Ruski predsednik Vladimir Putin nastoji da podeli Ukrajinu na dva dela, oponašajući posleratnu podelu između Severne i Južne Koreje, rekao je šef vojne obaveštajne službe Ukrajine, general Kirilo Budanov, aludirajući na solidne šanse da Ukrajina bude dug i ogorčen zamrznut sukob.
U međuvremenu, Leonid Pasečnik, lider samoproglašene Luganske Narodne Republike u istočnoj Ukrajini rekao je da misli da će "u bliskoj budućnosti biti održan referendum na teritoriji republike, na kom će ljudi … dati svoje mišljenje o pridruživanju Ruskoj Federaciji“.
Budanov je rekao da veruje da je Putin preispitao svoj plan za punu okupaciju pošto nije uspeo da brzo zauzme glavni grad Ukrajine, Kijev, i zbaci vladu Vladimira Zelenskog. "To je pokušaj stvaranja Severne i Južne Koreje u Ukrajini“, rekao je on o novoj strategiji Kremlja.
Zvaničnici u Kijevu su rekli da očekuju da će se trupe koje napadaju glavni grad i ratni grad Harkov pomeriti na istok u roku od dve nedelje.
Zapadni zvaničnici su odlučni da spreče Putina da normalizuje podelu u Ukrajini. Koreja je bila podeljena duž 38. severne paralele od 1945. do 1950. godine, a podeljena je od 1953. duž vojne linije razgraničenja, podseća Gardijan.
Neposredno pre početka rata u Ukrajini, ruski predsednik je priznao dve istočne samoproglašene republike Lugansk i Donjeck oko kojih je Kijev u sukobu sa proruskim snagama od 2014. godine.
Putin je započeo svoju takozvanu "specijalnu vojnu operaciju“ 24. februara, tvrdeći da je delovao u odbrani naroda koji govori ruski u istočnom regionu Donbasa.
Budanov je rekao da je ubeđen da ruski predsednik pokušava da podeli Ukrajinu uprkos napada na zapad, što je tek treći veliki napad tamo od početka rata.
"Putin već menja glavne operativne pravce – ka jugu i istoku. Ima razloga da se veruje da on razmatra 'korejski scenario' [za Ukrajinu]. Odnosno, pokušaj da se nametne linija podele između neokupiranih i okupiranih regiona naše zemlje. U stvari, to je pokušaj stvaranja Severne i Južne Koreje u Ukrajini. Na kraju krajeva, on definitivno nije u stanju da proguta celu zemlju", rekao je Budanov.
Rusija je zaglavila u opkoljenom jugoistočnom lučkom gradu Marijupolju u svojim pokušajima da stvori kopneni koridor između Krima, koji je Rusija nelegalno anektirala 2014. godine, i Donbasa.
Budanov je rekao da ne veruje da će Marijupolj uskoro pasti i da će se ruske trupe suočiti sa gerilskom taktikom čak i ako uspeju da pobede iskusni bataljon Azov u sravnjenom gradu.
"Okupatori će pokušati da ujedine okupirane teritorije u jedinstvenu kvazidržavnu celinu, koja će se suprotstaviti nezavisnoj Ukrajini. Već vidimo pokušaje stvaranja 'paralelnih' vlasti na okupiranim teritorijama i prisiljavanje ljudi da se odreknu grivne [ukrajinske nacionalne valute]", rekao je on.
„Možda će želeti da se pogađaju na međunarodnom nivou. Međutim, otpor i protesti naših građana na okupiranim teritorijama, kontranapadi oružanih snaga i postepeno oslobađanje – značajno otežavaju sprovođenje neprijateljskih planova. Pored toga, uskoro počinje sezona totalnog ukrajinskog gerilskog safarija. Tada će Rusima ostati jedan relevantan scenario – kako da prežive", uveren je ukrajinski general.
Oleksij Arestovič, savetnik Zelenskog, ponovio je analizu šefa obaveštajne službe. "U roku od nedelju-dve Rusija će povući trupe iz regiona Kijeva i Harkova i poslati ih u Donbas“, rekao je on. "Shvatili su da neće moći da preuzmu velike gradove; oni će objaviti završetak prve faze 'specijalne operacije' i početak druge – 'oslobođenje Donbasa'", rekao je on.
Arestovič kaže da Rusi sada imaju tri zadatka: "da opkole naše trupe u Donbasu, da potpuno zauzmu Marijupolj i jug. Ako izgube Herson [grad zapadno od Marijupolja], cela njihova okupacija Marijupolja će propasti. I to je sve. Neće biti zauzimanja Kijeva, Harkova ili Odese".
Na drugim mestima, u Harkovu, vlasti su prijavile 44 artiljerijska udara i 140 raketnih napada u jednom danu, uključujući i napad na nuklearno istraživačko postrojenje. U Kijevu su vlasti upozorile da se Rusi sve više maskiraju u civile da bi se upustili u sabotažu.
Ukrajinski zvaničnici su rekli da su subotnji raketni napadi na Lavov, na zapadu Ukrajine blizu granice sa Poljskom, bili poruka ruskog prkosa američkom predsedniku Džou Bajdenu, koji je govorio u susednoj Poljskoj, i pokušaj da se pogodi ukrajinsko gorivo i vojne zalihe.
Dve mete napada bile su skladište goriva i fabrika za popravku tenkova, protivvazdušnih sistema i radarskih stanica. Obe su bile blizu stambenih blokova i samo kilometar od centra grada koji je pod zaštitom Uneska.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
