Među 20.000 Hrvata koji trenutno žive i rade u Irskoj, prema podacima Središnjeg državnog ureda za Hrvate izvan RH, je bračni par iz Osijeka, Mirela i Ivan Nyarko koji je ispričao svoje utiske.
S njima je tamo ćerka osnovnoškolka i sin srednjoškolac, a par je zaposlen u svojim strukama - Ivan radi za AirBnB kao senior voice netword engineer za područje Evrope, Bliskog istoka i Afrike, a Mirela je kao diplomirana ekonomistkinja u Irskoj zaposlena kao product manager za kreditne kartice u Bank of Ireland.
- I Ivan i ja smo često selili. On je rođen u Gani, ja u Bosni i Hercegovini. Oboje smo došli u Osijek pa iz Osijeka u Zagreb. Uvek smo bili zainteresirani za inostranstvo, ponajviše da testiramo sebe i vidimo hoćemo li uspeti da nađemo poslove van Hrvatske, koliko su naši profili i radno iskustvo interesantni firmama s većih tržišta, gde je veća konkurencija - objasnila je Mirela.
Par se dosad nije požalio, ispričali su, a plate im rastu svake godine. Tu je i niz benefita poput privatnog zdravstvenog osiguranja, plaćeni fitness, ''wellbeing'' slobodni dani, besplatni obroci...
- Rast plate ovisi o individualnom rezultatu u prošloj godini, koji se meri naspram ciljeva definisanih na početku godine, a odnose se na poslovne ciljeve i na ciljeve iz vašeg individualnog poslovnog razvoja i koliko ste ostvarili iste. Kompleksniji ciljevi u pravilu znače da idete prema overperformingu i donose veći rast plate - objasnila je za N1, a najveći problem predstavljalo im je stanovanje pa su tek nedavno uspeli da kupe svoju kuću, a uz to su problem i vrtići.
- Treba cela jedna prosečna plata da se pokrije cena vrtića za dvoje ili troje dece. Dečjih vrtića je malo i svi su privatni. Osnovne i srednje škole su državne ili privatne. Državne su, naravno, besplatne, a srednje privatne škole koštaju između 5.000 i 8.000 evra po godini, skoro kao neki fakulteti. Sve škole uglavnom prate isti kurikulum tako da u samom obrazovanju nema neke razlike, ali u privatnim školama prisutan je element društvenog statusa jer tamo idu deca imućnijih roditelja - objasnila je.
- Ali, ljudi su dosta optimistični i nisu skloni dramatizovanju. Recimo, kad se dogodi neka greška na poslu ili u školi, fokusiraju se na to kako da te greške što pre poprave i nešto nauče iz njih. Kod nas je fokus na tome da se greške ne dogode. Razlika između ta dva pristupa je da se tamo gde su greške “dozvoljene” one lakše ispravljaju i stvari brže obavljaju - zaključila je.
Kurir.rs/večernji list
NE PROPUSTITE
