"Pozivam vas da u Parlamentarnoj skupštini BiH usvojite zakon kojim bi se zabranili određeni oblici govora mržnje, uključujući i negiranje svakog genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca", naveo je Šmit u pismu, adresiranom na Predstavnički dom i Dom naroda BiH.
Navodeći da su svi narodi u nekom periodu bili izloženi progonu i nasilju, posebno tokom prošlog veka, on je istakao da nepriznavanje masovnih zločina i kršenje ljudskih prava može imati pogubne posledice pod društvo.
Šmit je još ocenio da "negiranje dobro dokumentiranih i utvrđenih činjenica o ratnim događajima, uključujući i genocide, sprečava društva da se nose s kolektivnom prošlošću i da predstavlja nastavak zlostavljanja žrtava".
"Izmene Krivičnog zakona BiH, donete u julu 2021. godine (Inckov zakon), zasnivaju se na principu očuvanja temeljnih vrednosti", naveo je Visoki predstavnik u BiH.
Prema njegovim rečima, "zakonodavni akti mogu ostvariti svoj potencijal u smislu promovisanja mira i pomiranja jedino ako, paralelno s njima, u društvu postoji osnovni konsenzus, kao i zajednička spremnost da se pokaže razumevanje i saosećanje, posebno među mladim ljudima koji su sledeća generacija".
To su, kako je naveo Šmit, razlozi zbog koji ima potrebu da zauzme stav po ovom pitanju, koje prati od jula ove godine, odnosno od kada je bivši visoki predstavnik Valentin Incko nametnuo zakon.
"Smatram da je uloga parlamenta, kao političkog predstavničkog tela, da pokuša doneti vlastiti zakon o ovom pitanju. Poželjno je koristiti demokratski institucionalni proces", ocenio je on.
Dodao je da to neće biti lako i zahtevaće da se u parlamentu i u društvu izvrši trezvena priprema, koja će biti okrenuta ka postizanju koncezusa.
Još je kazao da to zahteva angažman koji se neće ograničiti samo na političke predstavnike.
"U vezi s tim, ocenio bih nameru parlamenta da se izmene Krivičnog zakona, donete odlukom Visokog predstavnika, zamene zakonom koji će doneti Parlamentarna skupština BiH. Biću spreman da ukinem postojeći Zakon kada na snagu stupi novi zakon usklađen s evropskim i međunarodnim standarima koji je usvojila Parlamentarna skupština BiH", naveo Šmit.
Prema njegovim rečima, time bi Inckov zakon postao suvišan.
Visoki predstavnik u BiH predložio je dva koncepta.
"Prvo, zakon se odnosi na pojedince koji su počinili ratne zločine, a ne na narode ili etničke grupe u celini. Ne postoji drugo tumačenje", naveo je Šmit.
Drugo, kako je istakao, zakon ne pravi razliku na osnovu etničke pripadnosti žrtava – svaka žrtva i njena porodica zaslužuju bezuslovno poštovanje.
"Svaki novi zakon, kojim će se regulisati ovo pitanje, takođe treba da uključuje ove koncepte", naveo je Šmit u svom pismu.
Kurir.rs / Beta, Foto: Odd ANDERSEN / AFP / Profimedia
NE PROPUSTITE
