Od 17. jula, skoro godinu dana nakon potpisivanja sporazuma o žitu u Istanbulu, Rusija je odlučila da ne obnovi ovu Inicijativu za crnomorsko žito (BSGI), koja omogućava Ukrajini da nastavi da izvozi poljoprivrednu robu na svetska tržišta tokom rata. Kako je istakao generalni sekretar UN Antonio Gutereš, ta inicijativa je bila "svetionik nade".
Pre ruske invazije, Ukrajina je bila svetski snabdevač hrane – petina svetskog ječma dolazila je iz Ukrajine, kao i šestina kukuruza i osmina pšenice. Nakon invazije u februaru prošle godine, napadajući žitna polja i silose i blokirajući ukrajinske luke, globalne cene hrane su skočile na rekordne nivoe i ugrozile izvoz hrane. BSGI je želeo ponovo da uspostavi glavnu rutu za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine i snizi cenu hrane.
Uprkos mnogim izazovima, cilj je postignut. Od avgusta 2022. godine, izvoz skoro 33 miliona tona žitarica i hrane iz Ukrajine u 45 zemalja igrao je ključnu ulogu u smanjenju globalne cene hrane za 25 odsto. Kako pokazuju podaci o javnoj trgovini, više od polovine žitarica, uključujući dve trećine pšenice, stiglo je do svojih odredišta.
Pored toga, BSGI je obezbedio kontinuiran pristup žitu za Svetski program za hranu (VFP). Ukrajina je 2023. godine isporučila 80 odsto pšenice nabavljene za podršku humanitarnim operacijama u slabo razvijenim zemljama kao što su Avganistan, Džibuti, Etiopija, Kenija, Somalija, Sudan i Jemen. Bez Crnomorske rute, VFP mora da nabavlja svoje žito negde drugde po višim cenama i sa dužim rokom isporuke u trenutku kada se svet suočava sa ogromnom krizom oko hrane.
Odluka Rusije doneta je uprkos obnovljenim predlozima generalnog sekretara UN. Kako bi prebacila krivicu, Rusija tvrdi da njen sopstveni poljoprivredni izvoz nije imao puno olakšica. Ovo ne potvrđuju javno dostupni podaci o trgovini, koji pokazuju da ruski poljoprivredni izvoz i te kako napreduje. Rusija je dobila značajne koristi od memoranduma sa UN o izvozu đubriva, koji je bio paralelno sa BSGI. UN su nemilosrdno radile na pronalaženju rešenja.
Kako piše Gardijan, „suprotno lažima koje širi Rusija“, EU je obezbedila da sankcije nemaju uticaja na globalnu bezbednost hrane – ne postoje sankcije za ruski izvoz hrane i đubriva u treće zemlje, a EU je dala i potrebne smernice.
Uprkos ovim činjenicama, Rusija je odlučila da se povuče iz BSGI u julu, koristeći hranu kao oružje i ugrožavajući globalno snabdevanje hranom. Nekoliko sati nakon povlačenja, Rusija je počela da uništava ukrajinska skladišta žita i lučku infrastrukturu svakodnevnim napadima, ne samo u samom Crnom moru već i na Dunavu.
Kao neposredna reakcija, veleprodajne cene pšenice i kukuruza zabeležile su najveći rast od početka rata. Povećanje cena hrane verovatno će trajati sve dok Rusija to bude želela, pogoršavajući globalnu krizu troškova života – što je stravično za ljude žive u zemljama koje zavise od uvoza hrane.
Dok se svet suočava sa poremećenim snabdevanjem hrane i višim cenama, Rusija se približava drugim zemljama, kao što je Afrika.
Kao odgovor na postupke Rusije, EU je aktivna na tri glavne linije – nastaviće da podržava napore UN i Turske da se obnovi BSGI, zatim, nastaviće da jača „puteve solidarnosti“ kao alternativnu rutu za ukrajinski poljoprivredni izvoz da bi došlo do globalnih tržišta kroz EU.
Ove stavke do sada su omogućile izvoz više od 41 milion tona ukrajinskih poljoprivrednih dobara, a EU to povećava koliko god je to moguće ne bi li ublažila posledice ruskog ukidanja BSGI. Takođe, EU je povećala finansijsku podršku zemljama i ljudima kojima je to najpotrebnije, obezbeđujući 18 milijardi evra za rešavanje problema bezbednosti hrane do 2024. godine.
Kurir.rs/Nova
NE PROPUSTITE
