Tamara Malešev poznato je i priznato ime u srpskoj atletici. Osvojila je zlatnu medalju na Mediteranskim igrama 1991. godine u Atini, a bila je i učesnik Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine.
Tamara Malešev (60) bila je rekorder države (SFRJ) u čak tri olimpijske discipline - u skoku udalj sa 6,73 metara, troskoku (13,51 metara), te u skoku uvis u dvorani – 192 santimetra. Bila je i šampion Mediterana i Balkana u skoku udalj, četvrta na Svetskom dvoranskom u troskoku, juniorska rekorderka Evrope u skoku uvis...
Posle karijere posvetila se naučnom radu, a napisala je i knjigu "Krugovi Berlina 1936" u kojem piše o temi nacizma u sportu tokom Olimpijskih igara u Nemačkoj u vreme Adolfa Hitlera. Knjiga Tamare Malešev rasvetljava sudbinu atletičara Kraljevine Jugoslavije, koji su na svečanom otvaranju XI Letnjih olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine odbili da pozdrave vođu Trećeg rajha Adolfa Hitlera nacističkim pozdravom – dizanjem desne ruke. Autorka je istražila i prikupila relevantne dokaze o tome šta se dešavalo na OI 1936, ali se bavi i životima i sudbinama jugoslovenskih olimpijaca, kao što su Vane Ivanović, Jovan Mikić Spartak, dr Veljko Narančić, Milan Stepišnik, Aleksa Kovačević, Jaša Bakov, Jelena Stojanović i ostalih koji su učestvovali na Igrama.
Tamara Malešev, koja već godinama živi u Americi, govorila je sa velikom gorčinom za Sportski žurnal o učešću srpskih sportista na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine. Tada su naši sportisti zbog sankcija smeli da se takmiče samo u individualnim disciplinama i bez nacionalnih i državnih obeležja.
Reprezentacija naše zemlje u sastavu od 52 sportista i dvadesetak trenera nosila je naziv "Nezavisni tim". Mala ekipa je sa dva autobusa "Laste" preko Budimpešte odletela za Španiju, jer aerodrom u Beogradu nije bio u funkciji zbog sankcija.
- Na poslednjem stajalištu u Paliću pazilo se da nemamo bilo šta u bojama naše zastave, od čarapa, znojnica... Ništa nije smelo da podseća na zemlju za koju smo se borili na sportskom polju - rekla je za Sportski žurnal Tamara Malešev i nastavila:
- U Barseloni nas je sačekala specijalna kontrola, kao dobrodošlica koja je ponovo prošla kroz sve torbe i dala nam pisana uputstva kako da se ponašamo i specijalne uniforme. Dve bele majice s kratkim rukavima, dve bele trenerke i dva para belih čarapa. Dobili smo, da li greškom, ili iz sažaljenja naočare kompanije "Rej Ban" koje su nosili svi sportisti na svečanom otvaranju OI.
Jedan detalj se Tamari Malešev posebno urezao u pamćenje.
- Pošto nije bilo mnogo vremena za pripreme, još u autobusu smo potpisali obavezu da "nećemo predstavljati Jugoslaviju ili neku drugu formu države, zemlje, ili nacije. Obavezali smo se da ćemo se uzdržati od bilo kakvog oblika političkih izjava ili drugih političkih demonstracija što uključuje bilo kakvu i svaku vezu sa Jugoslavijom." Jer bismo kompletno svi bili momentalno izbačeni i deportovani sa Igara.
Prisetila se Tamara Malešev i tog otvaranja OI u Barseloni.
- Svi su učestvovali na defileu svečanog otvaranja osim nas! Prvi put u istoriji! Bilo je izuzetno bolno gledati nacionalne ekipe u pradnim uniformama, nasmejane i srećne kako odlaze iz sela na najveći sprotski spektakl. Dok smo mi poniženi, bez igde ikoga ostavli u avetinjski praznom Olimpijskom selu. Grupa u kojoj sam ja bila otišli smo do obližnjeg kafea, namerno nismo gledali TV prenos. Pokušali smo da ignorišemo događaj pričajući o drugim temama.
Poseban utisak na Tamaru Malešev ostavilo je ponašanje sportista iz Hrvatske, konkretno košarkaške reprezentacije. O sceni koju Tamara opisuje govorio je i Toni Kukoč, hrvatski košarkaš. Na tvrđavu u Kninu posle "Oluje" sa Franjom Tuđmanom su se sreli košarkaši Stojan Stojko Vranković i Dino Rađa.
- Njihov predsednik Tuđman im je poručivao: "Vi mene pozovite na finale Olimpijskih igara, a ja ću vas u oslobođeni Knin! Na janjetinu! Dotad nikada nisam videla toliki broj "šahovnica" na jednom mestu. Njihove zastave vijorile su se i pokrivale svaki pedalj zgrade u kojoj su bili smešteni.
Neko kao da je s namerom smestio naše sportiste blizu kolega iz Hrvatske, koji se pristojnim rečnikom rečeno nisu blagonaklono ponašali prema dojučerašnjim saigračima i prijateljima.
- Bilo je 9.356 takmičara iz 169 zemalja. Svi su ukrasili svoje stanove zastavama, bojama i velikim natpisima. Bilo je to lepo videti, ali za nas neprijatno i opasno, jer smo svaki put morali da prođemo pored zgrade gde su bili smešteni sportisti iz Hrvatske. A, oni su živeli tih dana kao u transu. Dobro poznata muzika čula se iz kasetofona. Tako su naše sinhrone plivačice verbalno povređene, a nisu mogle da odreaguju plašeći se da će biti deportovane. Poučena njihovim iskustvom obilazila sam smeštaj sportista iz bivših jugoslovenskih republika. Savezni kapiten atletičara Dane Korica ispričao nam je da je doživeo uvrede neprimerenim rečnikom atletičara kojima je do nedavno bio selektor i koji su godinama unazad nosili grb zajedničke države. Niko nije smeo da nas poseti, tako da me je sve podsećalo na granični prelaz i tzv. "Ničiju zemlju". Ja sam posetila bivšu cimerku iz Slovenije B.B. Obe smo bile srećne što se vidimo, ali mi je vrlo brzo rečeno da moja poseta nije dobrodošla. Bili smo obeleženi.
Tamara Malešev otkriva da kod srpskih sportista ništa nije smelo da podseća na Jugoslaviju, a da je smeštaj bio ponižavajući.
- Dodeljene su nam dve manje trospratnice na samom rubu Olimpijskog sela. Pored ženskog zatvora, daleko od centra, pošto je smeštaj već bio podeljen drugim učesnicima... Tako nam je rečeno. Naši su iskoristili priliku prilikom prijema kod Huana Antonija Samarana posle osvajanja medalja da upute pisani apel MOK, da se nikada više ne kažnjavaju sportisti sankcijama za vreme održavanja Igara. Nije na meni da sudim ko je kriv za te famozne sankcije, ali mi sportisti sigurno nismo.
Tamara Malešev ne razume zašto bilo ko u našoj zemlji tih godina nije pisao o onome što se dešavalo srpskim sportistima na OI u Barseloni.
- Interesantno je da kada smo se vratili kući, niko nije zabaležio pojedinačne utiske sa Igara. Šteta. Štampa se samo bavila plasmanima i rezultatima, a treneri, klubovi, savezi, sportski hroničari, sportski psiholozi... Pitam se, da li su uopšte postojali? Brzo su okrenuli novi list četverogodišnjim planovima... Te Igre su za nas bile mnogo, baš mnogo više od igre - zaključila je Tamara Malešev.
Da podsetimo, naši sportisti osvojili su tri medalje u Barseloni, i sve tri su uzeli strelci - Jasna Šekarić (srebrna medalja, iako je imala isti rezultat kao i pobednica u disciplini 10 metara vazdušni pištolj), Aranka Binder (bronza, u disciplini 10 metara vazdušna puška) i Stevan Pletikosić (bronza, 50 metara MK puška, ležeći stav). U finale su ušli atletičari Dragutin Topić (skok u vis) i Dragan Perić (bacanje kugle).
Kurir sport/Sportski žurnal
NE PROPUSTITE
