Anja Šimpraga, koja je u regionalnoj javnosti postala poznata kao "devojčica iz kolone" nakon što je u Hrvatskom saboru povodom 25. godišnjice Oluje pričala o traumatičnom iskustvu izbeglištva iz Hrvatske, kada je imala samo osam godina, biće najmlađa članica vlade Andreja Plenkovića.
- Danas, 25 godina posle, ova devojčica iz kolone stoji pred vama. Imam samo jednu želju - gradimo društvo slobode, gradimo zajedničku budućnost - poručila je Šimpraga u parlamentu 2020. i na kraju govora dobila aplauz.
Anja Šimpraga kadar je Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) i ubuduće će biti potpredsednica vlade umesto Borisa Miloševića.
Rođena je 23. jula 1987. godine u Kninu, a završila je Agronomski fakultet u Zagrebu i stekla zvanje magistra agronomije. U SDSS se učlanila već sa 18 godina, a pre nego što je obelodanjeno da će biti nova potpredsednica Vlade Hrvatske ona je bila potpredsednica Opštinskog veća opštine Ervenik, potpredsednica Aktiva žena SDSS, predsednica šibensko-kninske županijske organizacije SDSS i zamenica župana Šibensko-kninske županije.
U Saboru se najviše pamti njen emotivni govor u kojem je naglasila da je bila dete iz kolone dok je s porodicom bežala iz Knina.
- Poslednjih dana svi pričaju o Oluji, baš svi. Bez obzira koliko o tome zaista znaju. Jesu li preživeli te ratne strahote ili su ih tek posmatrali, bez obzira iz kog su ugla ili iz koje su je pripadnosti doživeli. Svake godine u ovo vreme, dete progovara u meni. Sećanje jedne devojčice iz kolone. Tog 4. avgusta 1995. imala sam tačno osam godina. Najednom i nebo je promenilo boju. Sparina je otežavala disanje, nije slutilo na dobro - prepričavala je Šimpraga sećanje na taj dan.
S ruksakom kupljenim za drugi razred osnovne škole, priča, bila je spremna za put, "put koji nije imao ime, put koji je vodio ko zna gde". Kako je dodala, od Knina do Petrovačke ceste, preko Banjaluke, a otuda bez stajanja išli su prema Srbiji gde su bili do 1999. godine.
Želja za rodnim krajem bila je, kaže, jača pa su se u Knin vratili 1999. godine "na svoj kamen, pored svoje reke, među svoje ljude".
- Znala sam da su i moji vršnjaci Hrvati prošli patnju, strah i morali ići putem gde nije bio njihov dom. Ali sam isto tako znala da će ta ista deca s jedne i druge strane jednom sesti za isti sto i dogovoriti da se više nijednom detetu ne ukrade detinjstvo, pravo na sreću. Mali čovek uvek bude taj koji pati, koji se ništa ne pita - rekla je tada Šimpraga.
Gledajući svog oca i majku, njihove žuljevite i hrapave ruke, koje su danonoćno radile u polju kako bi svoju decu izveli na pravi put znala je, kaže, da je puno važnije biti čovek nego samo Hrvat ili samo Srbin.
(Kurir.rs/ Jutarnji list/ Index.hr)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
