Ljubomir Fejsa je definitvno jedan od onih fudbalera koji u sebi poseduju magnet pomoću kojeg se trofeji privlače. Verovali ili ne, ovaj 34-godišnji vezista u svojoj bogatoj karijeri osvojio je čak 22 trofeja, što je dovoljno po sebi podatak za svako poštovanje.
Fudbaleri Partizana boravili su u Beleku od 12. do 28. januara, gde su odradili zimske pripreme. Igrači su naporno radili gotovo svaki dan, često su trenirali i dva puta dnevno sa jednim jedinim ciljem, a to je da se što bolje pripreme za nastavak sezone.
U Turskoj smo razgovarali sa Fejsom, koji je u intervjuu za Kurir govorio o brojnim zanimljivim temama. Pričao je bivši as Olimpijakosa i Benfike o svojim fudbalskim počecima, o povratku u Partizan, razlici između srpskog i inostranog fudbala, svojim "naslednicima", kao i o brojnim anegdotama iz svoje karijere.
Na početku razgovora, Fejsa je govorio o pripremama u Turskoj, tim je u Beleku imao sve neophodne uslove za rad.
- Super se osećam. Kad smo bili u Beogradu najgore je bilo tih prvih 10-ak dana, ali onda smo već ušli u ritam, sve se polako stabilizijue i ide u najboljem planu. Ja mislim da je ovo prvi put da nas je vreme apsolutno poslužilo. Pre nego što smo krenuli u Tursku, gledali smo vremensku prognozu, i svaki dan je bila najvaljena kiša. Bili smo u blagom šoku, ali kada smo došli ovde, sunce nas je dočekalo. Kiša nije padala nijedan jedini dan, što je fenomenalno. Ovde je stvarno sjajno, počevši od hrane, pa do terena (koji u poslednja dva dana nije baš u najboljem stanju), onda usluge... Ma sve, zaista je sve na veoma zavidnom nivou.
Atmosfera među fudbalerima Partizana je fenomenalna, što je glavni preduslov za napredak, u svakom segmentu.
- Jeste, često je na pripremama malo "zategnuta" atmosfera. Igrači su nervozni, što sada nije slučaj. Baš komentarišem sa saigračima da nam je vreme ovde veoma brzo prošlo, što je dokaz da nam je bilo zanimljivo. Ovo su nam prve pripreme sa novim šefom, i veoma sam zadovoljan kako napredujemo kao tim. Ima tu dosta stvari koje smo poboljšali u odnosu na prethodnu sezonu, ali videćemo kada utakmice dođu, to je pravo merilo. Ti svakako težiš ka tome da napreduješ u svakom segmentu, i mogu reći da sam zadovoljan. U Beogradu je fokus bio na kondiciji, trčali smo svaki dan, dok smo ovde više radili sa loptom.
Gordan Petrić je dolaskom u Partizan mnogo toga promenio, uspeo je da "spusti loptu", smiri ekipu i unese neophodnu energiju u tim.
- Uspeo je da smiri ekipu. Do njegov dolaska, bili smo u grču, postojala je tenzija... jedan slab rezultat, drugi, treći... Krenuli smo nešto lošije, a kada tako kreneš, nije lako da se vratiš na pravi put. Potrebna je neka nova energija kako bi se trgnuo. Njegovim dolaskom mnoge stvari su krenule na bolje.
Šef stručnog štaba Gordan Petrić pružio je priliku brojnim mladim igračima da se priključe prvom timu na zimskim pripremama, a Fejsa ističe da oni i te kako slušaju savete starijih saigrača, i da vredno rade.
- Slušaju savete, oni su svi mladi, ima dosta dobrih igrača. Mislim da će biti prostora za njih u predstojećoj polusezoni, da dobiju šansu, da osete malo seniorski fudbal, tvrđu igru. Mnogo je drugačije u profesionalnom fudbalu, nego u mlađim kategorija, to je nebo i zemlja. Talenat već imaju, jer u suprotnom ne bi bili ovde, tako da je na njima samo da rade i da se trude. Rad i disciplina su nešto bez čega ne možeš da dođeš do uspeha. Tako sam se vodio tokom cele karijere, i svako ko je disciplinovan doći će do uspeha, pre ili kasnije, ali doći će. To je neminovno.
Proslavljeni fudbaler objasnio nam je gest koji je napravio na utakmici protiv Kolubare, kada je kapitensku traku preusmerio ka mlađem saigraču. On je još tada rekao da traku posle tri glavna kapitena treba da nosi igrač koji je dugo u klubu, koji je ponikao u Partizanu i koji svakako igrama i zalaganjem zaslužuje da je nosi i da bude vođa Parnog valjka.
- Da, to je moj stav! Ljudi koji su tu od svoje desete godine, koji su život posvetili klubu, treba jednog dana da dobiju kapitensku traku. Ajde, prvi kapiten je uvek najiskusniji, ali drugi, treći, četvrti... Mladi igrači trebaju da osete kako je to, da osete taj pritisak. To može samo da im pomogne, za mlade igrače to je jedan dodatni motiv da rade još više.
Vraćamo se u 2008. godinu, kada je Fejsa iz Hajduka iz Kule prvi put u životu obukao crno-beli dres. Kako i sam kaže, tada je ostvario dečački san.
- Prvi mandat u Partizanu mi je ostao u veoma lepom sećanju, što se tiče svega. I prvi put kad sam bio u Partizanu, pa evo i sad, imao sam sreću da igram pre svega sa divnim ljudima, pa tek onda sjajnim fudbalerima. Atmosfera je uvek bila odlična. U prvom mandatu sam eto više titula osvajao, taj period me podseća isključivo na lepe stvari. Kada dođeš u Partizan, koji voliš od malih nogu, kako može da ti bude - prelepo. Zaista ostvarenje dečačkog sna.
U prvom mandatu u Humskoj ulici, Fejsa je za Partizan odigrao 49 utakmica i postigao dva pogotka. Nakon trogodišnje epizode u prestonici Srbije, tada 23-godišnji fudbaler potpisuje za Olimpijakos, gde je takođe ostavio ogroman trag.
- Lepo mi je bilo u Atini. Često sam ponavljao koliko volim taj grad, i čitav taj period mi je ostao u divnom sećanju. Odgovarao mi je njihov mentalitet, ljudi su slični nama, hrana je super, klopa je odlična i blizu je Srbije. Tamo sam igrao tri godine, osvajali smo titule, a čim pobeđuješ i ostvaruješ sjajne rezultate, ne može da bude loše. Nisam osećao tenziju, bilo je veoma pozitivno. Pritisak je postojao, ali je to normalno kada igraš u velikom klubu. I dan danas sa porodicom volim da odem u Atinu, tamo imamo i kuću, i kad god uhvatim slobodnog vremena zaputim se tamo.
Fejsa je velike stvari napravio i u dresu Benfike, a za portugalskog velikana igrao je čak sedam godina.
- Partizan mi je na prvom, a Benfika na drugom mestu. Toliko volim taj klub. Tamo sam proveo dobar deo karijere, dobar utisak i veliki trag sam ostavio tamo. Kada sam odlazio, pola sata sam plakao, nisam mogao da dođem sebi. Sećam se, tada je počela korona, i zbog korone na mom oproštaju nije moglo da prisustvuje mnogo ljudi. Pored porodice i čelnika kluba, bio je jedan novinar, fotograf i ja. Novinar mi je rekao "ne znam šta da te pitam, tvoje suze su sve rekle..." Baš mi je bilo nekako teško kada sam odlazio. Dosta stvari me veže za Lisabon, tamo su mi se deca rodila. Ja bih voleo da svaki igrač oseti kakav je to klub, kakvi su to uslovi, način rada. To je stvarno neverovatno. Uskoro ću i ja dobiti portugalski pasoš, kao i moja deca.
U sezoni 2013/14. Benfika je u finalu Lige Evrope izgubila od Sevilje, tu utakmicu Ljubomir Fejsa nikada neće zaboraviti.
- Sećam se dobro te cele sezone, imali smo u Evropi mnogo teških protivnika, izbacili smo i Juventus. I onda dođe ta Sevilja, i pobedi nas na penale. A godinu dana pre toga, Benfika je u finalu izgubila od Čelsija u poslednjim minutima. Svakako, lepa uspomena. Nije mala stvar igrati finale Lige Evrope.
Sin Lljubomira Fejse, Mateo, polako ali sigurno kreće očevim stopama. Šestogodišnji dečak uveliko se "zaljubio" u fudbalsku loptu.
- Moj sin navija za Partizan, Benfiku i PSŽ. Mnogo voli Nejmara i Mbapea. On već zna da sam igrao tamo, zna mnogo stvari iako ima samo šest godina. Jedva čekam lepše vreme pa napolju da se igra, ovako je kod kuće "haos" - rekao je Fejsa kroz osmeh i dodao:
- Dođem kući mrtav umoran, a on bi samo da se igra sa loptom, želi non stop da igramo "1 na 1". To je neverovatno, ja ga nikam nisam forsirao sa fudbalom, on je jednostavno tako odlučio i to je to. Ja sad ne mogu da se setim kad sam se "zaljubio" u fudbalsku loptu, ali čini mi se da je to bilo kasnije, da sam bio stariji nego oni sada.
Ljubomir je nedavno svog sina iznenadio za rođendan, kada je uspeo da dođe do Kilijana Mbapea, koji je malom Mateu na sjajan način čestitao rođendan.
- Sada dok je trajalo Svetsko prvenstvo u fudbalu, moj sin je konstantno pominjao Mbapea, i samo Mbape, Mbape, Mbape... Jednom prilikom sam razgovarao sa suprugom, i došlo mi je na ideju da pozovem Sančeza, on je tamo sa njim svaki dan, pa da ga zamoli da snimi čestitku za mog sina. On je to i učinio, a kada je Mateo video snimak, oduševio se, nije mogao da veruje. Inače, Renato Sančez i ja smo veliki prijatelji, igrali smo zajedno. I dan danas smo ostali u sjajnim odnosima, često se čujemo - rekao je Fejsa.
NE PROPUSTITE
Ljubav prema crno-beli Ljubomiru je preneo njegov otac, koji se u više navrata sa svojim sinom šalio zbog boja dresova koje je iskusni as nosio tokom karijere.
- Tata se stalno šalio tako. Njemu je crno-bela boja sve, a meni se posle Partizana nekako nameštalo da nosim crvene dresove. I onda me je jednom prilikom pitao "pa daj, hoćeš li otići negde među crno-bele", tako da je sada sigurno ponovo zadovoljan.
Ako neko zna kako je igrati u inostranstvu, onda je to svakako ovaj momak iz Vrbasa. Pravo na više kikseva nemaš, pritisak postoji, ali ako uspeš da se izboriš sa tim onda si pobedio, u svakom smislu te reči.
- Kada odavde odeš u inostranstvo, ti si stranac tamo, pa je na tebi veliki pritisak. Doveden si kao pojačanje, i konstantno moraš da pružaš dobre partije. Ako si ispod onog što se od tebe očekuje, više te nema, nećeš igrati. Pogotovo kada si u velikom klubu. Imaš pravo na jedan kiks, ali na više kikseva - ne. Taj pritisak je kao neki test, moraš da se izboriš sa tim. Ako uspeš u tome, znači da odgovaraš u toj sredini. Lako možeš da odeš preko, ali veoma je teško da se zadržiš. To nije lako, pogotovo da u jednom klubu igraš pet, šest godina. E to onda znači da si uspeo, pokazao si kvalitet i da vrediš.
Kao i svaki dečak koji trenira fudbal, i Fejsa je maštao o tome da jednog dana obuče nacionalni dres. Ta želja mu se ostvarila 24. novembra 2007. godine, na utakmici kvalifikacija za Evropsko prvenstvo protiv Kazahstana.
- Kao mali, najpre sam zamišljao to da zaigram za Partizan. To mi se ostvarilo, a onda i da debitujem za reprezentaciju. Velika je to stvar. Nosiš dres nacionalnog tima, predstavljaš svoju zemlju. To je nezaboravan osećaj, evo i sada sam se naježio. Sećam se dobro te utakmice, ušao sam 20-ak minuta pre kraja meča, i taj momenat nikada neću zaboraviti.
Iako je dobijao ponude od najvećih evropskih velikana, Ljubomir je na inistiranje predsednika Benfike konstanto produžavao ugovor.
- Posle Benfike, mogao sam da odem u neki od tih klubova, čak sam posle druge, treće sezone u Portugalu i dobijao ponude. A mene je tamo predsednik obožavao, i kako god dođe prelazni rok, on me zove. Sećam se kad mi je rekao "kako da te pustim, ti si prodao ovog, onog... ti moraš da ostaneš". Sa mnom su sve klinci igrali - Renato Sančez, Linglof, Nelson Semedo, Feliks... Svi su oni posle otišli za veliku sumu, a ja sam ostao. Iako je bilo ponuda, predsednik nije hteo da me pusti. Uživao sam tamo, bio sam cenjen tamo, posle su mi se i deca rodila i nisam hteo da menjam sredinu.
Posle prvog dela sezone, Crvena zvezda zauzima prvo mesto na tabeli sa 10 bodova više u odnosu na Partizan.
- Matematički još uvek ništa nije gotovo, ali 10 bodova nije lako stići. Na nama je da igramo do kraja, da pružimo svoj maksimum i probamo da dođemo do titule.
U plej-ofu Lige konferencija, crno-beli će snage odmeriti sa moldavskim Šerifom.
- Liga konferencija nam je veoma bitna, daćemo sve od sebe da prođemo dalje. Neće biti lako, ali verujem da ovaj tim može da ide dalje - zaključio je Ljubomir Fejsa u razgovoru za Kurir.
Kurir sport / A. Rakočević
NE PROPUSTITE
