Posle lečenja kod kiropraktičara u privatnoj klinici u Beogradu, 58-godišnjaku je konstatovan prelom prvog vratnog pršljena, zbog čega je ostao nepokretan i odmah je stavljen u indukovanu komu.
Umro je nedugo nakon toga. Takve vesti zgrozile su region, a pitanje ko kontroliše rad kiropraktičara ostalo je da visi u vazduhu? Kojoj inspekciji podleže takvo zanimanje?
Novinari Slobodne Dalmacije su kontaktirali nekoliko udruženja, komora, ministarstava i strukovnih organizacija u Hrvatskoj, i što su više ulazili u temu, više su se čudili što se kod nas takav slučaj već nije dogodio.
Situacija je još gora kada je u pitanju školovanje novih kiropraktičara u našoj zemlji. Šarlatani u toj oblasti često zarađuju jer ne postoji nijedan program edukacije kiropraktičara koji je odobrilo Ministarstvo nauke i prosvete.
Počnimo sa prvim ministarstvom koje su kontaktirali na ovu temu.
"Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, kiropraktičari nisu zdravstveni radnici i ne potpadaju pod nadzor zdravstvene inspekcije", toliko o tome iz Ministarstva zdravlja. Međutim, ako bi došlo do preloma kičme, onda bi to bilo u njihovoj nadležnosti.
Što se kiropraktike tiče, u Hrvatskoj ima previše apsurda. Odavno je poznato da kiropraktika tu nije nije zakonom regulisana profesija, ali je zato na sajtu Zavoda za zapošljavanje uredno objašnjeno kako se kiropraktičari školuju za zanimanje koje kod nas nije regulisano. (?!).
"U svetu postoje fakulteti za kiropraktiku, na primer u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Francuskoj, Velikoj Britaniji itd. U Republici Hrvatskoj za sada postoji samo dodatno obrazovanje za kiropraktiku i to za te ljude. koji su već stekli obrazovanje iz oblasti zdravstva/medicine (npr. diplomirani doktori medicine, fizioterapeuti i sl.) – tako piše na službenoj stranici Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, dok istovremeno Ministarstvo znanosti i Obrazovanje tvrdi da ne postoji nijedan odobren obrazovni program.
Kada su zatražili od Zavoda za zapošljavanje da detaljnije pojasni informacije koje su izneli na svom zvaničnom sajtu i da ih upute gde se u Hrvatskoj školuju kiropraktičari, nisu dobili odgovor. Taj deo nije u njihovoj nadležnosti, ali zato na zvaničnom sajtu obaveštavaju javnost o edukacijama koje, ponavljamo, nije odobrilo nadležno ministarstvo.
– Savetujemo vam da se za odgovore obratite Ministarstvu zdravlja, Hrvatskoj lekarskoj komori i/ili Agenciji za znanost i visoko obrazovanje – ponovo su ih uputili na drugo mesto iz Instituta.
Odmah na početku eksta Ministarstvo zdravlja se ogradilo od kiropraktičara. Što se tiče Agencije za nauku i visoko obrazovanje, njihov zadatak je vrednovanje i overa stranih diploma, pa nas je zanimalo koje se obrazovne institucije smatraju relevantnim i kako se priznaju diplome zanimanja koja nisu zakonski regulisana u našoj zemlji.
- Imamo evidenciju o dve kvalifikacije iz SAD (Doctor of Chiropractic, DC), gde, pored Kanade, postoji jedino kompletno fakultetsko/univerzitetsko obrazovanje iz ove oblasti - odgovorili su iz Agencije, a za dodatna pitanja su nas ponovo uputili Ministarstvu zdravlja (?!).
Kada je u pitanju obrazovanje, kakvo je stanje u kontroli rada kiropraktičara? Danima su pokušavali da pronađemo odgovor ko kontroliše kiropraktičarske zanate i odmah nam je postalo jasno da je država svojim krajnje inertnim pristupom omogućila rad šarlatanima.
U razgovoru sa Vedranom Korunićem, direktorom Akademije kiropraktike, i Igorom Grgićem, predsednikom Hrvatskog saveza kiropraktičara, došli smo do konsenzusa da je najveći problem to što zakon nije ograničio pružanje kiropraktičkih usluga samo na osobe koje su pravilno obrazovane i osposobljene za rad, što otvara prostor za neprofesionalan rad onih koji su pohađali razne kratke vikend kurseve.
Ako je reč o samoj profesiji kiropraktičara, onda su uslovi obrazovanja za Korunića jasni: potrebno je završiti studije kiropraktike na nekom od priznatih stranih fakulteta u trajanju od pet do sedam godina i tako postati doktor kiropraktike.
– Druga opcija, koja je dostupna samo zdravstvenim radnicima, je dvogodišnje stručno usavršavanje zdravstvenih radnika (uglavnom doktora, fizioterapeuta i kineziologa) na Akademiji kiropraktike, koja se može upisati ovde u Zagrebu, gde se postaje doktor medicine. Medicinska kiropraktika (D.M.C.), a o tome govori HZZ na svom sajtu - objasnio je Vedran Korunić, predsednik Hrvatskog društva za prirodnu, energetsku i duhovnu medicinu (HUPED). Ali ovde dolazimo do priličnog problema.
Njihovo obrazovanje, kako nam je objasnio Korunić, spada u neformalni sistem koji sprovodi strukovna organizacija registrovana u Ministarstvu uprave i čijim Statutom je omogućeno obrazovanje u okviru registrovanih delatnosti. Pored toga, dodajte u, na njihovom zvaničnom sajtu, istaknut je registar terapeuta i iscelitelja, uz napomenu da su „kriterijumi za članstvo nedovoljno obučenih i obrazovanih iscelitelja i terapeuta previsoki“.
– Naša stručna organizacija – HUPED kontroliše, licencira i nadgleda rad kiropraktičara i edukuje nove kiropraktičare iz oblasti medicinske kiropraktike. Dakle, doktori kiropraktike (D.C.) i doktori medicinske kiropraktike (D.M.C.) su formalno dve odvojene profesije, ali u svom radu koriste iste tehnike kiropraktike – objasnio je Korunić.
On je napomenuo da su sve delatnosti nekonvencionalne medicine privredne delatnosti van zdravstvenog sistema, a Ministarstvo zdravlja se ne smatra nadležnim za njihovo regulisanje, ostavljajući njihov nadzor „kao strukovnoj organizaciji terapeuta i iscelitelja”.
Sa tim se, međutim, ne bi složio Igor Grgić, doktor kiropraktike koji je 1996. godine diplomirao na Palmer koledžu u SAD. On tvrdi da je potpuna neistina da HUPED reguliše rad kiropraktičara u Hrvatskoj, jer oni nemaju dozvolu da ulaze u njegovu radnju i proveravaju njegove diplome ili rad.
Tvrdnje predsednika HUPED-a pokušali su da provere sa nekoliko ministarstava. Zanimalo ih je ko je HUPED-u licencirao da nadgleda rad kiropraktičara, kao i njihovu obuku novih kiropraktičara, ali odgovor na to pitanje nisu dobili ni od koga. Jedino nam je Ministarstvo nauke i prosvete konkretno odgovorilo:
– S obzirom da se Vaše pitanje odnosi na obrazovanje Udruženja, prema navedenom, možemo reći da Ministarstvo nauke i obrazovanja i Agencija za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih nisu nadležni da prate i uvide u rad i evidenciju za pomenute aktivnost. Ne postoji nijedan program edukacije kiropraktičara koji je odobrilo Ministarstvo nauke i prosvete – odgovorili su i time demantovali HUPED.
Igor Grgić, doktor kiropraktike, smatra da je veliki problem u Hrvatskoj upravo takvo obrazovanje koje je nedovoljno za obrazovanje kiropraktičara. Zato ima mnogo samozvanih terapeuta, a školovani kiropraktičari nisu ni krivi ni dužni da se stavljaju u isti koš sa školovanim terapeutima.
- Ne postoje kursevi kiropraktike. Mora se razjasniti da su ljudi koji to nude u Hrvatskoj najobičniji prevaranti. Studije kiropraktike su počele u SAD, kiropraktika kao posebna nauka datira još od 1895. godine, a prvi fakultet je počeo sa radom 1905. godine. Danas u Americi imate verovatno više od 20 takvih koledža. Takvih fakulteta ima i u Evropi: u Engleskoj, Francuskoj, Italiji, Norveškoj i Španiji.
Dakle, radi se o ozbiljnom nastavnom planu i programu koji od učenika zahteva da prođe sve časove fizionomije čoveka, anatomije, radiologije i drugih stvari kako bi se upoznao sa telom, a uz to, paralelno, uči tehnike postavljanje. Kod mene je bio slučaj da fakultet završiš sa osam osnovnih tehnika koje svako mora da zna, a tokom fakulteta možeš da se obrazuješ u još više tehnika, u kiropraktici ih ima oko 30 – objasnio je Grgić, koji je naglasio da čak i za zdravstvene radnike pola godine nije dovoljno, jednogodišnji ili dvogodišnji kursevi.
On je upozorio da pacijenti moraju da se upoznaju da li idu kod kiropraktičara koji ima diplomu priznatog univerziteta, a to je vrlo lako proveriti.
- Kada primim novog pacijenta u ordinaciju, onda tokom sata razgovora pregledam njegovu dokumentaciju i snimke, objasnim šta bih i na koji način, i dajem mu uputstva kako da se ponaša nakon tretmana i kako da radi u svakodnevnom životu kako bih izbegao situacije i probleme koji su me zadesili. Moj profil pacijenata je od malih beba do ljudi starijih od 90 godina, a da bih to uradio, svakom moram drugačije da pristupim.
Međutim, nikada nema neprimerene sile i osnovni postulat koji nas uče na celom fakultetu je: „Ne škodi“ – naglasio je naš sagovornik. Njegova delatnost je registrovana pod „drugim delatnostima humane medicine“, a smatra da bi bilo logično da pripadne Ministarstvu zdravlja.
- Godinama se trudimo da podignemo svest o ovom problemu. Moj prethodnik, dr Mihael Šantek, pokušao je da ovaj problem iznese pred Ministarstvo zdravlja, da se bar reguliše pitanje ljudi koji se time bave, da to moraju biti samo oni koji imaju overenu diplomu. Upravo zbog nepostojanja zakonskog okvira, deregulacija otvara prostor za šarlatane – istakao je Igor Grgić i poručio da nikada ne treba nekome davati kičmu ako niste dobro proverili onoga kome stavljate ruke.
Vedran Korunić, predsednik Hrvatskog društva za prirodnu, energetsku i duhovnu medicinu, podsetio je kako je 2004. godine osnovan tadašnji ministar pravosuđa Savet za nekonvencionalnu medicinu, a on je bio predsednik tog tela.
– Aktivirana je i radna grupa za izradu predloga Zakona o regulisanju nekonvencionalne medicine, kojoj sam prisustvovao i ja, sa predstavnicima Ministarstva zdravlja i Ministarstva pravde.
Zaključak je bio da se nekonvencionalne metode ne mogu koristiti iz više različitih razloga, koje sada neću nabrajati, treba da se ugradi u sistem zdravstvene zaštite, ali da se obavlja kao privredne delatnosti van sistema zdravstvene zaštite, što je sve regulisano pravilima naše strukovne organizacije. I dalje nedostaju kaznene mere koje bi onemogućavale rad onima koji nisu adekvatno obrazovani i obučeni za rad u određenim delatnostima – zaključio je sagovornik Slobodne Dalmacije.
U obavljanju delatnosti iz oblasti nekonvencionalne medicine, napominje da je bitno kako se pristupa klijentu i da je klijent svestan gde je tačno došao, odnosno da je stigao u centar gde se usluge pružaju van zdravstvenog sistema. , a ne kod lekara ili bilo koje druge zdravstvene ustanove, onda da će se podvrgnuti lekovito-terapijskom postupku, a ne medicinskoj terapiji.
Važno je da zna da analiza energetskog i funkcionalnog stanja organizma nije medicinska dijagnoza i da uređaji koji se koriste za analizu stanja nisu medicinski.
- Sve ovo, kao i niz drugih činjenica, od suštinskog su značaja za zakonitu i bezbednu praksu nekonvencionalne medicine, a naši sertifikati, diplome, uverenja i licence klijentima pružaju sigurnost da su došli na pravo mesto, gde će biti pružena kvalitetna usluga van zdravstvenog sistema – naglasio je on.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
