Njegov rad se bavi proučavanjem autofagije - procesa koji se odnosi na uništavanje i recikliranje delova ćelija.
Ošumijev rad je posebno značajan jer objašnjava šta se dešava u ljudskom organizmu kada oboli od raka ili npr parkinsonove bolesti.
Jošinori Osumi je posebno proučavao pekarski kvasac kako bi pronašao gene koji regulišu proces "samoproždiranja".
"Znamo da autofagija kontroliše važne fiziološke funkcije u kojima je potrebno da neke ćelijske komponente budu razložene i reciklirane. Autofagija može brzo ponuditi gorivo i gradivne elemente za obnavljanje ćelijskih komponenti i zato je ključna za ćelijski odgovor na izgladnjivanje i druge vrste stresa. Nakon infekcije, autofagija može eliminisati invanzivne unutarćelijske bakterije i viruse. Ona doprinosi razvoju embriona i diferencijaciji ćelija. Ćelije se takođe služe autofagijom, kako bi eliminisale oštećene proteine i organele, što je mehanizam za kontrolu kvaliteta, ključan za borbu protiv starenja. Poremećaj autofagije povezuje se sa Parkinsonovom bolešću, dijabetesom tipa 2 i drugim poremećajima koji se javljaju kod starijih. Mutacije gena koji regulišu autofagiju mogu izazvati genetske bolesti. Poremećaj ove mašinerije povezuje se i sa rakom", stoji u opisu Komiteta za Nobelovu nagradu.
(EPK/BBC)
