Droga koja je ostavila razarajuće posledice na gradove u Americi, gde tela zavisnika trunu zbog nje, sada je stigla i u Evropu, tačnije Englesku. Ksilazin - poznata i kao "trank" i "zombi droga" - ubila je 11 ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu i proširila se ilegalnim tržištem u zemlji.
Otkrilo je to novo istraživanje Kings koledža u Londonu o nemilosrdnom širenju leka koji se obično koristi za uspavljivanje velikih životinja.
Trank je toliko snažan da može srušiti slona, pa su posledice na ljude ekstremne. Ljudi koji uzmu tu drogu satima nakon toga su u polusvesnom stanju. Takođe izaziva otežano disanje, usporene otkucaje srca i krvnog pritiska na opasno niske nivoe. Uzimanje s opioidima povećava mogućnost potencijalno smrtonosnog predoziranja. I mala količina može biti fatalna.
Ksilazin takođe izaziva užasne kožne apscese i čireve - rane koje ne zaceljuju i često se inficiraju. Nastala nekroza ostavlja gnojne rane poput hemijskih opekotina koje zahtevaju amputiranje.
Tragovi ove droge potvrđeni su u 35 slučajeva u toksikološkim laboratorijima u Velikoj Britaniji, ustanovama za testiranje droga i kroz zaplene droge između maja 2022. i avgusta 2023. Laboratorije su tokom tog razdoblja pronašle ksilazin kod 16 osoba, od kojih je 11 umrlo.
Moglo bi biti puno neotkrivenih slučajeva
Malo ljudi uzima trank svesno. Naime, veruje se da se meša s drugim drogama - često heroinom ili snažnim sintetičkim opijatom fentanilom. Policajci su rekli da je droga u Ujedinjenom Kraljevstvu čak pronađena u električnim cigaretama na bazi kanabisa i leku za spavanje temazepam, kao i u sedativu diazepam, ali i kodeinu, leku za ublažavanje bolova.
Ali kako ksilazin nije uključen u rutinski pregled koji provode britanske bolnice i mrtvozornici, moglo bi biti mnogo više slučajeva u Ujedinjenom Kraljevstvu koji su dosad ostali neotkriveni, rekla je autorka studije i direktorka britanskog Nacionalnog programa o smrtima od zavisnosti, Kerolin Kouplend.
Dodala je da bi ksilazin mogao da ima ‘veliki uticaj‘ na državu ako korisnici droga i oni koji im pokušavaju pomoći ne budu svesni pretnje koju predstavlja.
‘Ovo nije problem samo za korisnike heroina. Ovo je problem za širu populaciju ljudi koji koriste droge, koji možda ne misle da su u opasnosti od ksilazina‘, upozorila je ove nedelje.
‘Samouništenje na vrhuncu‘
U Americi je pak Bela kuća preduzela korak bez presedana proglasivši ksilazin "pretećom drogom u nastajanju".
I dok se u toj državi tek širi izvan gradova u predgrađa i manje gradove, tranq je zavladao urbanim središtima kao što je četvrt Kensington u Filadelfiji. Ulice tog dela grada prepune su šatora i vreća za spavanje zavisnika koji se raspadaju pred očima prolaznika.
Korisnici su opisali teške posledice uzimanja ove droge. "Kad vam je muka od tranka, počnete se žestoko tresti, sliniti i povraćati", rekao je zavisnik Devin Ber. "Ukratko, u tom trenutku se raspadaš na tlu." Drugi zavisnik primetio je da mu droga "doslovce jede meso... to je samouništenje na vrhuncu."
Radi se zapravo o uobičajenom veterinarskom sredstvu za smirenje konja, krava i divljih životinja, uključujući slonove. Može se ubrizgati kao tečnost, ušmrkati ili progutati. Njegov glavni fizički učinak je jaka sedacija, omamljenost zbog koje korisnici potpuno ne reagiraju.
Jednom kad se navuku, zavisnici se jako teško mogu odupreti krizama koje uzrokuje nestašica ove droge, čiji su simptomi i veliki nivoi anksioznosti i ekstremno bolne migrene.
Ne reaguje na protivlekove
Sposobnost ove droge da "jede meso" izbezumila je stručnjake. Položaj mrlja mrtvog i trulog tkiva koje izbijaju na koži nisu uopšte povezane s mestima gde su zavisnici sebi ubrizgali injekciju. Obično će koža korisnika poprimiti plavu ili sivkastu boju, a neki veruju da ksilazin može uticati i na cirkulaciju krvi do mere da se koža ne obnavlja. Nelečene rane se gnoje i privlače crve i buhe. Amputacija je često neizbežna.
Prizori koji podsećaju na zombi apokalipsu još su alarmantniji zbog činjenice da ksilazin ne reaguje na lekove koji su razvijeni da ponište učinke predoziranja opioidima.
Zamena za heroin od 2000-ih
Glavni kamen spoticanja u naporima da se suzbije ova droga i zaustavi njeno razorno širenje je to što, iako nije odobren za upotrebu na ljudima, ksilazin još nije nezakonit u SAD-u, što narkokartelima znatno olakšava nabavku. To takođe znači da ga vlada ne nadzire, što je nateralo stručnjake da posumnjaju da je mnogo rašireniji nego što to statistike pokazuju.
Iako je ksilazin 1962. prvi razvio nemački farmaceutski div Bajer i koriste ga veterinari širom sveta, uključujući i Britaniju, zavisnici su ga počeli koristiti kao zamenu za heroin tek 2000-ih.
Godine 2011. studija u Portoriku izvestila je da su ljudi u poljoprivrednim područjima ubrizgavali anesteziju za konje i razvijali ozbiljne kožne čireve. Do tada je već bio otkriven u četvrti Kensington u Filadelfiji - siromašnom području s velikom populacijom Portorikanaca - a do 2018. problem je eskalirao.
Smatra se da je Kina glavni izvor droge, koja prodaje ksilazin za 5 do 18 funti po kilogramu, a slede Meksiko, Rusija i Indija.
U Njujorku je ksilazin pronađen u 25 posto uzoraka lekova dok je u Filadelfiji taj procenat porastao na neverovatnih 90 posto.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, smrtni slučajevi u SAD-u koji uključuju ksilazin porasli su s 12 u januaru 2019. na 188 u junu 2022. Studija je uzela u obzir samo 20 američkih država, što znači da je stvarni broj verojatno još veći. Dok se Vašington – a možda sada i London – žuri uhvatiti u koštac s problemom, neki stručnjaci strahuju da će, ako se ksilazin proglasi ilegalnim, to samo podstaknuti narko kartele da pronađu potencijalno gore alternative.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
NE PROPUSTITE
