NASA-ina letelica preletela je patuljastu planetu i njene mesece u julu 2015. godine a naučnici od tada preispituju sve što su znali o Plutonu.
Pluton je dobio status patuljaste planete 2006. godine kada je Međunarodna astronomska unija stvorila novu definiciju planeta, a Pluton nije odgovarao kriterijumima.
Patuljasta planeta nalazi se na ivici našeg Sunčevog sistema u Kajperovom pojasu, i ona veća je od mnogih zamrznutih objekata koji kruže daleko od Sunca. Ledeni svet, koji ima prosečnu temperaturu od minus 232 stepena Celzijusa, dom je planina, dolina, glečera, ravnica i kratera. Ako biste stajali na površini, videli biste plavo nebo sa crvenim snegom.
Nova analiza fotografija otkrila je brdovitu oblast na Plutonu koja ne liči ni na jedan drugi deo malog sveta - ili na ostatak našeg kosmičkog susedstva.
"Pronašli smo polje veoma velikih ledenih vulkana koji ne liče ni na šta drugo što smo videli u Sunčevom sistemu“, rekla je autorka studije Kelsi Singer, viši naučnik na Jugozapadnom istraživačkom institutu u Bolderu u Koloradu. Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.
Oblast se nalazi jugozapadno od ledenog pokrivača Sputnjik Planitija, koji pokriva drevni udarni basen koji se proteže 1.000 kilometara u prečniku. Ledeni basen ispunjen je vulkanskim kupolama. Dve najveće su poznate kao Rajt Mons i Pikard Mons.
Rajt Mons je visok oko 4 do 5 kilometara i prostire se na 150 kilometara, dok Pikard Mons dostiže 7 kilometar u visinu i 225 kilometara u širinu. Smatra se da je Rajt Mons po zapremini sličan vulkanu Mauna Loa na Havajima, koji je jedan od najvećih vulkana na Zemlji.
Neke od kupola koje se vide na slikama spajaju se i formiraju još veće planine, rekla je Singer. Ali šta ih je moglo stvoriti? Ledeni vulkani.
Ledeni vulkani su primećeni na drugim mestima u našem solarnom sistemu. Oni pomeraju materijal iz podzemne površine na površinu i stvaraju novi teren. U ovom slučaju, voda je brzo postala led kada je dostigla hladne temperature površine Plutona.
"Ovi vulkani se razlikuju od drugih vulkana širom Sunčevog sistema, bilo ledenih bilo stenovitih. Oni su se formirali kao planine, ali na vrhu nema kaldere i imaju velike izbočine svuda", rekla je ona.
Dok Pluton ima stenovito jezgro, naučnici su dugo verovali da planeti nedostaje "unutrašnje grejanje" koje je potrebno za vulkansku aktivnosti. Da bi se stvorila oblast koju su Singer i njen tim proučavali, potrebno je nekoliko mesta erupcije.
Istraživački tim je takođe primetio da ovo područje nema udarne kratere, koji se mogu videti na površini Plutona, što sugeriše da su ledeni vulkani bili aktivni relativno nedavno - i da unutrašnjost Plutona ima više preostale toplote nego što se očekivalo, rekla je Singer.
"To znači da Pluton ima više unutrašnje toplote nego što smo mislili da će imati, što znači da ne razumemo u potpunosti kako planetarna tela funkcionišu“, rekla je ona.
Ledeni vulkani su se verovatno formirali "u više epizoda" i verovatno su bili aktivni pre 100 do 200 miliona godina, što je geološki gledano mlado, dodala je Singer.
Kako bi izgledala erupcija ledenog vulkana na Plutonu?
"Ledeni materijal je verovatno bio više kao mešavina leda i vode ili više kao pasta za zube dok se izlivao iz vulkanskog otvora na površinu Plutona“, rekla je Singer. "Toliko je hladno na površini Plutona da tečna voda ne može dugo da ostane tamo. U nekim slučajevima, protok materijala je formirao masivne kupole koje vidimo, kao i grudvasti teren koji se nalazi svuda u ovom regionu".
Kada je Nju horajzon proleteo pored ovog regiona, tim nije bio svedok trenutne aktivnosti ledenog vulkana, ali su mogli da vide oblast samo oko jedan dan. Moguće je da su ledeni vulkani i dalje aktivni.
"Mogli bi da budu poput vulkana na Zemlji koji neko vreme miruju, a zatim ponovo budu aktivni“, rekla je ona.
Pluton je nekada imao podzemni okean, a pronalaženje ovih ledenih vulkana moglo bi sugerisati da je podzemni okean još uvek prisutan - i da bi voda u tečnom stanju mogla biti blizu površine. U kombinaciji sa idejom da Pluton ima topliju unutrašnjost nego što se ranije verovalo, nalazi postavljaju intrigantna pitanja o potencijalnoj nastanjivosti patuljaste planete.
"Još uvek ima puno izazova za sve organizme koji tamo pokušavaju da prežive“, rekla je Singer. "I dalje bi im bio potreban neki izvor stalnih hranljivih materija, a ako je vulkanizam epizodičan i stoga je dostupnost toplote i vode promenljiva, to je ponekad teško i za organizme".
Istraživanje intrigantne Plutonove podzemne površine zahtevalo bi slanje orbitera u daleki svet. "Ako bismo poslali buduću misiju, mogli bismo da koristimo radar koji prodire u led da zavirimo direktno u Pluton i možda čak vidimo kako izgleda vulkanski vodovod“, rekla je Singer.
Kurir.rs/CNN
NE PROPUSTITE
