"Moj otac je bio pacijent sa rakom, a onda je u bolnici dobio koronu." Iznenada je preminuo. A kada sam došao u bolnicu, na patologiju, iznenadio sam se kada mi je lekar rekao - dođite odmah do mene, da se dogovorimo šta da napišem kao uzrok smrti. Slomljeni ste jer ste izgubili voljenu osobu i ovo uopšte nije trenutak kada vas zanima šta će biti zapisano kao uzrok smrti. Takođe sam rekao otprilike - ko sam ja da znam kako to utvrditi ... ", kaže sagovornik Net.hr-a koji je svog oca sahranio pre nekoliko sedmica. Na kraju je kao uzrok uneta onkološka dijagnoza. Naš sagovornik zna da njegov otac nije ulazio u te dnevne statistike o broju umrlih od koronavirusa, niti se, kaže, usuđuje da proceni šta je bilo presudno za očevu smrt.
Međutim, ovaj slučaj nesumnjivo pokazuje da su podaci o umrlima u Hrvatskoj još uvek vrlo neprecizna kategorija.
Drugi slučaj je iz doma za starije i nemoćne osobe u Zagrebu. U tom domu je, kao i u mnogim drugim staračkim domovima u Hrvatskoj, izbila infekcija koronavirusom: bolesne starije osobe odvođene su na improvizovano odeljenje za koronavirus, one sa najtežim simptomima odvožene u bolnicu, a oni sa "ne tako teškim simptomima" ostali su u toj izolovanoj sobi, međutim, kada se stanje stare žene toliko pogoršalo da je preminula - ostali oboleli uhvatili su osoblje kako raspravlja da li će slučaj biti "prijavljen" kao smrt od koronavirusa ili ne.
Iz dana u dan u Hrvatskoj Štab objavljuje broj pacijenata, ali i broj umrlih od koronavirusa, ali to je javna tajna - a to potvrđuju i ljudi iz zdravstvenog sistema u intervjuu za Net.hr - da su ti brojevi vrlo netačni. Porodični lekari su već upozorili da je broj pacijenata netačan jer mnogi ljudi sa simptomima nisu ni testirani, a mnogi članovi porodice "registrovanih pacijenata" koji su lečeni kod kuće nisu uključeni ni u jednu statistiku. Ali šta je sa brojem poginulih? Prema zvaničnim statistikama, broj smrtnih slučajeva od koronavirusa od početka pandemije sada se broji u hiljadama, a dnevni broj je više od 50, a često je prijavljen "rekordan broj" smrtnih slučajeva.
Iako smo Ministarstvu zdravlja poslali upit o formiranju broja umrlih od koronavirusa u Hrvatskoj i kakve su projekcije mogućih odstupanja, iako smo upit ponovili i odgovor čekali dvije sedmice - odgovor nije stigao. Međutim, dr Vikica Krolo, iz Koordinacije hrvatskih porodičnih lekara (KoHOM) i zamenica predsednika Hrvatske lečničke komore - potvrđuje ono o čemu se samo javno nagađa. "Smrtnost od Covida objavljuje se samo kada pacijent umre u bolnici. Dakle, zvanična statistika odnosi se samo na smrtnost u bolnici. Svi oni koji umru u domu ili staračkom domu nisu uključeni u trenutnu dnevnu statistiku ", rekao je dr Krolo u intervjuu za Net.hr.
Dr. Krolo naglašava da će biti moguće tačno utvrditi koliko ljudi ima koronavirus, prema izveštajima porodičnih lekara prema HZZO i HZJZ, "kada se dodaju oni sa kodom U07.2 - Covid pacijenti bez testiranja, samo prema kliničkoj slici, isti kao i broj umrlih ".
Naime, porodični lekari zbrinjavaju preko 80 odsto pacijenata sa Kovidom, ali i sve one koji su opušteni sa bolničkog lečenja. Među njima je veliki broj starijih ljudi, ljudi sa već narušenim zdravljem ili ljudi sa značajnim popratnim bolestima, koji umiru kod kuće nakon bolničkog lečenja, a ti ljudi sada nisu obuhvaćeni nikakvom statistikom.
Dr. Vikica Krolo je otvoreno upozorila da broj pacijenata koje Štab svakodnevno objavljuje zapravo odstupa od stvarnosti. "Testiramo manje pacijenata sa PCR-om nego što znamo da ima pacijenata. Na primer, u slučajevima kada su svi članovi jedne porodice klinički bolesni sa koronom, porodični lekari šalju samo 1-2 člana iste porodice na testiranje. Naime, pritisak na testiranje je uglavnom bio prevelik i čekalo se izuzetno dugo na datum ispitivanja, u nekim periodima od osam dana. Kada dobijemo potvrdu da su jedan ili dva člana porodice kovid pozitivni, a ostatak porodice registrovan kao kovid pozitivan, u skladu sa preporukama CNIPH za članove domaćinstva, ali ih nema u službenoj statistici koja se svakodnevno objavljuje ", objašnjava dr Krolo.
Takođe naglašava da brzi testovi na antigen nisu uključeni u statistiku testiranih, a po zemljama u kojima su paralelno objavljeni rezultati PCR testa i brzog testa na antigenu, evidentno je da postoji odnos 1: 1. "Ovi podaci takođe ukazuju na to da ima više pacijenata nego što je objavljeno u zvaničnoj statistici", upozorava dr Krolo.
"Mislim da sigurno ima mnogo više pacijenata i ljudi zaraženih Kovidom nego što je testirano". Najmanje tri do četiri i puta više nego što pokazuju zvanične statistike. Ali koliko tačno je teško reći. Bilo bi dobro da taj tačan broj naknadno utvrde zavodi za javno zdravlje", kaže dr. Krolo.
Naravno, niko se ne usuđuje da govori o proceni stvarnog broja umrlih - odnosno, koliko odstupa od prikazanih podataka, ali nema sumnje da je broj umrlih veći od objavljenog. Nisu uračunati smrtni slučajevi u domovima za stare, smrtni slučajevi kod kuće, ali takođe - sivi broj koji je prisutan u bolničkom sistemu, jer ni taj broj nije u potpunosti tačan i često zavisi od "dogovora“ patologa sa članovima porodice. Naročito u vreme kada se insistiralo na vrlo strogim sahranim pravilima za ljude koji su umrli od koronavirusa, nije bilo važno šta će biti upisano.
"Utvrđivanje uzroka smrti je tinjajući problem u zdravstvu, čak i bez koronavirusa. Ne samo kod nas, već i u svetu. Na nesreću, ovo je velika siva zona", rekao je Net.hr. jedan od bivših visokih zdravstvenih zvaničnika. "Lekar na odeljenju navodi da je srce osobe prestalo da radi i da je prestalo da diše i telo šalje na obdukciju. U hrvatskim bolnicama, kao i drugdje u svetu, obavezno je da patolog napiše uzrok smrti i izvrši obdukciju. Međutim, u Hrvatskoj se radi samo tri posto obdukcija. Drugde u svetu nije postignuto sto posto, ali procenti su mnogo veći nego u Hrvatskoj. Naravno, zdravstveni sistem, koji je toliko pogođen krizom kao hrvatski, da nedostaje toliko lekara i medicinskog osoblja, neće odlučiti da zapošljavanje patologa bude prioritet ... i to je zona u kojoj se odvijaju improvizacije. Tvrdi se da članovi porodice "ne pristaju“ na obdukciju itd. Javni zdravstveni radnici, zaposleni Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, vrše kontrole u bolnicama, ali je teško uvesti red sa tako malim brojem patologa. Na primer, jednom je objavljeno da se broj smrtnih slučajeva sa dijagnozom R99 u maloj bolnici znatno povećao - neodređen. Mnogo problema u hrvatskom zdravstvu se sada pojavilo, uključujući očigledno postupanje s netačnim brojevima", kaže naš sagovornik.
Svi se slažu da je situacija u staračkim domovima posebno zabrinjavajuća. Slovenija, na primer, uključuje podatke iz staračkih domova u statistiku koju objavljuje o pacijentima i smrtnim slučajevima od koronavirusa. Italija, s druge strane, objavljuje zbirne podatke o smrtnim slučajevima, ne izdvaja smrt od koronavirusa u staračkim domovima, već samo zato što im je nezamislivo da imaju bolesnike od koronavirusa u staračkim domovima.
Nažalost, Hrvatska je pribegla praksi koju je, poput Italije i mnogih drugih evropskih zemalja, odlučila izbjeći - pacijenti sa koronavirusom se odmah premeštaju iz staračkih domova i odvoze, zavisno o težini simptoma, u bolnice ili mesta na kojima o njima brine medicinsko osoblje.
U Hrvatskoj je prećutno bilo dozvoljeno organizovati improvizovana ograda u staračkim domovima. U praksi to često izgleda samo kao segregacija i grupisanje u posebnoj sobi ili prostorijama starijih ljudi koji su oboleli od koronarnog virusa, a o njima se, sa manje ili više opreme, brinu obični zaposleni. Poznato je da u mnogim privatnim domovinama za starije osobe gotovo da uopšte nema medicinskih sestara, a u tzv. država - sve ih je manje. Na primer, starački dom u Zagrebu, koji se smatra jednim od najboljih, sa više od dve stotine korisnika, zapošljava samo osam "pravih“ medicinskih sestara, a ostali su negovatelji, sa manje ili više profesionalnim kvalifikacijama. Nezvanično saznajemo da je većina njih trenutno "van stroja“ jer imaju koronavirus.
Ni u dubinama Hrvatske nije bolje. Na primer, starački dom u Virovitici trenutno ima trećinu slučajeva koronavirusa.
Međutim, nema odgovora na pitanje da li bi bilo bolje da je Hrvatska, poput Italije, nastavila odmah odvajati prve bolesnike od staračkih domova, a ne držati ih i brinuti se o njima u improvizovanim bolnicama bez ozbiljnog zdravstvenog nadzora.
Dr Vikica Krolo kaže da su u zvaničnu statistiku uključeni samo oni koji su umrli u bolnicama, a ne oni koji su podlegli krunama u domovima ili staračkim domovima
Od ukupno 662 "pružaoca socijalnih usluga za stara lica“, Ministarstvo rada i socijalnog staranja je 21. decembra ove godine imalo čak 192 zvanično registrovane infekcije koronavirusom, Ministarstvo je odgovorilo na zahtev Net.hr. Kažu da se podaci svakodnevno prikupljaju i ažuriraju na osnovu upitnika koje su "pružaoci usluga“ dužni da svakodnevno popunjavaju i šalju nadležnom ministarstvu. Tako se prikupljaju podaci o broju umrlih od korisnika koronavirusa: do 18. decembra 2020. registrovano je ukupno 469 starijih ljudi, korisnika socijalnih usluga, koji su umrli. Međutim, na naš upit nije precizno odgovoreno da li su ove brojke uključene u statistiku osoblja, i ako ne - kada. Ministarstvo nije moglo da odgovori ni na naše pitanje o poređenju sa prethodnim godinama - koliko je koronavirus povećao smrtnost u našim staračkim domovima u odnosu na prethodne periode - jer je Ministarstvo o "nema podataka o smrtnosti osoba kod pružalaca socijalnih usluga u prethodnim godinama“.
Pitali smo i za pojačani nadzor domova u kojima se sada zbrinjavaju pacijenti sa koronavirusom, a potvrđeno nam je da je inspekcija sada znatno intenzivnija nego ranije i da je identifikovano "sve više pružalaca usluga sa većim kapacitetom od utvrđenog prema licenci i nedostatak potrebnog broja radnika zaposlenih na radnom mestu medicinske sestre".
S obzirom na to da tačne komunikacijske linije između lokalnog sjedišta i centralnog još uvek nisu jasne, čak i kada je reč o sumiranju podataka, pitali smo u jednoj od županija gdje je ove jeseni došlo do značajnog povećanja broja zaraženih i umrlih, Krapinsko-zagorske županije - kako formiraju broj umrlih koje objavljuju svakog dana. Rečeno je da zdravstvene ustanove pružaju podatke svakodnevno, a sa staračkim domovima u njihovoj županiji - iako nisu u njihovoj nadležnosti - dogovoreno je da podatke pružaju tri puta nedeljno. "Sve ove informacije, kao i dnevni broj novooboljelih, broj ljudi u samoizolaciji, broj hospitalizovanih i ljudi na respiratorima redovno se dostavljaju medijima i Stožeru civilne zaštite Republike Hrvatske.“, Ali nema preciznog odgovora. nedeljno iz staračkih domova uključenih u dnevne cifre.
Očigledno je da i na nacionalnom i na lokalnom nivou još uvek postoji neka vrsta sive zone, deo zaraženih i umrlih od koronavirusa očigledno ne ulazi u zvanične dnevne najave sedišta. A ovo nesumnjivo utiče na analitiku, ali takođe otvara problem moguće manipulacije ciframa koje se objavljuju i na osnovu kojih Štab i Vlada usvajaju mere u borbi protiv koronavirusa.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
