iako je Severnoatlantska alijansa predvođena SAD jasno stavila do znanja da se neće direktno boriti protiv Rusije zbog Ukrajine, zemlje članice su pripremile oštre ekonomske sankcije, čija pretnja treba da odvrati Moskvu od eventualnog napada.
Njihovi napori donekle su potkopani očiglednim oklevanjem nekih evropskih nacija da deluju sa punom odlučnošću. "Nuklearna opcija“ da se Rusija isključi iz međunarodnog sistema bankarskih transfera Svift je navodno odbačena jer bi verovatno previše naškodila samom Zapadu.
Takođe se navodi da unutar EU postoji neslaganje oko toga da li ruske akcije koje ne predstavljaju vojnu agresiju treba da povuku sankcije. Neke zemlje ne žele dalju eskalaciju zbog sličnih sajber napada, na primer, izvestio je Fajnenšel tajms.
Britanija je, u međuvremenu, sada van EU, preuzela vođstvo u isporuci više oružja Ukrajini. Iako je Kijev pozdravio ovu pomoć, slanje "odbrambenog" oružja i opreme istaklo je podele unutar NATO.
Britanski vojni teretni avioni leteli su zaobilaznim putem, preko Danske i Poljske, navodno zbog nemačkog protivljenja naoružavanju Ukrajine. Pod bivšom kancelarkom Angelom Merkel, Berlin je, navodno, sprečavao SAD i Litvaniju da isporučuju oružje koje je Kijev kupio putem kanala nabavke NATO.
SAD su navodno ranije u januaru tajno poslale oružje Ukrajini, odobrivši dodatnih 200 miliona dolara vojne pomoći koja je tiho doneta krajem decembra.
Dakle, da li je rat neizbežan?
Ovo zavisi od toga koga pitate. Ne manjka ljudi – poput bivšeg američkog ambasadora u Rusiji Majkla Mekfola – koji tvrde da samo postojanje navodno demokratske Ukrajine pored Rusije preti vladi u Moskvi i da je zbog toga verovatno da će se desiti neka vrsta agresije.
Iako se Ukrajina teško može nazvati "demokratijom” kada se njena dva glavna parlamentarna opoziciona lidera trenutno gone po optužbama za "izdaju”, za koje tvrde da su politički motivisane. Viktor Medevčuk je u kućnom pritvoru, a Petro Porošenko ne može da napusti zemlju.
Ali neki vojni eksperti nisu uvereni da su ruska vojna sredstva u zapadnom delu zemlje dovoljna za stvarni rat sa Ukrajinom, s obzirom na kijevskih snaga.
Ukrajina ima značajnu stalnu vojsku, pokrenula je neke strukturne reforme kao deo svoje težnje da se pridruži NATO, i sprovodi redovne vežbe i obuku sa zapadnim trupama i vojnim savetnicima. Kijev je takođe mnogo investirao u sposobnosti kopnenog ratovanja u poslednjih nekoliko godina. Proizveli su, kupili ili primili kao pomoć značajan broj protivtenkovskog oružja i značajno su povećali svoje sposobnosti bespilotnih letelica, uključujući i kupovinu turskih udarnih dronova.
Nema sumnje da bi Rusija mogla da savlada Ukrajinu u sveopštem sukobu, zahvaljujući svojoj praktično neospornoj vazdušnoj i pomorskoj nadmoći, ali ostaje pitanje kako bi rat bio od koristi ruskoj nacionalnoj bezbednosti.
Investitori rasprodaju nekretnine po Kijevu
Strani investitori u Kijevu aktivno prodaju svoje nekretnine iz straha da bi Rusija uskoro mogla da napadne Ukrajinu. Irina Lukanina, direktorka vodeće agencije za nekretnine u Kijevu, BestSeler, rekla je da su proteklih godina stranci činili 8 do 12 procenata kupaca i mnogi su investirali u komercijalne nekretnine i izdavanje kuća i stanova. Međutim, iz straha od invazije, stranci su sada počeli da rasprodaju svoje nekretnine, rekla je Lukanina. Ona je, međutim, naglasila da su oni koji dugo žive ili rade u Ukrajini mirniji i prilično skeptični po pitanju ruskog napada.
Kurir.rs/Raša tudej
NE PROPUSTITE
