Dva izvora su rekla da vojnici u konvoju nisu koristili nikakvu opremu protiv radijacije. Drugi radnik u Černobilju rekao je da je to za vojnike bilo "samoubistvo", jer je radioaktivna prašina koju su udisali verovatno izazvala unutrašnje zračenje u njihovim telima.
Ukrajinska državna nuklearna inspekcija saopštila je 25. februara da su teška vojna vozila koja su uzdrmala tlo dovela do povećanja nivoa radijacije u Černobilj. Do sada nisu poznati detalji šta se tačno dogodilo.
Dvojica ukrajinskih radnika koji su razgovarali za Rojters bili su na dužnosti kada su ruski tenkovi ušli u Černobilj 24. februara i preuzeli kontrolu nad lokacijom, gde je osoblje i dalje odgovorno za bezbedno skladištenje istrošenog nuklearnog goriva i nadgledanje betonskih ostataka reaktora koji je eksplodirao 1986.
Oba radnika tvrde da su videli ruske tenkove i druga oklopna vozila kako se kreću kroz Crvenu šumu, koja je najradioaktivnije kontaminirani deo zone oko Černobilja, oko 100 km (65 milja) severno od Kijeva.
Redovni vojnici sa kojima je jedan od radnika razgovarao dok su radili sa njima u objektu nisu čuli za eksploziju, rekao je radnik.
Rusko ministarstvo odbrane nije komentarisalo izveštaje radnika Černobilja.
Ruska vojska je nakon zauzimanja elektrane saopštila da je radijacija u granicama normalnog i da su njihove akcije sprečile moguće "nuklearne provokacije“ ukrajinskih nacionalista. Rusija je ranije negirala da su njene snage ugrozile nuklearna postrojenja unutar Ukrajine.
Zabranjena zona
Lokalitet je dobio ime kada je desetine kvadratnih kilometara borova pocrvenelo nakon što je apsorbovalo zračenje od eksplozije 1986. godine, jedne od najgorih nuklearnih katastrofa na svetu.
Ogromno područje oko Černobilja zabranjeno je svima koji tamo ne rade ili imaju posebnu dozvolu, alise Crvena šuma smatra toliko kontaminiranom da čak ni radnicima u nuklearnoj elektrani nije dozvoljeno da tamo idu.
Ruski vojni konvoj je prošao kroz zonu, tvrde dvojica zaposlenih. Jedan od njih je rekao da je konvoj koristio napušteni put.
"Velika kolona vojnih vozila išla je putem odmah iza našeg objekta i ovaj put prolazi pored Crvene šume“, rekao je jedan od izvora.
"Konvoj je podigao veliki stub prašine. Mnogi senzori radijacione bezbednosti pokazali su prekoračenje nivoa“, rekao je on.
Valerij Seida, vršilac dužnosti generalnog direktora černobiljske elektrane, nije bio tamo u to vreme i nije bio svedok ruskog konvoja koji je išao u Crvenu šumu, ali je rekao da su mu svedoci rekli da su ruska vojna vozila vozila svuda oko zone isključenja i da je moguće da su prošli kroz Crvenu šumu.
"Niko ne ide tamo... za ime Boga. Tamo nema nikoga", rekao je Seida za Rojters.
On je rekao da su radnici u fabrici rekli ruskom osoblju da treba da paze na radijaciju, ali da ne zna koliko su ih ovi slušali.
"Vozili su se gde god je trebalo“, rekao je Seida.
Nakon što su ruske trupe stigle, dvoje zaposlenih u fabrici radili su skoro mesec dana zajedno sa drugim kolegama sve dok im nije dozvoljeno da odu kući prošle nedelje kada su ruski komandanti dozvolili da se pošalju zamena za deo osoblja.
Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi njihove izveštaje.
Oni su u petak dali telefonski intervju agenciji pod uslovom da ostanu anonimni jer strahuju za svoju bezbednost.Sledećeg dana ruske snage zauzele su grad Slavutič u blizini Černobilja, gde živi većina radnika u fabrici.
Seida i gradonačelnik Slavutiča rekli su u ponedeljak da su ruske snage sada napustile grad.
Radijacija
Rojters nije mogao nezavisno da utvrdi koliki su bili nivoi radijacije za ljude u neposrednoj blizini ruskog konvoja koji je ušao u Crvenu šumu.
Ukrajinska Državna agencija za upravljanje zonom isključenja saopštila je 27. februara da je poslednji zapis koji su imali na senzoru u blizini skladišta nuklearnog otpada, pre nego što su izgubili kontrolu nad sistemom za praćenje, pokazao da je apsorbovana doza zračenja bila sedam puta veća od normalne.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je 25. februara da je nivo radijacije na lokaciji Černobilja dostigao 9,46 mikroziverta na sat, ali da je ostao "u okviru operativnog opsega” zabeleženog u zoni isključenja od trenutka njenog stvaranja i da nije predstavljao pretnju po opštu populaciju.
Bezbedni nivoi, prema standardima IAEA navedenim na zvaničnom sajtu agencije, iznose do 1 milisivert godišnje za opštu populaciju i 20 milisivert godišnje za one koji se profesionalno bave zračenjem – gde je 1 milisivert jednak 1.000 mikroziverta.
IAEA je 9. marta saopštila da je prestala da prima podatke o monitoringu sa lokacije u Černobilju. Sada nisu komentarisali navode radnika.
Ukrajinske vlasti i dalje smatraju da je zona isključenja u Černobilju opasna. Ulazak na mesto katastrofe bez dozvole je krivično delo prema ukrajinskom zakonu.
Tokom nedelja kada su dvoje zaposlenih u fabrici delili kompleks sa ruskim trupama, takođe su rekli da niko od njih nije koristio opremu koja bi ih zaštitila od radijacije.
Stručnjaci ruske vojske koji su obučeni za rad sa radijacijom stigli su na lokaciju tek nedelju dana nakon dolaska ruskih trupa, rekli su radnici. Rekli su da ni ruski stručnjaci nisu nosili zaštitnu opremu.
Jedan od zaposlenih je rekao da je razgovarao sa nekim od običnih ruskih vojnika u fabrici.
"Kada su ih pitali da li znaju za katastrofu iz 1986. godine, eksploziju četvrtog bloka (černobiljske elektrane), nisu imali pojma. Nisu imali pojma u kakvom se objektu nalaze“, rekao je on.
"Razgovarali smo sa redovnim vojnicima. Sve što smo od njih čuli je 'To je kritično važna infrastruktura'. To je bilo to", rekao je čovek.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
