Slovenija se pridružila nemačkoj inicijativi za zajednički evropski antiraketni štit Štit bi se sastojao od izraelskog protivraketnog sistema Arrov 3 Nemačka i 12 članica NATO-a, među kojima je i Slovenija, potpisale su u Briselu pismo o namerama za zajedničku nabavku sistema protivvazdušne odbrane, kao što su izraelski Arrov 3 i američki Patriot.
Ceremonija potpisivanja održana je u sedištu Severnoatlantske alijanse u Briselu, a inicijativu su potpisale Nemačka, Belgija, Bugarska, Češka, Estonija, Finska, Holandija, Norveška, Litvanija, Letonija, Rumunija, Slovačka i Slovenija .
Slovenački ministar odbrane Marjan Šarec potpisao je i pismo o namerama za jačanje evropskog stuba u zajedničkoj vazdušnoj i protivraketnoj odbrani NATO-a kroz inicijativu Zaštita evropskog neba, objavilo je Ministarstvo odbrane na Tviteru. Inicijativa donosi praktičan pristup jačanju vazdušnih i raketnih kapaciteta NATO-a u Evropi, rekli su oni.
Uspostavljanjem novog sistema PVO, zemlje žele da popune praznine u postojećem sistemu NATO za Evropu. Nedostaci su zabeleženi, između ostalog, u odbrani od balističkih raketa koje na svom putu dostižu velike visine, kao i u odbrani od dronova i manevarskih projektila.
U pozadini nemačke inicijative je pre svega ruska invazija na Ukrajinu, koja je, po oceni NATO-a, značajno promenila bezbednosnu situaciju u Evropi. Protivraketna odbrana u Evropi do sada je uglavnom bila usmerena na potencijalne pretnje iz Irana, i upravo zbog toga ministri odbrane ističu potrebu za dodatnim naporima u oblasti PVO.
U okviru projekta, zemlje bi trebalo da zajednički nabave nove sisteme naoružanja, koji će biti korišćeni za što jeftinije uspostavljanje protivvazdušne odbrane teritorije.
„Ovako ispunjavamo našu zajedničku odgovornost i zalažemo se za bezbednost na našem kontinentu“, rekla je nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht na pokretanju projekta.
Na marginama sastanka sa nemačkim kolegom Lambrehtom, Šarec je potpisao deklaraciju o jačanju saradnje.
Kako je saopšteno iz Ministarstva odbrane, potpisivanje deklaracije znači nastavak bilateralne odbrambene saradnje i učešće u različitim inicijativama, učešće u vežbama i obuci, razvoj kapaciteta i saradnju u opremi.
Imamo odličnu priliku ne samo da politiku sprovodimo u praksi, već i da ostvarimo zajedničku viziju u oblasti vežbi, obuke, zajedničke saradnje u operacijama i misijama, razvoja kapaciteta i zajedničke saradnje u oblasti opreme“, rekao je Šarec. .
Reč je o inicijativi nemačkog kancelara Olafa Šolca o zajedničkom evropskom protivraketnom štitu za odbranu od interkontinentalnih raketa, koju je prvi put predstavio krajem avgusta.
Šolc je predložio integraciju različitih evropskih odbrambenih sistema u jedinstven evropski antiraketni štit, što bi značilo efikasniju i isplativiju odbranu.
Nemačka trenutno koristi rakete protivvazdušne odbrane Stinger za bliske i protivvazdušne misije i protivraketni sistem Patriot za srednji domet. U budućnosti planira i da usavrši odbranu od balističkih projektila koji na svom putu dostižu veliku visinu.
Ideju o zajedničkom odbrambenom štitu najviše favorizuju istočnoevropske zemlje zbog straha od eskalacije ruskog rata u Ukrajini i pretnji ruskog predsednika Vladimira Putina o mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja.
Portal Euroaktiv citira nekoliko medijskih izveštaja da se štit sastoji od protivraketnog sistema Arrov 3, koji je prvo dizajnirao i proizveo Izrael, a kasnije su u njegovom razvoju učestvovale i SAD. Arrov 3 su antibalističke rakete dugog dometa koje mogu uništiti balističke rakete na bezbednoj udaljenosti.
Kurir.rs/RTV SLO
NE PROPUSTITE
