Radio je kao trgovački putnik, odnosno prodavac kompanije "Finmar trejd", ekskluzivnog zastupnika američkih, vrlo skupih usisavača Kirbi. Taj podatak poznat je u njegovoj biografiji, o njemu je pisao i novinar Robert Bajruši u svojoj političkoj biografiji Zorana Milanovića, a reporteri Nedeljnog ekskluzivno su razgovarali s direktorom kompanije Željkom Omazićem, Milanovićevim prvim šefom, koji se još uvek seća mladog i, kako kaže, vrlo uspešnog prodavca koji je pre gotovo 28 godina zakucao na vrata njegove kancelarije u Vlaškoj 64, tražeći posao, piše Jutarnji list.
Omazić je još uvek u poslu, ima više desetina prodavaca, a Milanovića se i te kako seća.
I još je u njemu vlada uverenje.
"Pred tim mladićem mogla je da bude velika karijera u direktnoj prodaji", priča bez ustezanja Omazić.
Kompaniju je službeno osnovao 1991., počeli su da rade u matu 1992, a direktna prodaja tada je bila nešto sasvim novo u Hrvatskoj. Nekih mesec i po dana kasnije na preporuku jedne svoje prijateljice, danas uspešnog advokata iz Dubrovnika na njegova vrata pokucao je mladi student.
"Bio je to mladi Zoran Milanović. Imali smo tada dvadesetak saradnika, a on je, kao i svi, morao najpre da prođe višednevnu edukaciju. Slovio je kao vrlo sposoban i nadaren student, a bio je elokventan i vrlo prodoran. Odmah se priključio edukaciji", priseća se Omazić.
Prvi zadatak koji je postavljen pred novoizabranog predsednika države bio je sledeći.
Morao je da nauči sve karakteristike složenih i skupocenih sastava za čišćenje doma, a važan deo treninga bila je i psihologija prodaje. Tu je mladi prodavac morao da nauči da komunicira s kupcima, da bude nenametljiv, ali ipak uverljiv u razgovoru, da uveri ljude da je ono što im nudi baš ono što im treba. Ukratko, sve što i danas koristi u politici, moglo bi se reći.
"Edukacija je vrlo sveobuhvatna i ljudima često koristi u kasnijoj karijeri. Brojni naši saradnici kasnije su stvorili velike karijere i uvek rado ističu da im je znanje koje su kod nas stekli bilo dragoceno. Na primer, govori se da je ovaj seminar prošla i Opra Vinfri, a znamo ko je ona danas", - priča s uzbuđenjem direktor "Finmar trejda".
Iako je edukacija Zorana Milanovićeva trajala nekoliko dana, Omazić kaže da se ona zapravo nastavlja sve vreme rada za kompaniju. Milanović je tako morao na svakodnevne jednosatne sastanke u kojima su prodavci međusobno analizirali svoj rad, uočavali greške, pravili planove kako bi prodaja išla što bolje. Budući čelnik Hrvatske u kratkom roku je izbio na vrh, među najuspješnije prodavce.
"Njega je oduševio taj koncept izravne prodaje, koji u mladoj državi gotovo da nije postojao, a Kirbi tu ima golemo iskustvo. Kompanija je počela prodaju još 1920, te su bili među prvima i u Hrvatskoj kroz našu kompaniju. Tada je još jedino Cepter bavio tim vidom prodaje. Milanović je, kao i svi, skupljao preporuke, vest o Kirbi usisavačima širila se usmenim putemp i ljudi su rado primali naše prodavace jer je usisavač bio senzacija", priseća se Omazić.
Ali, Milanović je vrlo brzo pokazao velik talent za komunikaciju s nepoznatim ljudima. Tako je bio najbolji u “ukucavanju”, otkriva nam njegov prvi šef.
"Ukucavanju?!", treba razjasniti taj termin.
"To je najteža prodajna taktika, a uključuje obilazak kvarta i kucanje na vrata nepoznatim ljudima. Morate im nešto ponuditi da bi vas pustili u kuću, pa im kažete da ćete im besplatno očistiti jedan tepih ili kauč ako vam dopuste da održite demonstraciju. Zoki je u tome bio jako dobar i ljudi su ga rado primali u stan, znao je navesti ih. Usto, pročulo se za Kirbi jer to je stvarno luksuzan brend usisavača pa su svi bili zainteresovani bar da vide kako taj uređaj izgleda i šta se sve s njime može", kaže.
U Bajrušijevoj političkoj biografiji Zorana Milanovića navodi se podatak kako je demonstracija usisavača trajala oko dva sata, a on je u nekoliko meseci rada prodao nekih desetak usisavača.
Rečenice koje je uz one na početku ovog teksta morao ponavljati i kojima je uveravao potencijalne kupce bile su sledeće.
"Ova prljavština nije vaša krivica, nego krivica vašeg lošeg usisavača. Ako želite da prljavština ostane, odmah ću odneti ovaj usisavač, ako želite da prljavština ode, usisavač ostaje", govorio je mladi Milanović.
Prvi modeli koji su se tada prodavali bili su, priseća se Omazić, Kirbi Ledžend 2, ali njih je prodato svega nekoliko komada jer ih je uskoro zamijenila nova, poboljšana verzija Kirbi Dženerejšn 3, koja je postigla veliki uspeh na tržištu. Svaki od njih koštao je nešto više od dve hiljade tadašnjih njemačkih maraka, pa bi Milanoviću ostala provizija od oko 300 maraka.
"Nije lako u subotu u sedam sati uveče pozvoniti nekome ko živi u soliteru u Utrinama i uveriti ga da te pusti u stan. Ali to je dobra vežba za javne nastupe i tokom leta 1992. puno sam naučio u komuniciranju s nepoznatim ljudima. Neću mistifikovati i pričati da je prodaja išla kao luda jer održao sam, možda, stotinu prezentacija, a prodao desetak usisavača, ali zaradio sam dovoljno da par vikenda provedem na moru i usput uštedim solidnu lovu za to vreme", ispričao je jednom prilikom Milanović.
Omazić kaže kako je za to vreme provizija koja se mogla zaraditi prodajom usisavača po stanovima predstavljala odličan novac.
"Mesečna plata te je 1991. bila dvesta maraka, a ovde si prodajom jednog mogao zaraditi 300 maraka. Dobro se zarađivalo", kaže direktor koji se ne seća koliko je usisavača Milanović prodao.
Sastav rada svakog saradnika bio je gotovo identičan. Dobili bismo demonstracijski primerak i dodatnu opremu. S usisavačem, dokumentacijom i filterima na kojima se vidi koliko je prašine uređaj izvukao Milanović je obilazio od vrata do vrata, nagovarajući Zagrepčane na kupovinu.
Omazić se dobro seća da je mladi pravnik bio među najuspješnijim prodavcima. Zbog toga su ga i drugi rado slušali u prodajnim savetima.
"Naše je pravilo da se nakon svakog prodanog usisavača sastanemo i pričamo o prodaji tog primerka. Analiziramo šta je dobro napravljeno i kako bismo to mogli primeniti na idućeg kupca. To nam je vrlo važno, pa je i Milanović bio među ljudima koji su svojim iskustvom pomogli u rastu naše kompanije. Zahvaljujući njegovim rezultatima u kratkom smo roku došli do statusa distributera Kirbi usisavača", prisjeća se. Kaže kako je pred Zoranom bila svetla karijera u prodaji i sigurno bi “daleko dogurao, do top pozicija, da je ostao u tom poslu”. No, Milanović se radije odlučio za diplomatsku i političku karijeru. Krajem leta, nakon nekoliko meseci, napustio je "Finmar trejd" u kojem je bio honorarac, pa je otišao u "Bruksels".
“Ivan Šimonović se na fakultetu raspitivao o perspektivnim kadrovima i Siniša Petrović se odmah setio Milanovića. I tako je, relativno jednostavno, nakon polaganja kvalifikacijskog testa za zaposle u Ministarstvu spoljnih poslova počela Milanovićeva diplomatska karijera”, zapisano je u Milanovićevoj biografiji.
(Kurir.rs, Jutarnji.hr, Foto: Printscren/YouTube/Jutarnji list/Beta/Lana Silver Dominić)
NE PROPUSTITE
