OTKRIVAMO ZAŠTO MOSKVA POSTAVLJA PVO RAKETE S-400, PANCIR I TOR U SAMOM GRADU: Tri pretnje ugrožavaju rusku prestonicu!
Vest da je ruska vojska postavila na ključne zgrade unutar Moskve hibridne PVO sisteme Pancir S-1 odjeknula je kao bomba. U prilog toj vesti pojavili su se snimci postavljanja ovog PVO sistema na krov Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova, tržne centre i u Podmoskovlju oko jedne od rezidenija ruskog predsednika, koje on povremeno koristi.
Ova priča da se nešto čudno dešava oko Moskve započela je u prošli utorak kada je stigla informacija da je direktno u samom gradu na udaljenosti nekih 10-15 kilometara od zidina Kremlja odamh posle proslave Nove godine premešteno bilo nekoliko diviziona PVO sistema S-400.
Autor ovih redova pozvao je svoje izvore, koji su naveli da infromacija o S-400 je teško moguća i da bi takvi sistemi bili jako vidljivi i na kraju zašto ni u gusto naseljenom mestu bili postavljeni.
Navodno radi se o tri raketna diviziona. Ne u centru samom Moskve, ali u široj zoni grada svakako.
Ubrzo pojavili su se i prvi snimci PVO sistema Pancir -S1 koji su skinuti sa teretnih kamiona i postavljeni na krov zgrada kako bi zaštitili ključne, odnosno objekte od strateške važnosti. S ovima postavlja se pitanje, a ko bi i zašto mogoa da napadne Moskvu?
Dve su opcije, jedna najlogičnija, da se Moskva posle nedavnih udara strateških bespilotnih letelica sovjetske proizodnje Striž TU-141 na dva aerodroma unutar Rusije Rjazanj gde su smešteni bombarderi dugog dometa TU-22M3 i baza Engeljs -2 u Saratovskoj oblasti ukazuje da je i Moskva na dometu ovih letelica i da Ukrajina ima kapacitet da izvede jedan takav napad.
Inače nedavno su u Harkovskoj oblasti bile snimljene lansirne rampe za ove besiplotne letelice što ukazuje da postoji opcija za ovakav napad i da ga Moskva nije isključila naprotiv postaje veoma realan i mogućan, jer Ukrajina je više puta najavljivala da ima opciju da dosegne Moskvu i da gađa Kremlj iako bi to bila nova dupla crvena linija koju bi Kijev platio sigurno žestokim raketnim udarom nalik onom koji intenzivno traje od 8. oktobra 2022. godine.
Kao ruga opcija navodi se i opasnost od moguće eskalacije rata i povećanja uloga, odnosno ulaska NATO pakta direktno u sukob posle naoružavanja Ukrajine teškom borbenom tehnikom.
Fokus Moskve je navodno Barencovo more, odakle bi američke napadne nuklearne podmornice mogle da lansiraju krstareće rakete u slučaju napada. Osim sa podmornica, krstareće rakete mogli bi i da lansiraju i strateški bombarderi poput B-52 prema Moskvi, za šta bi se koristili ovi PVO sistemi za obaranje projektila.
Inače oko Moskve je raspoređen i raketni štit koji štiti rusku prestonicu od napada interkontinentalnih balističkih raketa. Taj štit sastavljen od radara dugog dometa i raketa presretača kružno je postavljen po obodu Podmoskovlja od linije Solnečenogorsk-Serpuhov, Sergijev Posad, Klin, Nudolj, Naro-Forminsk. od radara Don 2N, Dunai 3M raketnih sistema A-135Amur i A-235.
Takođe postoji i treća opcija za napad i bojazan da će Velika Britanija ustupiti Ukrajini krstareće rakete tipa Storm Šedou koji bi se koristili kako je navedeno da Ukrajina uništi ruske raketne sisteme unutar dubine ruske teritorije koji gađaju civilnu infrastrukturu. U toj opciji ne isključuje se i napad na visokovredne ciljeve unutar Moskve.
Ova priča stara je skoro bila mesec dana, ali na videlo ponovo isplivava pošto je pitanje isporuke ovih britanskih raketa postavio lord Blenktar. U odgovoru se navodi i da Velika Britanija nije isključila mogućnost da obezbedi vlastima u kijevu naoružanje vežeg dometa za suprostavljanje neselektivnom i masovnom gađanju civilne infrastrukture Rusije.
Kurir.rs/A.Mlakar
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija