Veći deo dnevne sobe u porodičnom stanu u jednom od praških stambenih naselja zauzima velika sofa boje lososa, iznad koje vise šarene apstraktne slike. Na stolu je velika sveća koju vole da zapale petogodišnjak i osmogodišnjak, romski dečaci kojima su hranitelji gej par.
"Hoćeš da vidiš našu sobicu?" pitaju dečaci novinare češkog sajta "Aktualne" i odvode ih u susednu sobu. "Ja spavam ovde, a moj brat spava ovde", objašnjava osmogodišnjak, pokazujući na veliki krevet na sprat. Dečaci se međusobno oslovljavaju kao braća, iako nemaju iste biološke roditelje.
Jakub i Ivo su prvo dobili starateljstvo petogodišnjakom, a posle dve i po godine im je poveren i drugi. Kada su došli u novu porodicu, nisu imali ni godinu dana. Hranitelji kažu da su se na dan kad su došli dečaci rodili u njihovim srcima i da dan dolaska u porodicu slave kao rođendan.
Da bi razlikovali očeve, deca su im izmislila nadimke.
"Ivo je tata, a Kubu zovemo tatica. Tata je veći tata, a tatica je više gospodin mama ili gospođa mama, ne znam", smeje se.
Oba hranitelja su strpljiva i potpuno otvoreno prilaze dečacima.
"Želimo da znaju istinu, da ih ništa ne iznenadi", kaže Ivo.
Viđaju biološke roditelje
Dečaci viđaju biološke roditelje dva puta godišnje.
"Nije uvek moguće uspostaviti kontakt. Dečakovu majku nismo videli dve godine", objašnjavaju situaciju hranitelji.
Deca poznaju svoje biološke roditelje i braću i sestre. Kako kažu Jakub i Ivo, dečaci moraju da znaju odakle dolaze i kako im majka izgleda.
"U adolescenciji bi nam možda rekli da im se to ne sviđa, ali bar znamo da ništa nismo krili od njih. Želimo da znaju sve i da se toga ne stide", objašnjava Jakub.
Ivo za ljubav kaže da je nešto neopisivo. On to poredi sa hemijom koja se razvija između partnera kada se upoznaju.
"Ponekad se može desiti da ne uspe odmah. Neko se odmah zaljubi, a druga polovina se bori sa tim neko vreme. Ne znaju da li je ovo ono pravo. A onda se jednostavno desi. Isto je i sa decom", kaže on.
Deca često ulaze u razgovor svojih hranitelja. Na primer, kada novinari pitaju koliko su dugo Ivo i Kuba zajedno.
"Ne znam baš sad, desetak godina", odgovara on kada ga Jakub izaziva da odgovori.
"Biće već četrnaest godina", ispravlja ga Ivo.
Njihov put nije bio lak
Na početku veze, Ivo i Jakub su se bavili i drugim stvarima osim decom. Vremenom su, međutim, počeli da žive zajedno i, prema njihovim rečima, ostarili.
"Moj partner je stariji i ja sam to shvatio malo drugačije od njega. Tada mi porodica nije bila prioritet, ali smo na kraju došli do zaključka da bi ovaj potez mogao negde da nas odvede i počeli smo da otkrivamo koje su mogućnosti", objašnjava Jakub, dok se igra sa Dominikom da mu odvrati pažnju.
Njihov put nije uvek bio lak. Prošli su kroz teške trenutke pre nego što su pronašli način da žive i rade zajedno. Majke su napustile dečake nekoliko dana nakon njihovog rođenja. Tada su doživeli prvi gubitak i potom otišli u dom. Potom su ih preuzeli kratkoročni hranitelji.
"U prvoj godini života doživeli su gubitaka koliko sam ja doživeo u dvadesetim. Od početka sam video kako nas petogodišnjak gleda. Nije znao da li će da ostane sa nama ili da smo samo usputna stanica. Tako je bilo i sa Dominikom", opisuje Jakub njihove prve trenutke.
Od početka je, prema njihovim rečima, bila primetna stidljivost i oprez na obe strane, ali u isto vreme iskrenost i toplina.
U početku su dečaci posećivali svoje hranitelje, upoznavali se i ponekad zajedno jeli.
"Bacao sam hranu sa tanjira", viče Dominik.
Tokom procesa adaptacije, Jakub je imao sumnje da li mogu sve da podnesu.
"Za mene je to bilo veoma emotivno. On je bio još jedna osoba sa kojom moramo da delimo domaćinstvo, moramo da mu se prilagodimo i nađemo kompromise", kaže on.
Vremenom su zavoleli. Posle još dve i po godine, dobili su starateljstvo nad Dominikom.
"Pokvario je sve što smo gradili dve godine, sav naš trud. Došao je i bio potpuno drugačiji od petogodišnjaka, pa smo morali da počnemo iznova", objašnjava Jakub. Ali Ivo nikada nije sumnjao.
"Prihvatili smo ih jer smo i mi manjina"
Pre nego što su se prijavili za hraniteljstvo, morali su jadno da navedu o kakvom detetu mogu da brinu. Zahvaljujući prethodnoj pripremi, koja je trajala pola godine, došli su do mišljenja da su u stanju da prime zdravo dete sa lakšim hendikepom, kao što je oštećenje oka ili sluha.
"Defekt oka nije loša stvar, samo treba da staviš naočare", kaže petogodipnjak "novopečenim roditeljima" sa susedne strane stola.
Obojica klimaju glavom sa osmehom. Osim toga, bili su otvoreni i za decu iz različitih manjina.
"Mi smo to shvatili na način da smo kao gejevi manjina i da nećemo imati ništa protiv deteta koje pripada drugoj manjini", objašnjava Ivo.
Međutim, ne bi se usudili da se staraju o detetu sa teškim fizičkim ili mentalnim invaliditetom.
"Želeli smo što je moguće mlađe dete, najviše do godinu dana. Pol uopšte nije bio bitan, ali smo smo želeli dečake, jer ipak nemamo ženski element i nismo hteli da ga devojčicu lišavamo toga. Ali nije kao da hranitelji biraju iz kataloga", opisuje proces dodeljivanja dece Ivo.
"Ne sviđa se svima što imamo romsku decu na staranju, ali moramo to da prihvatimo kako jeste. Samo ne pričamo o tome sa ljudima, jer im ne vredi objašnjavati. Oni ne žele da to čuju, imaju svoje stavove i mišljenja, ali moraju da poštuju da je naša odluka bila takva", priča Jakub.
Oba hranitelja imaju otvoren pristup. Recimo, na svim prvim sastancima u školi, bilo sa roditeljima ili nastavnicima, iskreno kažu da dečake odgajaju dvojica tata.
"Otvoreno se predstavljamo, mada mi ponekad nije baš prijatno, ali zbog dece to pokušavam da potisnem. Ljudi tada nemaju toliko prostora i potrebe da izmišljaju neke fantazije. Ostavljamo da se bave time i ili nas prihvataju takve kakvi jesmo, ili ne", objašnjava Jakub.
Obojica dobili starateljstvo
Iako su već nekoliko godina registrovani partneri, starateljstvo nad decom mogao bi da ima samo jedan od njih. U njihovom slučaju to je bio Jakub. Ali to je značilo da je Ivo momcima zvanično bio stranac, iako su sa njim u jednakoj vezi kao i sa Jakubom. Na primer, u bolnici ne bi mogli da mu kažu nikakve podatke o deci.
Zbog toga su odlučili da zatraže od suda da obojica postanu hranitelji. Sud ih je ispoštovao. Ni sada ne mogu da imaju zajedničko starateljstvo nad decom kao u slučaju supružnika, ali su sada deca pod starateljstvom i jednog i drugog.
"Posle toga je usledilo starateljstvo, pa smo dobili roditeljsko pravo na oba dečaka. Ova odluka nam je mnogo olakšala život", kaže Ivo.
U budućnosti žele i da usvoje dečake, ali ne mogu da postanu usvojitelji dok se ne venčaju. Ne preostaje im ništa drugo nego da čekaju da se stupi na snagu brak za sve, o čemu se trenutno vodi rasprava u parlamentu.
"Želimo da dečaci imaju istu sigurnost kao deca u biološkim porodicama, da znaju da ih nećemo ostaviti kada napune 18 godina. Ako zakon ne prođe, razmišljamo o tome da ponovo pokišamo legalnim putem", dodaje Ivo.
Kurir.rs/Telegraf/zpravy.aktualne.cz
NE PROPUSTITE
