Drugi dan pregovora između Moskve i Kijeva održava se u Turskoj u Istanbulu. Ukrajina je tokom pregovora predložila plan prema kojem na njenoj teritoriji ne bi bilo stranih vojnih baza i više ne bi izražavala želju da se pridruži vojnim savezima kao što je NATO, o kojem bi građani odlučivali na referendumu.
Pregovarač Mihailo Podoljak je rekao da će Ukrajina održati referendum o mirovnom sporazumu sa Rusijom kada Rusija potpuno povuče vojsku iz Ukrajine.
Zapadni zvaničnici upozoravaju da Moskva verovatno priprema veliku ofanzivu, uprkos obećanju da će smanjiti vojne operacije u blizini Kijeva i Černjihiva.
Gosti „Usijanja“ bili su politikolozi Uroš Babić i Dimitrije Milić.
- Pre svega jasno je da Vladimir Putin nije ušao u Ukrajinu kako bi pregovarao. Ruski ciljevi su od samog starta ovog sukoba jasni. Ruska strana neće ni milimetar odustati od njih. Vidimo da u nekim segmentima popušta, ali što se tiče glavnih ciljeva nema. Ove dve strane ne mogu oko ključnih stvari da se dogovore - rekao je politikolog Uroš Babić.
Uroš Babić dodao je i da je Rusija napala Kijev kako bi oslabila ukrajinski vojni potencijal.
- Rusija ima teritorijalne pretenzije na Krim i Donbas. Rusija neće ići van onoga gde je stacionirana njegova vojska. Napadanjem Kijeva Rusija želi da smanji vojni potencijal ukrajinske strane. U narednom periodu meže doći do povlačenja ruske strane sa delova oko grada, ali će se borbe nastaviti do Nikolaeva. Na taj način će dobiti kontrolu na mori i kluci u Marijupolju - dodao je Uroš Babić.
Politikolog Dimitrije Milić smatra da Rusija i Ukrajina imaju problem od raspada Sovjetskog Saveza.
- Problem u odnosima Rusije i Ukrajine je problem koji traje 3 decenije, odnosno od kad Ukrajina kao nezavisna država postoji, to jest otkad se Sovjetski Savez raspao. Postoje strukturalna neslaganja. Imamo Sporazume Minsk i Budimpeštanski kao primer za to. Zašto se spominje referendum kao opcija? Zato što je Ukrajina definisala u Ustavu kao jedan strateški cilj u smislu da je to jedan garant bezbednost. To se nameće kao osnovni problem. Rusiji ta tendencija ne odgovara. Jedan od razloga je zato što bi se smanjio broj takozvanih tampon zona - rekao je politikolog Dimitrije Milić.
Milić je objasnio zašto su Rusiji bitni Krim i Sevastopolj, kao i da Ukrajini možda ni ne odgovara da ima kontrolu na Krimu zbog proruskog stanovništva.
- Rusija je iskoristila priliku da anektira Krim i time obezbedila da luka Sevasopolj, bilo da Ukrajina uđe u NATO ili ne nikada ne bude NATO baza i samim tim Krim integrisala u svoj političko-pravni sistem. Kada Ukrajina razgovara o Krimu, ona ne može za Krim da izbori neke dobitke. Sa druge strane ni Kijev ne želi kontrolu nad Krimom, jer bi time dobila jednu populaciju koja više proruska - dodao je Milić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
