Bio sam u Beloj kući nekoliko puta i svaki put sam morao da se uštinem zato što je teško poverovati da dete doseljenika koje je rođeno u Americi, sa čudnim prezimenom koje ljudi i dalje ne mogu da izgovore, sedi u Ovalnoj sobi i ćaska sa predsednikom, kaže u intervjuu za Kurir Mark Brnović, Amerikanac srpskog porekla i doskorašnji Državni tužilac Arizone.
Brnović je želeo da postane prvi pravoslavac senator u Vašingtonu, ali mu se ta želja nije ostvarila, a razloge za to, kao i svoju životnu priču, ispričao je našem listu.
Tokom Vaše kandidature za Senat 2022. na tadašnjem Tviteru ste napisali "Ja sam sin srpskih imigranata koji su pobegli od političkog nasilja kako bi svoj deci pružili šansu da okuse američki san". Možete li da nam kažete nešto više o vašim roditeljima, detinjstvu i odrastanju jednog Amerikanca srpskog porekla?
Brnović: Ja sam veoma ponosan na moje etničke korene. Porodica mog oca je došla iz Crne Gore, a Brnovići su pleme iz Lješanske nahije. Porodica moje majke je došla iz Dalmacije i ja sam pravoslavni Srbin po veri, tako da možete da se kaže da sam pokupio ono najbolje od celog Balkana! Moja žena i ja smo se venčali u crkvi u kojoj su krštena i naša deca i to je crkva u Finiksu u Arizoni koju posećujem celog života.
Moja pravoslavna vera čini veliki deo onog što jesam. Smešno je kada se toga sada prisetim, ali kada sam odrastao praznici koje je slavila moja porodica, na primer, bili su različitih datuma za Božić i Uskrs (u odnosu na američke), što me je činilo posebnim u odnosu na društvo iz razreda. Čak i način na koji smo slavili Uskrs, sećam se da su moji prijatelji smatrali "čudnim" to što jedemo jagnjetinu za svaki Uskrs.
A tek naše prezime? Većina mojih nastavnika zapravo nije mogla da ga izgovori i nekada su ga čak i ismevali. Ali ja sam ga uvek sa ponosom prihvatao to da su moja porodica i naša crkva i običaji malo drugačiji u odnosu na one kod svih drugih. Zbog toga verujem da je važno da mojim ćerkama prenosim naše vrednosti i istorijsko znanje.
Uvek kažem da kada vaša porodica nije učila istoriju, već ju je proživljavala, onda imate jedinstven pogled na to koliko je važna sloboda. Bilo koja vlada koja je dovoljna velika da ti pruži sve, dovoljno je velika i da ti sve to oduzme.
Da li je teško uspeti u Americi kada vam se prezime završava na ić?
Brnović: Amerika je zemlja mogućnosti. Ipak, smatram da se u Zapadnoj Evropi i u SAD, među etničkim grupama na koje jedino još možete da primenjujete stereotipe nalaze oni ljudi čije se prezime završava na "vich" ili "vac".
Samo razmislite o tome, u toliko TV serija i filmova je neki slovenski lik iz bivše Jugoslavije taj koji je "loš momak". Sećam se da su se, kada sam radio u kancelariji Državnog tužioca SAD, moje kolege "šalile" postavljajući mi pitanja poput "Kada si nabavio prvu trenerku" ili "Da li je crveni Marlboro tradicionalni poklon za bebe na Balkanu?". Da su ljudi davali takve komentare o bilo kojoj drugoj etničkoj grupi, dobili bi otkaz.
A, naravno, to se uvlači u zapadnu kulturu u mnogim oblicima. Razmislite samo o načinu na koji su ophodili prema nekome kao što je bio Vlade Divac dok je igrao košarku. On je uvek morao samo da se samo nasmeje na sve to.
Pogledajte kakav se animozitet stvara oko Novaka Đokovića, umesto da sportski komentatori priznaju da je on najbolji teniser u istoriji. Ali, ako se on uznemiri tokom meča, oni to predstave kao da on ne može da kontroliše emocije, a kada je Federer to radio, onda je to bio znak njegove usredsređenosti i odlučnosti.
Budimo iskreni, da se njegovo ime ne završava na "ich" Novaku bi bilo dozvoljeno da igra na US openu i Australijan openu pre nekoliko godina. Ali, on je ponovo nateran da igra ulogu "džokera" (lude).
A Nikola Jokić? On ima neverovatnu statistiku....ruši rekorde koje su postavili oni koji se smatraju najboljima svih vremena u košarci...pa ipak, komentatori kao da mu uvek daju neiskrene pohvale. Čak i prilikom utakmice Nagetsa (protiv Los Anđeles Lejkersa u plejofu) pre neko veče, kada je Nikola oborio rekord tripl dabl učinkom, intervju na nacionalnoj televiziji je bio sa drugim igračem.
Ja sam siguran da je Jokić sjajan saigrač, uostalom on najbolje dodaje loptu od svih centara u NBA, ali on često mora da se podređuje drugima. Znate ono, da ne talasa. I njega ne poštuju na isti način kao druge superstarove kada su u pitanju sudijske odluke.
Dakle, da li mislim da je teško uspeti na Zapadu ako si "vich/vac"? Apsolutno. Ali, naši ljudi su navikli da rade naporno i budu potcenjeni. To je u našoj DNK. I zato je važno da organizacije pokušaju da spoje dijasporu i stvore mogućnosti za zajednički rad. I zbog toga oni čije se prezime završava na "vich" treba da se više potrude da se staraju jedni o drugima.
Recite nam nešto više o vašoj profesionalnoj karijeri i funkciji Državnog tužioca Arizone koju ste obavljali od 2015. do 2023. kao član Republikanske partije?
Brnović: Ne znam odakle da počnem. To je pomalo kao da birate koja vam je omiljena pesma ili najbolji film koji ste ikada gledali. Ali, činjenica je da je naša kancelarija (Državnog tužioca Arizone) imala rezultate.
Ostvarili smo ih ne samo u pravnim okvirima Arizone, već i širom zemlje. Bilo da je u pitanju rekordna odšteta žrtvama iz Arizone nakon uspešnih tužbi protiv kompanija kao što je "Gugl" i "Folksvagen" koje su podnošene sudu ove savezne države ili da je reč o stvaranju prvog prostora specijalnog namenjenog proveri finansijskih tehnologija (fintech sandbox) u SAD.
Mi smo nastojali da osiguramo da potrošači budu zaštićeni, a da se pritom ne mešamo isuviše u rad poslovne zajednice. Mi smo takođe ponovo uveli smrtnu kaznu u Arizoni kako bismo osigurali dugo očekivanu pravdu za žrtve i njihove porodice. Obavili smo i rekordan broj procesa protiv trgovine ljudima.
Ali, bilo bi nemarno od mene kada ne bih pomenuo istorijski slučaj Brnović protiv Demokratskog nacionalnog komiteta (Brnovich v DNC). Ja sam u više navrata iznosio stavove pred Vrhovnim sudom SAD, što je retka i jedinstvena čast za advokate u SAD, ali sam ovaj slučaj uspešno izneo do kraja i on bukvalno nosi moje ime.
Hoću da kažem da ne postoji još neka osoba na planeti koja može da kaže da je zastupala slučaj pred Vrhovnim sudom SAD, a da je pritom nosila duboke košarkaške Adidas patike.
To je zaostavština koja će me verovatno nadživeti. Šalio sam se sa ljudima da će postojati čitava generacija studenata prava koji će pokušavati da odgonetnu kako se izgovara ili speluje moje prezime. Veoma sam ponosan na to. To možda nije rezultat sa najvećim efektom koji sam ostvario, ali je očigledno istorijski.
Bivši predsednik Donald Tramp Vas je kritikovao zbog toga što niste tražili poništavanje rezultata glasanja u Arizoni nakon predsedničkih izbora 2020. Vi ste kao Državni tužilac Arizone vodili istragu o izborima, šta ste u njoj utvrdili?
Brnović: Gde god se nalazili u svetu, ljudi moraju da imaju veru i poverenje u izborni proces. Ja sam, kao Državni tužilac, učinio sve što sam mogao da bih osigurao poverenje javnosti u naše izborne procedure.
Branio sam zakone kojima se štiti integritet izbora u Arizoni tako što sam pobeđivao u slučajevima kao što je Brnovich v. DNC i s uspehom, prvi put u istoriji Arizone, podnosio tužbe protiv ljudi koji su se bavili "žetvom glasova" (ballot harvesting - kada treće lice na biralištu prilaže glas osobe koja je glasala kod kuće ili poštom).
Ali, naša kancelarija je takođe kao neosnovane odbacila optužbe poput onih da su sredstva za pisanje imala uticaj na glasanje ili da je mrtvim ljudima omogućeno da "glasaju". Zbog našeg rada na odbacivanju tih optužbi neki ljudi su se uznemirili i nisu obratili pažnju na druge stvari koje smo uradili. Bilo kako bilo, ja mogu da kontrolišem samo ono što je u mojoj moći. I ne želim da se o tome ponovo raspravlja.
Recimo samo da i dalje razgovaram sa predsednikom Trampom, zapravo on obično pita kako je moja mama i ja mu kažem da je i dalje ljuta što me nije podržao (prilikom stranačke nominacije) i što je nas (republikance) to koštalo senatorskog mesta.
Kako biste opisali Vaš odnos sa Trampom sa kojim ste se nekoliko puta sastali u Beloj kući?
Brnović: Ja imam veoma interesantan odnos sa predsednikom Trampom. Sećam se da je, kada sam se kandidovao za Senat, on bukvalno pozvao moju majku i bio je veoma šarmantan. Prva stvar koju joj je rekao bila je "vi ste čvrsti ljudi...vi potičete iz teškog dela sveta, punog boraca..."
Predsednik Tramp nije bio srećan zbog nekih stvari koje sam uradio vezanih za izbore 2020, ali kako nastavljam da razgovaram sa njim, podsećam ga da, pogotovo što je i on sam trenutno suočen sa pravnim bitkama, tužioci ne mogu prosto da nabacuju optužbe jednu za drugom da bi videli koja će da prođe.
U svakom slučaju, ja sam bio u Beloj kući nekoliko puta i svaki put sam morao da se uštinem zato što je teško poverovati da dete doseljenika koje rođeno u Americi, sa čudnim prezimenom koje ljudi i dalje ne mogu da izgovore, sedi u Ovalnoj sobi i ćaska sa predsednikom. Predsednik Tramp ume da posveti svoje vreme i brzo i duhovito razmišlja.
Pomenuli smo već trku za Senat u kojoj je Tramp podržao drugog republikanskog kandidata koji je na kraju izgubio od demokrata. Verujete li da je Trampova podrška Blejku Mastersu, kojeg često zovu štićenikom milijardera Pitera Tila, bila odmazda protiv vas ili jednostavno vraćanje usluge svom bivšem donatoru?
Brnović: Rekao sam i predsedniku Trampu i ljudima iz medija da je najveća greška koju je predsednik Tramp uradio u poslednjih nekoliko godina bilo to što nije podržao moju kandidaturu za Senat SAD. Mi smo se i šalili u vezi sa tim. Činjenice kažu da sam ja pobedio u dve trke na nivou savezne države Arizona.
Iako sam 2018. potrošio manje novca za kampanju od Kirsten Sineme, ja sam dobio 80.000 sirovih (pojedinačnih, a ne delegatskih) glasova više od nje, koja je te godine osvojila senatorsku funkciju. Blejk Masters je imao uz sebe milijardera koji je desetinama miliona dolara pomagao njegovu kampanju. Ja sam verovatno mogao i to da preživim.
Ali, kada me predsednik Tramp nije podržao, bilo je nemoguće nadmašiti sav taj novac koji je trošen protiv mene i Trampovu podršku (Mastersu). Tako je kako je. Kako obično kažemo? ...Ako Bog da.
Ali, najveće razočaranje nije bilo zbog poraza, već zbog činjenice da me neka organizacija američkih Srba nije podržala. Sećam se da sam razmišljao kako nema nijednog pravoslavnog hrišćanina u Senatu i da ću, ako pobedim, da to promenim.
Naši ljudi se stalno žale kako ljudi (u Americi) ne razumeju naše probleme. Ja sam mogao da to promenim. Ljudi žele da se naša kultura promoviše i da imaju "dobre" ambasadore tog "brenda", a ja sposoban za to. Ali, bez obzira na to, ta neka takozvana srpska politička organizacija nije želela da me podrži? Izgleda da neki ljudi nikako da shvate poruku da nas samo sloga spasava?
Kažite nam nešto o američkim Srbima u Arizoni, ima li tamo puno naših ljudi?
Brnović: Ja sam čitav život u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Save u Finiksu u Arizoni. Tamošnja zajednica se definitivno proširila tokom godina. Populacija (Srba) je velika, ali ne toliko velika kao na mestima poput Čikaga ili Detroita. A ponekad ljude jedino viđamo za Božić i Uskrs.
Ali, ja sam imao sreće da dobijem podršku mnogih ljudi iz crkve Svetog Save. I mi smo u zapadnom delu SAD takođe istinski blagosloveni time što imamo Njegovo Preosveštenstvo vladiku Maksima kao našeg duhovnog vođu.
Kako gledate na američko-srpske odnose?
Brnović: Odnosi SAD i Srbije su na prekretnici. Kao što sam ranije pomenuo, mislim da postoje neki nesrećni stereotipi o bivšoj Jugoslaviji i Srbiji koji se i dalje provlače na Zapadu.
Ali, mislim da je to nešto što bi Srbija mogla da iskoristi i kao svoju prednost pošto se nalazi na mestu na kojem se susreću Evropa i Azija. Takođe mislim da bi srpska vlada mogla bolje da promoviše svoje pozicije o važnoj ulozi koju zemlje poput Srbije mogu da odigraju kada je u pitanju trgovina i bezbednost u Evropi.
Mene zaista zabrinjava besciljnost i nedoslednost predsednika Bajdena u ovo odsudno vreme. Mislim da neizvesnost i slabost prizivaju opasnost. Ali, sam i optimista.
Smatram da u Srbiji ima marljivih i talentovanih ljudi, a ne samo sjajnh sportista. A kako Zapad to uviđa, biće i još ekonomskih mogućnosti.
Arizona je pogranična država, a Vi ste kao Državni tužilac podneli tužbu protiv administracije predsednika Džoa Bajdena nakon što je ona zaustavila gradnju zida koji bi razdvajao SAD i Meksiko. Može li ta pogranična kriza da se reši i ako može, kako?
Brnović: Amerikanci i stanovnici Arizone žele sigurnost i bezbednost za svoje porodice. Obezbeđivanje toga je primarna odgovornost vlade. Nažalost, preveliki broj izabranih zvaničnika je kontinuirano ignorisao krizu na južnoj granici. Oni su dozvolili meksičkim kartelima da u suštini preuzmu operativnu kontrolu. A ja sam učinio sve što sam mogao ne samo da taj problem učinim javnim, već sam pokušao i da ga rešim na sudu.
To je bio i jedan od razloga zbog kojih sam se kandidovao za Senat SAD. Zato što, dok sam bio Državni tužilac Arizone, moje bojno polje je bila sudnica u kojoj sam se suprotstavljao nacionalnom zakonodavstvu, a kada ste izabrani zvaničnik onda radite na rešenju naše pogranične krize.
Hoću da kažem da ne treba da se svede na to da državni tužilac savezne države bude taj koji podnosi tužbu protiv Džoa Bajdena zbog njegovog neuspeha u izgradnji pograničnog zida ili koji pokušava da ga spreči da vladine doprinose daje ljudima bez pravnog statusa ili koji ga tera da zadrži Trampovu politiku po kojoj tražioci azila ostaju u Meksiku dok se njihov zahtev obrađuje.
Ne mogu ni da vam kažem koliko ima ljudi koji su imigrirali iz istočne Evrope kako bi pobegli od komunizma, a koji sada ne mogu da veruju da se migrantima koji pristižu daju raznorazni vladini doprinosi i pomoć. Oni su uznemireni zato što je aktuelna administracija dekriminalizovala i podstakla te ljude da krše zakon na našoj južnoj granici.
Ko će pobediti u novembru, Tramp ili Bajden i da li biste se Vi kandidovali za predsednika jednog dana?
Brnović: Trenutno i Donald Tramp i Džo Bajden imaju podjednake šanse. Uvek kažem da, kada je u pitanju politika, dve nedelje predstavljaju ceo život, a dva meseca su čitava večnost. Ali, realno je da će se izbori u SAD svesti na nekoliko ključnih saveznih država, uključujući Arizonu, Džordžiju, Viskonsin i Mičigen. Granica i privreda su dva veoma važna pitanja.
Amerikanci su frustrirani zbog rasta cena hrane i stanovanja. Brine ih kriminal. Ali, demokrate i Džo Bajden pokušavaju da prikažu Donalda Trampa kao ličnost koja stvara podele među ljudima. Toliko toga može da se promeni u narednih nekoliko meseci.
Ako ste neko ko se kladi, Donald Tramp je u blagom vođstvu. A zašto se ne kladiti na tipa koji je najkompetentniji?
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
