Bubnjevi rata sve više odjekuju na istoku Evrope. Dok izviđački avioni NATO lete svakodnevno uz granice Belorusije, Rusije i istoka Ukrajine, na liniji razdvajanja Donjecka i Donbasa, diplomatija pokušava na svaki način da zaustavi potencijalni sukob o kome svi pričaju. Prema nekim analitičarima, poslednja nada se upravo pruža u Ženevi, gde bi danas trebalo da se susretnu ruski i američki šef diplomatije, ali i da saznamo odgovor NATO na ultimatum Moskve da neće biti ništa od daljeg širenja Alijanse na istok. Mnogi već ovaj dan označavaju i kao dan D za svet!
Inicijativa Blinkena
Entoni Blinken, američki državni sekretar, pre Ženeve posetio je Kijev, kome je obećao znatnu vojnu pomoć u slučaju napada, i Berlin, poslednju stanicu pre Ženeve.
On je pozvao Putina na mirno okončanje krize, ali izrekao je i upozorenje. - Iskreno se nadam da možemo da ostanemo na diplomatskom i mirnom putu, ali na kraju će to biti odluka predsednika Putina. Ako Putin ne bude išao diplomatskim putem, izabraće konfrontaciju, i to će imati posledice po Rusiju - rekao je Blinken.
Odgovorio mu je direktno Sergej Lavrov rekavši da priče Amerike o ruskoj invaziji zapravo služe da se stvori pozornica sa njihove "vojne provokacije". Nekoliko rundi diplomatskih pregovora Rusije, SAD i NATO prošle nedelje nije uspelo da reši problem. Zapad je odbacio zahtev Moskve da zaustavi ekspanziju NATO u Evropi, a posebno da odustane od svog obećanja iz 2008. da će na kraju primiti Ukrajinu i Gruziju. NATO je naveo da je njegova politika otvorenih vrata od suštinskog značaja za njegovu misiju. Moskva proširenje NATO vidi kao neprijateljsko i ugrožavanje nacionalne bezbednosti Rusije. Kao rezultat toga, verbalni sukob oko planova Moskve je intenzivan kao u novembru prošle godine.
Šok u Kijevu
Celu priču ustalasao je i američki predsednik Džo Bajden, koji je u sredu uveče, u obraćanju povodom godinu dana vlasti, rekao "skupo platiti" invaziju, ali je isto tako rekao da će se manje koškanje tretirati drugačije.
- Manji upad je jedna stvar i na kraju ćemo se svađati oko toga šta da radimo ili ne radimo - rekao je Bajden. Upravo ova rečenica bila je dovoljna da neki u Kijevu shvate da je američki predsednik zapravo svom ruskom kolegi dao zeleno svetlo za upad u Ukrajinu.
Neimenovani ukrajinski zvaničnik rekao je CNN da je šokiran što Bajden pravi razliku između upada i invazije.
- To daje Putinu zeleno svetlo da uđe u Ukrajinu kad mu se ćefne - rekao je on.
Demanti Bele kuće
Bela kuća je kasnije pojasnila da će, ako ruska vojska upadne u Ukrajinu, uslediti brz i ozbiljan odgovor Zapada.
Džen Saki, portparolka Bele kuće, brzo je pojasnila da je "predsednik Bajden jasno stavio do znanja ruskom predsedniku da će, ako ruske snage pređu ukrajinsku granicu, to biti shvaćeno kao invazija i uslediće brz, ozbiljan i ujedinjen odgovor Sjedinjenih Država i naših saveznika".
Uz to, američki predsednik je jasno pokazao da je NATO ujedinjen kada je reč o invaziji, ali ne i kada je reč o upadu.
- Postoje razlike u tome šta su zemlje spremne da urade, zavisno od onoga što se dogodi - rekao je on.
Investitori rasprodaju nekretnine po Kijevu
Strani investitori u Kijevu aktivno prodaju svoje nekretnine iz straha da bi Rusija uskoro mogla da napadne Ukrajinu. Irina Lukanina, direktorka vodeće agencije za nekretnine u Kijevu "Bestseler", rekla je da su proteklih godina stranci činili osam do 12 procenata kupaca i mnogi su investirali u komercijalne nekretnine i izdavanje kuća i stanova. Međutim, iz straha od invazije, stranci su sada počeli da rasprodaju svoje nekretnine, rekla je Lukanina. Ona je, međutim, naglasila da su oni koji dugo žive ili rade u Ukrajini mirniji i prilično skeptični po pitanju ruskog napada.
Kurir.rs/A.Mlakar
Britanci šalju NLAW, a Baltik džaveline i stingere
Ukrajina ima veliku vojsku. Pokrenula je neke strukturne reforme kao deo svoje težnje da se pridruži NATO. Kijev je kupio ili primio kao pomoć protivtenkovsko oružje i bespilotne letelice, pre svega turske dronove. Britanija je preuzela vođstvo u isporuci oružja Ukrajini. Britanski vojni teretni avioni lete zaobilaznim putem, preko Danske i Poljske, navodno zbog nemačkog protivljenja naoružavanju Ukrajine. Pod bivšom kancelarkom Angelom Merkel, Berlin je sprečavao SAD i Litvaniju da isporučuju oružje koje je Kijev kupio od NATO. U okviru sporazuma SAD su dozvolile Estoniji da isporuči Ukrajini protivoklopne sistemime "džavelin", a Litvaniji da isporuči prenosne PVO sistememe "stinger".
Analena u klin, Sergej u ploču
Tokom posete Moskvi, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pozvala je na što skoriji nastavak razgovora o situaciji u Ukrajini, dok Rusija čeka odgovor SAD i NATO.
- Spremni smo za ozbiljan dijalog o međusobnim dogovorima i koracima koji će doneti više bezbednosti svima u Evropi, rekla je Berbok
Berbokova je u ponedeljak bila u Kijevu, gde je obećala nemačku podršku Ukrajini i rekla da će Nemacka uciniti sve što je u njenoj moći da osigura bezbednost Ukrajine.
Berbokova je pozvala na sastanak u formatu Normandijske četvorke, na kojem Ukrajina i Rusija, uz posredovanje Nemačke i Francuske, pokušavaju da reše sukob u Ukrajini. Lavrov je dodao da Rusija sebe ne vidi kao učesnika u sukobu.
NE PROPUSTITE
