Britanska domaćinstva već su suočena sa nestašicom paradajza, paprike i krastavca, a uzgajivači upozoravaju da se očekuje i nestašica domaćeg praziluka, prenosi Rojters.
Uzgajivači su upozorili da je proizvodnja u Velikoj Britaniji smanjena zbog rekordno visokih temperatura početkom godine, praćene nedostatkom padavina i u novije vreme periodom ekstremno hladnog vremena.
„Proizvođači praziluka se suočavaju sa najtežom sezonom ikada, zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Očekujemo pad prinosa između 15 i 30 odsto“, rekao je predsednik Udruženja uzgajivača praziluka Tim Kejsi.
On je predvideo da će ponuda domaćeg praziluka biti iscrpljena do aprila, a da već tokom maja i juna ovo povrće neće biti dostupno u britanskim prodavnicama. To znači da će potrošači morati da se oslanjaju na uvoz.
Britanski potrošači se bore sa nedostatkom salatnog povrća oko nedelju dana, što je mnoge navelo da na društvenim mrežama objavljuju fotografije praznih polica u supermarketima.
Vlada je upozorila da bi nedostatak mogao potrajati još mesec dana, nakon što su prekinute žetve u južnoj Evropi i severnoj Africi zbog vremenskih prilika. Kao rezultat toga većina najvećih supermarketa u zemlji uključujući Tesco, Asda i Morisons je nametnula ograničenja o tome koliko artikala za salatu kupac može kupiti odjednom, prenosi Nova pisanje Tanjuga.
Nedostatak salate u Britaniji pogoršava činjenica da su farmeri u toj zemlj i u Holandiji zasadili manje useva u plastenicima zbog visokih troškova energije.
Ministarka za životnu sredinu, hranu i ruralna područja Tereza Kofi rekla je u parlamentu da bi Britanci možda mogli da razmotre da povrće koje nedostaje u radnjama zamene domaćom repom.
Da li je Bregzit imao uticaja?
Lična iskustva kupaca sugerišu da je Velika Britanija snosila najveći teret nestašice, ali problemi su prijavljeni i u Irskoj, koja je deo EU. Ostale evropske zemlje su manje pogođene praznim rafovima širom kontinentalne Evrope, od Španije i Poljske, koji su puni svežih proizvoda, piše BBC.
Veletrgovci, uvoznici i trgovci na malo s kojima je BBC razgovarao sugerišu da Velika Britanija možda pati zbog manje domaće proizvodnje i složenijih lanaca snabdevanja, kao i zbog tržišta osetljivog na cene.
No, rekli su da Bregzit najverovatnije neće biti faktor.
Međutim, Ksenija Simović, viši savetnik za politiku u Copa-Cogeci, grupi koja predstavlja poljoprivrednike i poljoprivredne zadruge u EU, rekla je da Bregzit nije bio primarni razlog, ali da nije ni pomogao.
Prema njenom mišljenju, kompanije u Evropi imaju koristi kako od toga što su bliže mestu gde se proizvodi uzgajaju, tako i od jednostavnijih, bolje koordinisanih lanaca snabdevanja.
Konačno, smatra ona, ako postoji manjak ponude, onda je veća verovatnoća da će proizvodi koji su dostupni jednostavno ostati na jedinstvenom tržištu.
„Ne pomaže to što je Velika Britanija van EU i jedinstvenog tržišta, ali ne mislim da je to primarni razlog zbog kojeg Velika Britanija ima nestašice,“ dodala je Simović.
Puni uticaj promena koje je doneo Bregzit takođe će se tek osetiti kada su u pitanju sveži proizvodi koji ulaze u zemlju iz EU.
Carinske deklaracije su potrebne, ali granične kontrole se ne trebaju sprovoditi do 1. januara 2024. – dok uvoz iz Maroka, koji je izvan EU, već podleže graničnim kontrolama.
(Kurir.rs/Nova/BBC)
NE PROPUSTITE
