Aleksandar Dragović obeležio je 2021. godinu! Kada neko ko je izgradio ime i prezime u "ligama petice", odbije znatno unosnije ponude velikih klubova i dođe u Crvenu zvezdu samo da bi ostvario dečački san, onda svakako zavređuje pažnju javnosti. Momak rođen u Beču, koji se oseća Srbinom i Austrijancem, podelio je za čitaoce Kurira svoje utiske o prvih šest meseci na Marakani i Beogradu.
Kako ti je u Zvezdi?
- Super! Zvezda je velika! Uvek je pritisak. To sam znao. Lepo je. Nismo svaku utakmicu odigrali na visokom nivou i onako kako publika od nas očekuje. Ljudi smo! Ne možemo svaka tri dana da pobeđujemo sa 3:0, 4:0, ili 5:0. Dajemo sve od sebe, dobro treniramo. Izvinjavam se navijačima, ako naša svaka utakmica nije bila fenomenalna. Ono što je sigurno jeste da na svakom meču dajemo sve od sebe - počeo je intervju za Kurir Aleksandar Dragović.
Kao fudbaler top klase stigao si u Crvenu zvezdu. Kako se to desilo?
- Ljubav nije sigurno! (smeh) Ljubav je samo kad imam ženu. (smeh) Šalim se naravno. Moj san od detinjstva bio je da jednog dana zaigram za Crvenu zvezdu. Još kao dečaku, moj deda Zlativoje mi je ugradio tu ljubav prema Zvezdi. To sam sada i doživeo. Ovde sam, daću sve od sebe, za klub, za navijače... Kako na treningu, tako i na utakmici. Zvezdin grb je za mene svetinja.
Ko te je iz Crvene zvezde prvi pozvao?
- Nije to za priču... (smeh) Godinu dana smo pričali, pregovarali. Nije bitno sa kim sam pregovarao. To kažem iz poštovanja prema saigračima, prema fudbalerima koji su u to vreme igrali za Crvenu zvezdu mnogo važne utakmice. Pratio sam svaku utakmicu Zvezde, to mogu da otkrijem.
Pomenuo si dedu. Koliko je deda Zlativoje uticao na tebe kada je Crvena zvezda u pitanju?
- Kako da ne... Mnogo. Uz njega sam naučio šta je Crvena zvezda. Hvala Bogu, naučio me je da navijam za Zvezdu, a ne za Partizan. (smeh) Ali, sa 30 godina sam sam odlučio da dođem. To je bila moja odluka. A, ne dedina! Sam sam procenio šta je najbolje za mene. Srećan sam što sam ovde. Lepo se osećam. Svaki dan mi je ispunjen.
Da li si svestan koliko je tvoj postupak oduševio navijače? Oni sada još više žele titulu.
- Ne gledam na tu stranu... Ja sam fudbaler, volim da dam sve od sebe za ekipu. Saigrače doživljavam kao jednu porodicu. Svako od nas mora da odradi svoj deo. Mi treba da ginemo na terenu, navijači na tribini... Svi mi volimo Zvezdu. Želimo da budemo šampioni. Hoćemo li uspeti? Ne znam. Daćemo sve od sebe. Hoće li biti dovoljno? Opet, ne znam.
U modernom svetu novac sve diktora. Kako si ti odlučio da za prilično manji novac izabereš Zvezdu, a ne recimo neki klub iz Turske ili Rusije koji ti je nudio pet puta više para?
- Vodio sam se onom starom. Rodio sam se bez para i na onaj svet ću otići bez para. Naravno, da je novac važan faktor u životu, ali odluka da dođem u Crvenu zvezdu bila je moj san. Ja taj san sada živim i osećam se najbolje moguće u svom životu. Mnogo mi je lepo. Evo, kazaću ti nešto... Neverovatan je osećaj kada stojim u tunelu pred utakmicu. To ne može da se objasni, rečima da se opiše. To su emocije, a one ne mogu da se kupe parama. To moraš da osetiš i da doživiš.
Novac nije igrao presudnu ulogu, ili...
- Niko naravno neće da radi za džabe. Niti da igra za džabe. Bogu hvala, dao mi je dve noge, dve ruke, pa ću posle fudbala imati šta i gde da radim. Kako vi u Srbiji kažete - imaću sa čim da zaradim neki dinar. (smeh)
Koji ti je cilj u dresu Crvene zvezde? Čemu težiš?
- Svi mi želimo titulu. Radimo na tome. Opet, biće teško. Moramo da priznamo da Partizan ima dobru sezonu, gazi sve u ligi. Mislim da će biti zanimljivo do kraja lige. Ja sam tip koji gleda samo svaki sledeći dan. Ne gledam previše u budućnost. Najvažnije je da budem zdrav, da se ne povredim. Da cela ekipa bude zdrava. Nema ništa gore nego kad si povređen i kada ne možeš da treniraš. Nemam ja cilj da mi sad moramo po svaku cenu da uzmemo titulu. Ne, ali daćemo sve od sebe da je uzmemo. Ako izgubimo... Život ide dalje! Neće biti smak sveta! Ipak je to život. Sledi nam borba, nema predaje, borićemo se za naše navijače jer su najbolji. Da ih obradujemo i uzmemo titulu.
Ponikao si u Austriji iz Beča. Tamošnji mediji pišu da mnogo finansijski pomažeš. Koliko ti znači taj klub?
- Ne želim da pričam u medijima kako pomažem Austriju zajedno sa Davidom Alabom. To je moj klub. Prošao sam sve kategorije, dali su mi šansu da zaigram za prvu ekipu. Oni su mi dali fudbalski život. Uvek ću im biti zahvalan. Dok sam živ.
Dalje u karijeri, obreo si se u Bazelu. Kakve uspomene nosiš iz Švajcarske? Tamo si igrao sa Salahom.
- Vidi... Ja u Zvezdi, a on u Liverpulu! Ha, ha, ha... Ne... Imali smo fenomenalnu mladu ekipu, većina nas je napravila ozbiljne karijere. Some je u Menhengladbahu, Šer, Šaćiri, Džaka, Elneni... Svi su uspeli. Malo nam je nedostajalo da uđemo u finale Lige Evrope, međutim naleteli smo na Čelsi. Te tri godine koje sam proveo u Bazelu bile su baš srećne po mene. Uzeli smo titulu, kup... Pokupio sam sve što može.
Sledeća stanica bili su Bundesliga i Leverkuzen. Kako je tamo bilo?
- Prvu godinu nisam igrao, bilo je grešaka. Jeb... Dešava se. Neke utakmice smo izgubili zbog mene. Stavili su me na crnu listu. Nisam se žalio. Već sledećeg dana sam radio više. Nisam od onih koji kukaju, već na terenu pokazuju koliko vrede. Trener mi nije verovao, ja sam želeo da igram i odlučio sam se da idem u Lester.
Premijer liga je sigurno bila novo iskustvo za tebe, zar ne?
- Tamo sam se osećao baš dobro. Sviđalo mi se tamo. Lester nije nešto lep grad, ali mi je bilo super. Najviše zbog Džejmija Vardija. (smeh) Sa njim nikada nije dosadno. Uživao sam tamo, iako sam proveo jednu sezonu u Lesteru.
Kakvo prijateljstvo te veže sa Vardijem?
- Lud je kao struja!!! Ali, pozitivno. Jedan mnogo dobar momak, koji voli da se šali. U početku sam ga teško razumeo, zbog njegovog posebnog akcenta engleskog jezika. Ali, kažem vam, uživao sam sa njim. Obožavam ga i dalje, čujemo se...
Koliko ti je Austrija kao zemlja dala da se formiraš kao fudbaler?
- Veliko hvala selektoru Konstantiniju! Volim da ga pomenem jer mi je prvi dao šansu. Debitovao sam za Austriju protiv Srbije na Marakani. Tu utakmicu nikada neću zaboraviti, sećaću je se dok sam živ. Hvala Bogu, ja sam iskoristio tu šansu. Vidi, niko neće da te stavi u tim što si lep, već što dobro igraš. Moraš na terenu da pokažeš kvalitet.
Uskoro bi mogao da postaneš i rekorder po broju utakmica za Austriju?
- Videćemo koliko će ih još biti. Godine idu, dolaze mlađi... Sećam se kad sam ja počinjao. Zdrav sam, to je najvažnije. Vidim sebe još šest do sedam godina u vrhunskom fudbalu.
Uvek si sa ponosom govorio o svom srpskom poreklu. Da li je bilo nekog poziva iz Srbije da igraš za našu reprezentaciju?
- Ne! Nikada! Srbija nije bila opcija, jer me niko nije zvao. Sa druge strane, Austrija je zemlja u kojoj sam rođen, gde sam išao u školu, čiji jezik govorim. I posle fudbala živeću u Beču. Meni je Beč, kao vama Beograd. Najlepši grad. Tamo ću se vratiti, tamo vidim sebe. Austrija mi je dala sve, ne samo u fudbalu, već i životu. Volim Srbiju, zbog svog porekla i dede... Ali nikada nisam razmišljao da igram za Srbiju.
Da li ti je prezime koje završava na -ić ikada predstavljalo problem u Austriji?
- Hvala Bogu, nikada nisam imao probleme zbog -ić! Drugi jesu, ima toga. Zezaju, posebno kad ste deca. Meni se nije desilo. Uvek sam bio korektan. Srećan sam što imam -ić. Svoju vezu sa Srbijom nikada nisam, niti ću da krijem, iako sam Austrijanac. Srećan sam to, šta sam! Neki naši ljudi kukaju. Ako se ti prema drugim ljudima ponašaš kako treba, nikada nećeš imati problem. Tako ja razmišljam. Da li je to tako, u redu? Ne znam. Ali, ja tako živim i do sada nikada nisam imao problema.
Da li tebe krasi srpski duh, ali i germanski mentalitet?
- Jeste! Može tako da se kaže. Imam emocije, onako srpske. Ali, volim da radim, onako germanski. U životu i fudbalu treba da imaš sreću. Ali, da bi zaslužio sreću u životu i fudbalu moraš da radiš, mnooogo da radiš. Trening nije dovoljan. To je moj smisao života, verujem u to, jer samo tako možeš da uspeš.
Sa kim se najviše družiš u Crvenoj zvezdi?
- Iskreno... Možda zvuči glupo, ali sa svima sam dobar. Ha, ha, ha...
Ko je najveći šaljivdžija u svlačionici?
- Gobelja!!! Definitivno Gobelja! Sedi do mene. (smeh) Kako on provaljuje?! Podseća me na Vardija. Mnogo mu sliči. Ha, ha, ha...
Ko je namćor?
- Pa, ja! Ha, ha, ha... Ozbiljan sam. Odrastao sam u Austriji, imam tu nemačku crtu.
Ko je zadužen za dobru atmosferu?
- Velja! Velja Nikolić. On je za muziku, ako je na treningu.
Koju muziku slušaš?
- Samo da je veselo. Ha, ha, ha... Može i R'N'B, mogu i naši narodnjaci.
Sviđa li ti se srpska kuhinja?
- Baba mi je uvek spremala naša jela. Volim pasulj! Uh... Kiseli kupus, sarmu. Ali, to nije dobro, zbog previše masti. Zabranio sam babi da to kuva, pravi mi problem. (smeh) Lako dobijem kilažu. Šalim se. Pazim na ishranu, koliko mogu. Opet, jednom se živi. Mora nekad da se jedu i ćevapi, pljeskavica...
Koliko nepravilna iskrana loše utiče na profesionalnog fudbalera?
- Mnogo! Ako svaki dan jedeš u Mekdonaldsu ili restoranima brze hrane, onda su veće šanse da se povrediš. I to je jedina istina.
Gde ćeš proslaviti Božić?
- U Beču! Iako je lokdaun, biću tamo, sa porodicom. Tamo mi je društvo.
Kako si kao dete slavio taj praznik u Austriji?
- Da budem iskren, kad sam bio dete, slavio sam Božić 24. i 25. decembra. Tako je u Austriji. Naš praznik 7. januara je kasnije, to je tamo radni dan, tako da smo mama i ja slavili Božić ranije.
Koja ti je želja za Novu godinu?
- Samo da svi budemo zdravi! Svedoci smo šta radi korona. Želim svim, u porodici, Zvezdi, vama u Kuriru sve najbolje - poručio je Aleksandar Dragović
Kurir sport/Aleksandar Radonić
NE PROPUSTITE
