Pre dve godine, nakon samo jedne prikazane epizode na HBO TV iz mini serije od pet nastavaka "Černobilj", javnost širom planete s jezom se prisetila bačenih atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki tokom Drugog svetskog rata, brojnih nerazumnih proba atomskog i nuklearnog naoružanja, a posebno katastrofe u nuklearnoj elektrani koja je pre nešto manje od 36 godina pogodila i Ukrajinu i Evropu.
I ovih dana, usled sukoba u nekadašnjoj članici SSSR, mnogi se pitaju da li smo i koliko bezbedni od radijacije. Za sada, ukrajinska Državna nuklearna regulatorna inspekcija (SNRIU), koja prati stanje iz časa u čas, tvrdi da nema razloga za zabrinutost i da se vrednosti radijacije kreću u okviru očekivanog: prekoračeni su kontrolni nivoi doze gama zračenja u borbenim zonama. Stručnjaci Ekocentra to povezuju sa narušavanjem gornjeg sloja zemlje zbog kretanja većeg broja teške vojne mašinerije i povećanjem zagađenja vazduha.
Na sreću, stanje nuklearnih objekata u Černobilju je nepromenjeno, kao i u drugima istog tipa. Ukrajina je u velikoj meri zavisna od nuklearne energije, ima 15 reaktora koji proizvode oko polovinu njene električne energije. Inače, svi njeni trenutni reaktori su VVER tipa ruskog dizajna, a do danas nije doveden u pitanje njihov stabilan rad u Zaporožju, Rovnom, Hmeljnicki i Južnoj Ukrajini.
Nismo blizu Ukrajine, ali nismo ni daleko. Ako nekom ne daj bože padne na pamet da čačne neku nuklearku, ili baci neku nuklearnu bombicu – za nekoliko sati, putem vetra, radijacija će stići i do nas. Ovo je, naravno, najcrnji scenario. Ne treba da budete pesimista, ali je i dobro da znate kakve sve posledice radijacija ostavlja na ljude.
Pojedini delovi tela su posebno pogođeni kad su izloženirazličitim vrstima zračenja, u zavisnosti od doze, količine koja je dospela u organizam po gramu, i sposobnosti zračenja da našteti našim tkivima. Naravno, kad više uplovi u ćelije – šteta je veća!
Evo u kojim slučajevima povećana radijacija može da nam naškodi: Gubljenje kose se događa kod izloženosti radijaciji na 200 REM-a ili više, a izlaganje radijaciji od 5.000 REM-a ili većoj može da nam oštetiti mozak. Zračenje ubija nervne ćelije i sitne krvne sudove, a može uda uzrokuje i šlog i trenutnu smrt.
Određeni delovi tela više su pogođeni zbog izloženosti različitim vrstama zračenja. Štitna žlezda je osetljiva na radioaktivni jod, može skroz da je uništi.
Kada je osoba izložena radijaciji od oko 100 REM-a, broj limfocita u krvi će se smanjiti i u tom slučaju ljudi postaju osetljivi na infekcije. To se često naziva blaga radijacijska bolest, a prvi simptomi liče na one kad nas hvata grip, mada mogu da prođu i neopaženo sve dok se ne proveri krvna slika. Prema podacima iz Hirošime i Nagaskija, ovi simptomi mogu da traju i do 10 godina, a uvećavaju dugoročni rizik od leukemije i limfoma.
Intenzivna izloženost radioaktivnom materijalu od 1.000 do 5.000 REM-a može da napravi neposrednu štetu na krvnim sudovima; izaziva zatajenje srca i smrt.
Probavnoi trakt takođe može da strada: radijacija izaziva mučninu, povraćanje i krvavi proliv kad je neka osoba izložena zračenju od 200 REM-a ili više. Uz krv i gastrointestinalni trakt, podrazumeva i veliku štetu za reproduktivni sistem, DNK i RNK preživelih ćelija mogu da budu oštećeni i nižim nivoima od 200 REM, izazivaju sterilnost.
Šteta od zračenja u dužem periodu podrazumeva i široki spektar fizičkih problema: leukemija, rak i mnoge druge bolesti mogu da se jave i dve, tri, čak i deset godina kasnije. Često dolazi i do povećane stope obolelih od katarakte.
Kod osoba izloženih radijaciji javlja se anemija, a u nekim slučajevima smanjenje belih i crvenih krvnih zrnaca trajalo je i deset godina nakon izlaganja zračenju u Japanu i Černobilju.
Sva jonizirajuća zračenja su kancerogena, ali neke vrste tumora se lakše stvaraju od drugih. Prevladava leukemija, povećava se broj obolelih od karcinoma štitnjače, raka dojke, raka pluća i raka pljuvačnih žlezda.
Ne treba zaboraviti ni stvaranje keloida – ožiljkastih tkiva koja pokrivaju opekotine onih koji su bili izloženi radijaciji. Oni počinju da bubre i abnormalno rastu, a do sada su ove promene pronađene kod 50 do 60 posto onih koji su direktno bili izloženi toplini zračenja.
IMA LI LEKA?
Ako je osoba izložena nižim dozama zračenja, treba odmah uvesti antibiotike kako bi se sprečile infekcije i lekovi za oštećenu sluznicu digestivnog trakta. Kod pada trombocita daje se infuzija, poželjni su i lekovi koji stimulišu produkciju belih krvnih zrnaca. Posle presađivanja koštane srži, oporavak traje dva do tri meseca.
Jonizujuće zračenje može da uništi štitnu žlezdu, ali ako se u organizam tri sata pre izlaganja ovom zračenju unese kalijum jodid, blokiraće 100 odsto radioaktivnog joda da ne ode u ovu žlezdu.
Kurir.rs/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
