Andrej Mlakar, urednik Kurira i profesor dr Dejan Miletić, predsednik Centra za proučavanje globalizacije istakli su da se kraj rata u Ukraijini ne nazire.
Trajanje sukoba između Rusije i Ukrajine dodatno produžava mešanje zemalja, ističu stručnjaci.
- Obruč se steže oko čeličane Azovstalj, a dobro je što vidimo da se civili evakuišu. Vidimo da je se nastavlja udar na čeličanu. Imali smo i svedočenja spasenih civila, koji su opisali svoje jeziva iskustva. Mislili su da će se podzemno sklonište srušiti koliko je podrhtavala čeličana. To znači da ruska artiljerija koristi projektile jakog kalibra i probojne avio bombe, što stvara utisak spihoze i straha koji su ostali zaboravljeni. Ne treba zaboraviti i da je veliki broj radnika ostao zarobljen u toku napada na čeličanu - kaže Andrej Mlakar, u emsiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji.
Dejan Miletić je istakao da je kreirana ogromna mržnja i polarizacija u ovom sukobu.
- Ili ste za Ukrajinu ili ste protiv. Plus naoružanje koje dolazi iz zapadnih zemalja, način na koji se oni postavljaju daju jednu ozbiljnu logistiku ukrajinskoj vojsci, dok sa druge strane, njihov moral je sada porastao. Ona neizvesnost u prvim danima da li če se srušiti ceo koncept, ali se pokazalo da su mnogo spremniji za protivnika nego što smo mi mogli i da pretpostavimo. Ne vidim kraj sukoba, a mislim da su glavni gubitnici Ukajina, pa i Rusija, Evropska unija, a glavni dobitnici SAD i Kina - kaže profesro dr Miletić.
Mlakar je istakao da mirovni pregovori niti su doneli, niti će doneti dobro i jednoj i drugoj strani.
- Oni se održavaju radi privida. Ne treba da zaboravimo da je Rusija napala Ukrajinu i da je ona proglasila ratno stanje, koje je produžila da bi mogla da naplaćuje i dalje tranzit gasa. Pre dva dana je Ukrajina obustavila isplatu plata, penzija i satelitskog signala i da se to isključilo u onom delu koji je zauzela ruska vojska. Ako ne priznaju nezavisnost, postavlja se pitanje zašto se isključuje mobilna telefonija. U Ukrajini se govori i o vraćanju na stanje iz 2014. godine. Da li oni zaista misle da će Rusija da vrati Krim, da će se Donjecka i Luganska oblast vratiti Ukrajini. A imamo i priču Odeskog džepa, gde je most koji povezuje Ukrajinu i Rumuniju i izlazak na Dunav potpuno razoren. Šta će to predstavljati onog trenutka kada se ruski tenkovi pojave na D unavskom kanalu. Imamo gomilu enigmi koje ne možemo da rešimo - kaže Mlakar i dodaje:
- Postavio sam pitanje sagovornicima nedavno da li se vrši avganizacija rata. Iako su oni tvrdili da neće, upravo smo to dobili. zašto je toliko naoružanje, nego da bi se ruska vojska, po uzoru na sovjetsku u Avganistanu vezala što duže. Da li će to biti operativno u ovom slučaju videćemo - kaže Mlakar.
Miletić je istakao da je sukob Ukrajine i Rusije širok i da SAD u njemu igraju ključnu ulogu.
- Ne vidim kako može da se završi rat u kontekstu tolikog upliva stranog faktora, koji ima za cilj iscrpljivanje. Evropa se homogenizuje. Postaje totalno druga situacija da SAD ono što je pokušala mirom da postigne, veoma lako postiže ratom - kaže Miletić.
Rusi nikada nisu rekli kada će završiti operaciju, niti koji su njihovi ciljevi, istakao je Mlakar.
- Rusi nikada nisu saopštili koji su njihovi ciljevi, ali mi ne znamo kako će se završiti operacija. Oni nikada nisu ni tražili da se Volodimir Zelenski preda. Najvažnije je bio odustanak od ulaska u NATO. Ne u Evropsku uniju, već u NATO - kaže Mlakar.
Voditelja Miloša Anđelkovića najviše je zanimalo da li treba da nas zabrinu pretnje Vladimira Putina da će doći do nuklearnog rata ukoliko se neko drugi direktno umeša u rat.
NE PROPUSTITE
- On je samo stavio tačku na i. Vi krenite, imaćemo nuklearni rat. Ne zaboravite da smo i na početku rata imali zagovornike nuklearnog rata. Sve nove članice NATO pakta, Poljska i sve one koje se graniče sa Ukrajinom, tražile su zabranu leta. Tada je Putin rekao da bilo koja jedinica koja uđe u rat, pokrenuće nuklearni rat, jer će smatrati direktnom pretnjom. Uština sukoba i jeste bio Putinov strah da će se instalirati rakete oko Harkova, koje stižu do Moskve za samo pet minuta. A protivraketni štit oko Moskve ne bi mogao adekvatno da reaguje. Pre nekoliko meseci smo govorili o antiraketnom štitu u Rumuniji. On se nalazi 230 kilometara vazdušnom linijom od Beograda. Ušće kanala Dunava u Crno more je malo više od 300 kilometara do Beograda. To su male razdaljine. I ako bi Rusi osvojili Odeski džep, oni bi na neki način stavila "nož pod stomak" NATO pakta - kaže Mlakar i dodaje da je Finska u posebnom problemu.
- Sad imamo i slučaj Finske, koja sebe želi da zaštiti od Rusije. Ono što Fince najviše plaši je da li će neko zahtevati da se postavi nuklearno naoružanje na njihovoj teritoriji. E, onda dolazimo do novog problema za Finsku. A inače ne treba zaboraviti da je baza Deveselu prva legitimna meta Rusije u slučaju nuklearnog udara - zaključio je Mlakar.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
